Pirot i Šabac započeli pripremu planova održive urbane mobilnosti

„Strpljenje, upornost i samopouzdanje. Nikada ne možete zadovoljiti sve, potrudite se da nađete najbolje rešenje za većinu. Radite u korist građana, ali zajedno sa njima.“ Ovo su najvažnije poruke Vladimira Babića, eksperta iz Slovenije, koji je na Srebrnom jezeru održao obuku predstavnicima gradova Pirot i Šabac i Opštine Bajina Bašta na temu izrade plana održive urbane mobilnosti u okviru projekta GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE) u Srbiji.

Obuka, koja je ujedno označila i početak rada dva grada na pripremi planova održive urbane mobilnosti, je održana u okviru nemačko-srpske regionalne saradnje u zajedničkoj organizaciji GIZ ORF-EE projekta i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Obuci su prisustvovali članovi radnih grupa za izradu planova pilot gradova Pirot i Šabac, ali i Opštine Bajina Bašta koja je, takođe, pokazala veliko interesovanje za izradu ovog dokumenta. Inače, pilot opštine su izabrane na osnovu ispunjavanja kriterijuma za početak izrade ovog dokumenta: postojanje strateških dokumenata, analize, određena infrastruktura u gradovima i spremnost i kapacitet za saradnju.

Na početku dvodnevne obuke Milenka Knežević, savetnica na projektu GIZ ORF-EE, dala je pregled regionalne saradnje u ovoj oblasti i najavila naredne aktivnosti na nivou regiona koje uključuju međusobnu saradnju i razmenu iskustava gradova zemalja u regionu koje projekat podržava.

Fokus izrade ovakvih plana je na unapređenju kvaliteta života stanovnika u gradovima

Ljubinka Kaluđerović, sekretarka Odbora za životnu sredinu i vanredne situacije Stalne konferencije gradova i opština, govorila je o ulozi SKGO, sa kojom je ORF-EE projekat sklopio sporazum u cilju podrške opštinama u oblasti urbane mobilnosti.

Predstavljeni su i osnovni principi planiranja održive urbane mobilnosti, EU politike, koraci u razvoju plana održive urbane mobilnosti, ELTIS metodologija, evropska nedelja mobilnosti i na kraju dati su mnogi primeri sprovođenja ovakvog jednog plana u drugim gradovima, kao što su Ljubljana, Edinburg, Kopenhagen, Jork.

Učesnici su, takođe, kroz praktičan rad došli do preliminarne analize postojećeg stanja u njihovim opštinama, što je predstavljalo i početak njihovog rada na pripremi plana održive urbane mobilnosti.

Ljubljana kao dobar primer

Vladimir Babić, koji ima dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti, je i ekspert CIVINET mreže gradova. On je predstavio kakav je put glavni grad Slovenije prešao od zelene vizije do međunarodnih priznanja, kao što je Zelena prestonica Evrope.

Ovo su neki od rezultata mera održive mobilnosti u Ljubljani:

• Pešačka zona je povećana za 660% zatvaranjem centra grada za sva motorizovana vozila (130.000 kvadratnih metara)
• 6 Kavalir električnih vozila besplatno prevozi putnike u centru: oko 1.600.000 zadovoljnih putnika od 2008.
• Gradski bicikl Bicike(LJ): više od 6,1 milliona vožnji od maja 2011.
• Bolji javni prevoz – 19% više korisnika gradskog autobusa od 2010, 34% više vožnji na regionalnim autobusima od 2013.
• Oživljavanje degradiranih područja – više od 100 hektara novih zelenih površina (parkovi, rekreacione zone, cvetne površine, igrališta, fitnes naprave na otvorenom…).

Osim eksperta iz Slovenije, iskustva iz Kruševca i Valjeva preneli su domaći eksperti, koji će biti zaduženi za podršku pilot gradovima tokom izrade njihovog plana održive urbane mobilnosti.

Svetlana Bačanin, koordinatorka za Srbiju na projektu GIZ ORF-EE, kaže da je fokus izrade ovakvog jednog plana, koji se radi po evropskom modelu, na unapređenju kvaliteta života stanovnika u gradovima.

„Smanjenje broja automobila i povećanje prostora za druge vidove kretanja kao što su pešačenje ili vožnja bicikla, kao i unapređenje javnog saobraćaja, omogućiće građanima bolju mobilnost, smanjenje buke i zagađenja, a na taj način će naši gradovi dati i svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena“, rekla je ona.

Osim Pirota i Šapca GIZ ORF-EE projekat u Srbiji direktno podržava i Grad Beograd u pripremi ovog plana. Grad Beograd odnosno Sekretarijat za saobraćaj, izdvojio je sredstva za izradu ovog dokumenta i započeo sa radom na njemu u martu.

Planirano je da izrada traje godinu dana, a u toku tog procesa potrebnu ekspertsku podršku će im pružati GIZ ORF-EE projekat. Grad Beograd je započeo i sa uključivanjem javnosti u izradu plana kroz organizovanje javnih tribina i objavu ankete za ispitivanje mobilnosti stanovnika Beograda.

Takođe je planirano da projekat finansira sprovođenje jedne kratkoročne mere iz plana održive urbane mobilnosti Grada Beograda i Grada Kruševca.