Šef pregovaračkog tima: Srbija bi Poglavlje 27 mogla da otvori do kraja 2019.

Srbija trenutno procenjuje investicije potrebne za implementaciju Poglavlja 27 pregovora o članstvu u EU, koje se bavi životnom sredinom, na oko 11,5 milijardi evra, od čega je 8 milijardi evra potrebno samo za sektore otpada i vode, Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, izjavio je danas na konferenciji za medije u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu.

Zelena ekonomija i zaštita životne sredine mogu da daju značajan doprinos privredi Srbije i otvaranju radnih mesta, kao i da smanje ulaganja u zdravstveni budžet, kaže Karić, šef pregovaračkog tima za Poglavlje 27.

„Trenutna procena je da će više od 8 milijardi evra biti potrebno samo za ulaganja u sektor otpada i vode, a većina zahteva mora biti sprovedena pre pristupanja što podrazumeva značajne finansijske i ljudske resurse. Rad na unapređenjima je započeo, ali postoji potreba da se ubrza“, kaže Karić i dodaje da je ministarstvo stvorilo administrativne okvire za zaštitu životne sredine, ali da zaštita mora da počiva na društveno usvojenom sistemu vrednosti i da nije moguća bez promene svesti o značaju ekologije.

Prema Karićevim rečima, Srbija očekuje da 50% investicionih potreba bude pokriveno EU fondovima, ali prvo mora da demonstrira da može 30% da obezbedi iz sopstvenih izvora. Kaže i da bi preostalih 20% bilo osigurano kroz razne kreditne aranžmane i javno-privatna partnerstva.

Srbija usredsređena na dobre prelazne periode

Procenjuje se da bi Srbija mogla da bude pripremljena za otvaranje Pogavlja 27 do kraja 2019. godine, ali nadležni su spremni da na pregovaračkoj poziciji rade i duže ako je to potrebno da se dobro ispregovaraju zahtevi koje će država i kompanije morati da ispune, navodi Karić i dodaje da se pripremaju specifični planovi implementacije (DSIP) za najskuplja i najzahtevnija pitanja, za koja Srbija želi da obezbedi odgovarajuće prelazne periode.

U okviru procesa pristupanja EU, Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine (kvalitet vazduha i vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama i borba protiv klimatskih promena).

Potrebno je izgraditi 359 postrojenja za preradu otpadnih voda i 10.400 km kanalizacione mreže, s obzirom na činjenicu da je oko 55% populacije pokriveno sistemom za prikupljanje otpadnih voda, dok se samo 7,3% prikupljenih otpadnih voda biološki tretira, a procenat hemijski tretiranih prikupljenih otpadnih voda je još niži.

U Srbiji se oko 30% generisanog čvrstog komunalnog otpada odlaže na sanitarne deponije, kojih ima 10, uključujući 8 regionalnih i 2 opštinske deponije. Procenat recikliranja komunalnog otpada u Srbiji iznosio je samo 3% u 2016. godini. Zahtevi EU su dostizanje 50% recikliranja do 2020. godine, dok je revidirani cilj za 2035. godinu 65%.

U vezi sa industrijskim zagađenjem, neophodno je da više od 230 kompanija dobije integrisane dozvole (IPPC) i sprovedu Direktivu o industrijskim emisijama.

Regionalne inicijative za adaptaciju na klimatske promene

Tokom prethodnih 20 godina, Srbija je toliko uložila u otklanjanje posledica zagađenja i klimatskih promena, kao što su posledice poplava, suša, klizišta i požara, da je mogla da ispuni 80% zahteva iz Poglavlja 27 da je isti iznos uložila u preventivu i sprečavanje zagađenja i ekstremnih posledica klimatskih promena, navodi Karić.

S obzirom da Srbija nije jedina zemlja koja trpi klimatske promene, u budućnosti će se verovatno razmatrati regionalne inicijative za adaptaciju na klimatske promene, kaže državni sekretar.