Biomasom ka niskougljeničnoj industriji – izazovi i perspektive

Cementna industrija Srbije je spremna za povećanje upotrebe biomase kao energenta, što bi imalo značajan pozitivan uticaj na smanjenje emisije CO2, rečeno je na okruglom stolu koji je organizovalo udruženje UNEKOOP uz podršku Cementne industrije Srbije (CIS) i Fakulteta za primenjenu ekologiju (FUTURA).

Okrugli sto „Biomasom ka dekarbonizaciji cementne industrije“ organizovan je od strane udruženja UNEKOOP iz Paraćina, uz podršku Cementne industrije Srbije i Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA, sa ciljem da predstavnicima lokalne zajednice ukaže na višestruki značaj upotrebe biomase kao alternativnog goriva u procesu proizvodnje cementa, predstavi trenutno stanje i perspektive razvoja korišćenja, i ponudi održiva regulatorna rešenja za upravljanje biomasom u Srbiji.

Okrugli sto je okupio eksperte iz oblasti klimatskih promena i upravljanja otpadom iz različitih institucija, organizacija i poslovne zajednice, koji su razmenili iskustva o mogućnostima i načinima upotrebe biomase u fabrikama cementa, kao i potencijalnim preprekama za podizanje stepena zamene fosilnih goriva biomasom.

Prema rečima Dejane Milinković, direktorke udruženja Cementna industrija Srbije, stabilni i sigurni izvori otpadnog materijala ujednačenog sastava, prethodno odgovarajuće pripremljeni, koji se koriste kao energent u procesu proizvodnje cementa, neophodni su kako bi se zadovoljili tehnološki i ekološki zahtevi procesa proizvodnje cementa.

„Cementna industrija Srbije dala je u proteklih deset godina značajan doprinos u smanjenju upotrebe fosilnih goriva. Proizvođači cementa u Srbiji su tokom 2016. godine, supstitucijom od 22% fosilnog goriva smanjili emisije ugljen-dioksida (CO2) za 200.000 tona, i spremne su, poput razvijenih zemalja EU, da učine svoje kapacitete raspoloživim za tretman značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način”, istakla je Milinković.

Dr Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavio je zahteve za goriva koja se mogu koristiti u cementnoj industriji, sa akcentom na važnost upotrebe biomase sa aspekta smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ali i na izazove sa kojima se cementna industrija susreće pri njenoj upotrebi kao energent.

Biomasa i klimatske promene

Upotreba biomase u industriji predstavlja odličnu ilustraciju borbe protiv klimatskih promena i tim povodom na skupu je predstavljen značaj izrade nacionalne međusektorske Strategije borbe prоtiv klimаtskih prоmеnа sа Аkciоnim plаnоm koji će оmоgućiti Srbiјi dа uspоstаvi nаciоnаlni strаtеški i zаkоnоdаvni оkvir bоrbе prоtiv klimаtskih prоmеnа u sklаdu sа mеđunаrоdnim оbаvеzаmа i cilјеvimа smаnjеnjа еmisiја gаsоvа sа еfеktоm stаklеnе bаštе.

„Republika Srbija spada u zemlje koje su bogate resursima biomase, i sa aspekta  njihove biološke raznolikosti, a i rasprostranjenosti. Zahvaljujući sve strožim zahtevima nacionalnih propisa, ograničenim resursima fosilnog goriva, energetskoj uvoznoj zavisnosti i dugoj tradiciji korišćenja, biomasa je najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji“, rekla je Danijela Božanić, ekspert za oblast klimatskih promena.

Skupu su se obratili i Matej Gasperič, ekspert na EU projektu izrade Strategije klimatskih promena sa akcionim planom, kao i Ivana Šekler ispred Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA, istakavši rezultate, izazove i očekivanja, kako bi se oblast upotrebe biomase unapredila usaglašavajući tehničko-tehnološke, ekonomske i socijalne okolnosti.

Članice CIS-a su sve tri domaće kompanije za proizvodnju cementa: Lafarge Srbija, CRH Srbija i Titan cementara Kosjerić. Prvi put je otpad kao energent u domaćoj cementnoj industriji iskorišćen 2008. godine, a danas nakon deset godina, zahvaljujući termičkom tretmanu otpada u ovim fabrikama blizu 400.000 tona otpada ne završi na deponijama.