Životna sredina

Prijatno! Ove nedelje pojeli ste 2.000 komadića plastike ili jednu platnu karticu!

Nedeljno-pojedemo-oko-2.000-komadica-plastike-jednu-kreditnu-karticu

Photo: WWF

Objavljeno

14.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

14.06.2019.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike, što je proporcionalno količini plastike u jednoj platnoj kartici, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na australijskom Univerzitetu Njukasl, prenela je organizacija WWF na svom sajtu. U njemu se navodi da svaka osoba nedeljno unese oko 2.000 komadića plastike u svoje telo, što na mesečnom nivou iznosi 21 gram, a godišnje doseže količinu od čak 250 grama.

Istraživanje pod nazivom „Bez plastike u prirodi: procena ljudske konzumacije plastike iz  prirode“ (No Plastic in Nature: Assessing Plastic Ingestion from Nature to People) je prva globalna analiza koja koristi podatke iz više od 50 različitih istraživanja sa temom ljudske konzumacije mikroplastike. Rezultati tog istraživanja su, kako se navodi, izuzetno važni za shvatanje uticaja plastičnog zagađenja na ljude, te potvrđuju hitnost konkretnog delovanja u svrhu smanjenja negativnih uticaja na ekosisteme.

Nedeljno-pojedemo-oko-2.000-komadica-plastike-ili-jednu-kreditnu-karticu

Najveći izvor plastike koju unosimo u telo je voda – kako flaširana tako i ona iz slavine

„Istraživanje ispituje štetnost plastičnog zagađenja za ljudsko zdravlje, ali moramo uzeti u obzir da su uticaji plastike puno širi problem, koji se može rešiti jedino uticajem na izvor plastičnog zagađenja. Ako ne želimo da svakodnevno konzumiramo plastiku, moramo da prestanemo da proizvodimo milione tona plastičnih proizvoda, koji na kraju završe u prirodi. Kako bi zaustavili plastičnu krizu moramo podstaći vlade, korporacije i uopšte potrošače na hitno i konkretno delovanje“, ističe generalni direktor WWF International Marco Lambertini.

Neki od prehrambenih proizvoda sa najvišom stopom plastičnih čestica su školjke, so i pivo

Najveći izvor plastike koju unosimo u telo je voda – kako flaširana tako i ona iz slavine, pri čemu su vidljive ogromne regionalne razlike – dvostruko više plastičnih čestica nalazi se u vodi u SAD-u i Indiji, u odnosu na Evropu i Indoneziju. Neki od prehrambenih proizvoda sa najvišom stopom plastičnih čestica su školjke, so i pivo. Rezultati pokazuju kako je problem plastičnog zagađenja univerzalan i direktno pogađa ljude, zbog čega je neophodno da vlade što pre ponude odgovarajuća rešenja kako bi se sprečilo dospevanje plastike u prirodu i naš lanac ishrane.

U vreme podizanja svesti o štetnosti mikroplastike na prirodu, ovo istraživanje po prvi put daje precizan prikaz stope ljudske konzumacije plastike

WWF sprovodi globalnu peticiju kojom se poziva na pravno obavezujući sporazum o zagađenju mora plastikom, a za koju je već prikupio preko pola miliona potpisa. Sporazumom bi se uspostavili nacionalni ciljevi i tražilo transparentno izveštavanje kompanija. Osim toga, sporazum bi trebalo da osigura finansijsku i tehničku podršku zemljama sa niskim prihodima, kako bi se povećao njihov kapacitet za upravljanje otpadom.

„Danas, u vreme podizanja svesti o štetnosti mikroplastike na prirodu, ovo istraživanje po prvi put daje precizan prikaz stope ljudske konzumacije plastike. Razvijanje metode pretvaranja broja čestica mikroplastike u mase, pomoći će u određivanju potencijalnih toksikoloških rizika po ljude“, kaže dr Thava Palanisami, istraživačica na projektu plastike na Univerzitetu Njukasl.

Konzumacija plastike samo je jedan od mnogih problema plastične krize. Ona predstavlja veliku pretnju po divlje životinje zbog uplitanja u otpad i uništavanja staništa. Uz sve to, plastično zagađenje ima i štetne ekonomske posledice, sa godišnjim uticajem na morsku ekonomiju u iznosu od 8 milijardi dolara, prema podacima Programa za životnu sredinu UN (UNEP).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

14. jun 2019. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

14. jun 2019. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

14. jun 2019. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

14. jun 2019. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine