Zavisnost Slovenije od uvoza energenata ove godine pada 0,9 poena na 49,2 odsto

Vlada u Ljubljani je usvojila preliminarni energetski bilans, gde je snabdevanje dostiglo 293,7 petadžula, što je ekvivalentno 81,6 teravat-sati. Očekivana finalna potrošnja u Sloveniji 2019. je 210,8 petadžula. Računica je otkrila da je zavisnost od uvoza energenata 49,2 odsto, u poređenju s projektovanih 50,4 procenta i lanjskih 51,1 odsto. Ove poslednje dve brojke su iz izveštaja za 2018, odštampanog u junu.

Saopštenje je izdato bez drugih podataka. Ministri su naveli da će dokument sadržati plan za sistem podsticaja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije kao i predviđeni iznos raspoloživih sredstava. Bilans je zasnovan na statističkim podacima i ciljevima firmi iz sektora energetike. Snabdevanje je prošle godine uvećano samo 0,03 odsto na 286,4 petadžula.

Finalna potrošnja se popela 1,3 odsto na 208,8 petadžula. Bez hidroturbina, snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora skočilo je 2,7 odsto na 34,2 teradžula. Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji uključujući hidrocentrale napredovao je pola procentnog poena na 22,1 odsto, ali cilj je bio 23,7. Na saobraćaj je 2018. otišlo 38,7 odsto ili 80 petadžula. Slede proizvodnja i građevinarstvo sa 26,4 procenta, a energetski bilans pokazuje da je udeo domaćinstava bio 23 odsto.

Agencija za energiju će pomoći proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i kogeneracije sa deset miliona evra

U isto vreme, Agencija za energiju je objavila šesti javni poziv za odabir projekata energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kombinovane proizvodnje toplotne energije i struje, CHP, gde podrška važi za segment električne energije. Učesnici imaju obavezu da objave cenu u evrima po megavat-satu. Ukupna sredstva su deset miliona evra. Raspodeljuju se u postupku takmičenja od dve runde. Rok za prijavljivanje projekata je 18. februar.

Napomenimo da je prosečna cena struje za domaćinstva u trećem kvartalu izašla na 0,17 evra po kilovat-satu ili tri odsto više nego u tri meseca zaključno s junom. Prosek pre obračunavanja poreza na dodatu vrednost za potrošače mimo domaćinstava bio je 0,08 evra po kilovat-satu, što je bio rast od jednog procenta.

Neto proizvodnja struje je u novembru, po najnovijim podacima, porasla zapanjujućih 86 odsto na 1,53 teravat-sati. Rezultat je pripisan oktobarskom remontu nuklearne elektrane Krško, jedine u zemlji. Potrošnja je pala pola procenta na 1,19 teravat-sati. Uvezeno je 547 gigavat-sati, dok je preko granice isporučeno 845 gigavat-sati.

Pored ostalog, vlada je izdala uredbu o spremnosti elektroenergetskog sistema za rizične situacije s pravilnikom o saradnji u okviru Evropske unije „u duhu solidarnosti i transparentnosti“ i u skladu s regulativom za konkurenciju na unutrašnjem tržištu struje. Države članice moraju da do 5. januara odrede odgovorno telo.