Stefan Drljača ima 32 godine, živi u Beogradu i bavi se video produkcijom, a slobodno vreme provodi na svom zemljištu nadomak Čačka, gde sadi šumu za sebe, svoje potomke, ali i sve nas. Šume su važne za proizvodnju kiseonika, upijanje ugljen-dioksida, sprečavanje klizišta i biodiverzitet, kaže Stefan u razgovoru za Balkan Green Energy News.
Šume su regulator temperature vazduha, izvor biodiverziteta i deo su rešenja za klimatsku krizu u kojoj se našla planeta zbog upotrebe fosilnih goriva i emisija CO2. U zavisnosti od faktora kao što su vrsta i podneblje, hektar šume može da apsorbuje od 1 do 10 tona CO2 godišnje – u Evropi, hektar šume u proseku upije 200 tona ugljen-dioksida tokom perioda od 40 godina.
Celo područje Šumadije se nekada nalazilo pod šumom, po kojoj je i dobilo ime, ali ta šuma je velikim delom raskrčena zbog poljoprivrede. Urbanizacija je, međutim, dovela do toga da se sve više ljudi seli u gradove, a sve manje bavi poljoprivredom, što je rezultiralo velikim površinama zemljišta pogodnim za pošumljavanje, priča Stefan.
Stefan se rodio u Sloveniji i neko vreme živeo u Banjaluci, a u selu Dučalovići kod Čačka, u podnožju planina Ovčar i Kablar, provodi mnogo vremena još od malih nogu, kada je, kako priča, bacao pasulj po dvorištu i sadio semenke pomorandže, jer je voleo da gleda kako se iz nečega malog kao što je seme rađa i stvara nešto veliko i moćno.
Šuma koju Stefan sadi je prvobitno zamišljena kao šuma crvenog hrasta, autohtone vrste poreklom iz Severne Amerike čiji crveni listovi zimi stvaraju izuzetan vizuelni efekat kada napada sneg. Tokom razgovora, Stefan se slaže da taj efekat podseća na Usud drvo iz epske fantazije „Igra prestola“.
Međutim, Stefan je istražujući temu saznao da je biodiverzitet izuzetno važan da bi zasad bio uspešan, pa je uz crveni hrast počeo da sadi i druge vrste, kao što su crni bor, breza i lipa, a mnoge sadnice donosi i sa putovanja i dobija od prijatelja koji putuju u inostranstvo.
Njegova priča, pokrenuta Facebook statusom „Pravimo šumu, proizvodimo vazduh za sve nas!“, je privukla pažnju medija i doprla do Sretena Smiljanića iz Ljubiša na Zlatiboru, koji je i sam posadio šumu na nekih pet-šest hektara, a Stefanu poklonio 100 sadnica iz svog rasadnika.
Stefan šumu sadi na padini, što očekuje da će u budućnosti biti značajno za sprečavanje klizišta. S obzirom na sve veći broj srna, fazana i zečeva u okolini Čačka, Stefan očekuje da će njegova šuma biti i stanište za razne vrste životinja, biljaka, insekata i gljiva.
„Ako uspem do tad da je odbranim od zečeva“, smeje se Stefan dok nam pokazuje sliku štete koju zeka može da nanese mladom stablu.
Šteta koju je mladom stablu naneo zec (Foto: Stefan Drljača)
Šumu možete da posadite i vi
Pojedincima je na raspolaganju više opcija za sadnju drveća u Srbiji, pa tako fizičko lice koje ima odgovarajuće zemljište za pošumljavanje, minimalne površine 5 ari, ima pravo na besplatan sadni materijal za pošumljavanje.
U toku je i prijavljivanje dobrovoljaca za sadnju drveća na tri lokacije u Vojvodini tokom jeseni, koju pod sloganom „Vrati prirodi – pridruži se i posadi drvo“ organizuju #EUzaTEBE, kampanja Delegacije EU u Srbiji i EU info mreže u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, EXIT Fondacija i OPENS 2019 – Omladinski savez udruženja Novi Sad Omladinska prestonica Evrope.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.