U više od polovine od 42 regiona Evropske unije, čija se privreda zasniva na uglju, prelazak na čistu energiju može stvoriti više radnih mesta nego što trenutno postoji u sektoru uglja, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije.
Studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) o tehnologijama za čistu energiju u regionima gde je privreda dominantno zasnovana na uglju, obuhvata sedam regiona u zemljama Balkana. Po dva su u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji, a jedan u Sloveniji.
Izveštaj dolazi posle usvajanja Evropskog zelenog plana i najavi Mehanizma za pravednu tranziciju EU, koji ima za cilj da podrži zajednice, posebno u ovim regionima, koje su najviše pogođene energetskom tranzicijom čiji rezultat bi trebalo da bude klimatski neutralna EU do 2050. godine.
Primena tehnologija u sektoru obnovljivih izvora energije (OIE) u ovim regionima mogla bi da otvori do 315.000 radnih mesta do 2030. i do 460.000 do 2050, navodi se u studiji Tehnologije za čistu energiju u regionima zavisnim od uglja: Potencijal za nova radna mesta i razvoj.
Procena je da u ovim regionima sada ima više od 200.000 radnih mesta direktno povezanih sa ugljem.
U izveštaju su prema potencijalu za otvaranje novih radnih mesta 42 regiona podeljena u tri grupe
U studiji su 42 regiona podeljena u tri grupe, u odnosu na zaposlenost u sektoru uglja i potencijalu za zapošljavanje u tehnologijama za čistu energiju na regionalnom nivou.
Dvadeset osam regiona ima visoki potencijal za primenu ovih tehnologija, pa ova grupa ima ocenu – visok potencijal za zapošljavanje u dekarbonizaciji. Očekivani poslovi do 2030. mogu dostići najmanje 90% trenutnih poslova u vezi sa ugljem i 100% do 2050. godine.
U ovoj grupi su, kada se pogleda region, Istočna Slovenija, Peloponez (Grčka) i bugarski Jugozapadni region.
Fokus u izveštaju bio je na vetru, solaru, geotermalnoj energiji, bioenergiji i skladištenju ugljenika
Sedam regiona pokazuje srednji potencijal, što znači da imaju dobre šanse u dekarbonizaciji, ali do 2030. broj otvorenih radnih mesta bio bi ispod 90% onih koja se sada odnose na ugalj. Potencijal, koji je ocenjen kao spor potencijal za zapošljavanje u dekarbonizaciji, bi mogao biti u potpunosti realizovan tek do 2050. U ovoj grupi je region Zapad u Rumuniji.
U preostalih sedam regiona potencijal, označen kao ograničen potencijal za zapošljavnaje u dekarbonizaciji, možda neće biti dovoljan da nadoknadi zaposlenost u trenutnim aktivnostima povezanim sa ugljem. U ovoj grupi su grčka Zapadna Makedonija (Dytiki Makedonia), rumunska Jugozapadna Oltenija (Sud-Vest Oltenia) i bugarski Jugoistočni region.
Fokus u izveštaju bio je na tehnologijama u oblasti energije vetra, solarne energije, geotermalne energije, bioenergije i zahvatanja i skladištenja CO2 (CCS).
Neki regioni u Bugarskoj i Grčkoj imaju najveći potencijal u EU
Najveći ukupni tehnički potencijal za kombinovano korišćenje energije vetra i sunca na rudarskim lokacijama ima region Zapadne Makedonije u Grčkoj (983,2 MW).
Inače, pre nekoliko dana grčka kompanija PPC Renewables najavila je da će instalirati jednu od najvećih solarnih elektrana na svetu u otvorenim kopovima uglja koji bi trebalo da budu zatvoreni.
Kada je reč o zahvatanju i skladištenju CO2, najveći tehnički potencijal za dogradnju postojećih postrojenja nalazi se u Bugarskoj, u njenom Jugoistočnom regionu (3,96 GW).
Inače, kada je reč o zemljama regiona koje nisu članice EU, zanimljivo je da su Severna Makedonija i Srbija napravile ili nameravaju da naprave prve korake u uvođenju OIE u regionima zavisnim od uglja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.