Životna sredina

Od prodaje emisija CO2 Hrvatska će prihodovati 116 miliona evra

Od prodaje emisija CO2 Hrvatska ce prihodovati 116 miliona evra

Photo: Pixabay

Objavljeno

22.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatske će od aukcijske prodaje emisionih jedinica gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine prihodovati 116 miliona evra (867,5 miliona kuna), od čega će za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama biti potrošeno 110 miliona evra (825 miliona kuna), a preostalih šest miliona evra (43 miliona kuna) završiće u državnom budžetu.

Ovo je, kako prenose hrvatski mediji, predviđeno planom korišćenja finansijskih sredstava dobijenih od prodaje emisionih jedinica CO2 na aukcijama do 2020. godine koji je usvojila vlada ove zemlje. Plan je donet u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti vazduha.

Prihod od 116 miliona evra (867,5 miliona kuna) zasnovan je na predviđenoj ceni emisionih jedinica i očekivanim  količinama jedinica koje će se prodati putem aukcija.

“Hrvatskoj je dodeljeno 18.286.692 emisionih jedinica ili 18,3 miliona tona ugljen-dioksida do 2020. Godine. S druge strane, pretpostavlja se da će cena tone CO2 biti u proseku oko 6,3 evra od 2017. do 2020. godine”, navode mediji iz susedne države.

Sistem trgovine emisionim jedinicama Evropske unije (EU Emissions Trading System – EU ETS) uvela je Evropska unija 2003. godine kako bi se na ekonomski efikasan način smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte u industrijskom sektoru.

Sistem funkcioniše tako što države izdaju kompanijama tačno određeni broj emisionih jedinica, i to besplatno ili prodajom na tenderima. Jedinicama se može trgovati, pa firma koja emituje više CO2 od broja jedinica koje ima, mora da ih kupi na tržištu, dok u suprotnoj situaciji može da ih proda.

Treća faza Sistema trgovine emisijama u EU

U EU ETS sistem je uključena proizvodnja električne i toplotne energije, zatim rafinerije, čeličane i proizvođači gvožđa, aluminijuma, metala, cementa, kreča, stakla, keramike, pulpe, papira, kartona, kiselina i organiskih materija, kao i sektor vazdušnog saobraćaja.

Hrvatska se uključila u EU ETS januara 2013 godine. Tada je započela treća faza ovog sistema, koja se završava 2020. godine.

Treće razdoblje EU-ETS-a ima znatno stroža pravila u odnosu na prethodna dva razdoblja. U trećoj fazi sektor energetike više ne može da dobija besplatne emisione jedinice CO2.

Emisije iz sektora, koji su obuhvaćeni EU ETS sistemom, do 2020. godine trebalo bi da budu 21 odsto niže u odnosu na 2005. godinu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

22. februar 2018. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

22. februar 2018. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

22. februar 2018. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

22. februar 2018. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine