Carbon Tracker: 42% elektrana na ugalj u svetu je neprofitabilno

Oko 42% globalnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja je već neprofitabilno zbog visokih troškova goriva, dok su troškovi 35% elektrana na ugalj veći nego kada bi se izgradili novi kapaciteti, koji koriste obnovljive izvore energije (OIE), navodi se u izveštaju koji je uradila nevladina organizacija Carbon Tracker o profitabilnosti 6,685 elektrana na ugalj širom sveta, što predstavlja 95% (1.900 GW) svih operativnih kapaciteta i 90% (220 GW) elektrana u izgradnji.

Organizacija tvrdi da je ovo prva analiza ove vrste dosad sprovedena.

Rezultati su objavljeni na novom portalu o ekonomiji električne energije dobijene iz uglja, koji će biti besplatni onlajn alat, redovno ažuriran, za pomaganje investitorima, političarima i civilnom društvu da razviju ekonomski zasnovane planove za zatvaranje termoelektrana na ugalj i da shvate finansijski rizik ako one nastave da rade, naveo je Carbon Tracker u saopštenju.

U izveštaju se navodi da su 2/5 globalnih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja već neprofitabilne zbog visokih troškova goriva.

Do 2040. godine ovaj procenat bi mogao da dostigne 72%, jer postojeći propisi o cenama CO2 i o zagađenju vazduha povećavaju troškove, dok cena ulaganja u elektrane, koje koriste vetar i solarnu energiju, nastavlja da pada, navodi se u izveštaju.

Prema studiji, do 2030. izgradnja elektrana na OIE biće jeftinija nego da se nastavi korišćenje 96% elektrana na ugalj, koje su izgrađene ili su planirane.

Carbon Tracker kaže da bi vlade trebalo da zabrane korišćenje uglja u skladu sa unapred pripremljenim planovima, kao i da one elektrane koje su najmanje isplative budu zatvorene prve.

Kada je jeftinije graditi nove elektrane na OIE i gas nego nove elektrane na ugalj, trebalo bi zabraniti investicije u ova druga postrojenja, smatra Carbon Tracker.

Zemlje sa regulisanim tržištima suočavaju se sa većim problemima

I na liberalizovanim i na regulisanim tržištima, troškovi proizvodnje električne energije će nastaviti da se menjaju mnogo brže nego što se očekivalo i to u korist tehnologija sa niskim emisijama CO2.

Ova tranzicija će vlade i investitore izložiti finansijskom riziku, navodi se u izveštaju.

Vlade u zemljama sa regulisanim tržištima će biti mnogo više suočenije sa finansijskim rizicima zbog održavanja proizvodnje energije iz uglja od onih u zemljama sa liberalizovanim tržištima.

Vlade će biti primorane da biraju između subvencionisanja proizvodnje iz uglja i cena električne energije – što će uticati na fiskalnu stabilnost države, i povećanja cena energije – što će uznemiriti potrošače i ugroziti konkurentnost, zaključuje se u izveštaju.