Ekološka bezbednost je osnovno pitanje bezbednosti u svetu, poručio Ministar Trivan na skupu sa OCD

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u razgovoru sa predstavnicima civilnog društva rekao je strategije održivog razvoja nisu donele nikakve rezultate u proteklih 40 godina i da je pitanje ekološke bezbednosti danas osnovno pitanje bezbednosti u svetu.

Na Panel diskusiji sa predstavnicima civilnog društva koju je Ministarstvo organizovalo uoči odlaska delegacije Srbije na Konferenciju UN o klimatskim promenama u Bon, Trivan je naglasio da su klimatske promene najvažniji globalni ekološki problem, i da se tako mora i rešavati.

“Ne postoji ni pojedinac, ni institucija koja može sama doći do konkretnih rešenja”, naveo je ministar i pozvao nevladine organizacije da direktno sarađuju sa ministarstvom u borbi protiv klimatskih promena koje će, podsetio je na procene stručnjaka, u velikoj meri pogoditi naš region.

Prvi susret i razmena mišljenja između vladinog i civilnog sektora usledili su vrlo brzo nakon što je Trivan najavio da će novoosnovano Ministarstvo zaštite životne sredine biti mnogo otvorenije za civilno društvo. Obećao je da će ovakvi susreti ubuduće biti česti jer želi da u direktnoj komunikaciji čuje mišljenje ljudi koji na svoj način doprinose boljoj i zdravijoj životnoj sredini.

Posebnu važnost bliske saradnje sa civilnim društvom i medijima, ministar je obrazložio potrebom jačanja svesti javnosti o borbi protiv klimatskih promena.

Trivan je najavio da će se zakon o klimatskim promenama naći pred Skupštinom Srbije sledeće godine. Predstavio je i plan svog ministarstva koje će se, kako je rekao, fokusirati na pošumljavanje, kao “najefikasniji, najjednostavniji i najjevtiniji način borbe protiv klimatskih promena”, jer samo smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte nije dovoljno.

Veoma mali broj zemalja u svetu koristi pošumljavanje u borbi protiv klimatskih promena, pa ni Srbija nije bila izuzetak, podsetio je ministar. „U ovom trenutku pošumljeno je 27 odsto teritorije Srbije, a mi planiramo da do 2040. godine pod šumom bude oko 40 odsto naše teritorije“.

Među predstavnicima civilnog sektora koji su učestvovali na panelu su, između ostalih, bili i Sonja Liht, predsednica Beogradskg fonda za političku izuzetnost, Milan Ružić  iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Branislava Jovičić, predsednica Centra za promociju održivog razvoja – CPOR,  Aleksandar Macura iz RES fondacije, kao i veliki broj predstavnika drugih organizacija civilnog društva koje se aktivno bave temom klimatskih promena.

Panel diskusiju vladinog i civilnog sektora o klimatskim promenama, održanu 10. novembra, organizovalo je Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa za razvoj UN (UNDP).

Zamenica Stalne predstavnice UNDP-a, Steliana Nedera ukazala je da se Srbija, ratifikovanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, obavezala da će biti još jedna od država koje će raditi na smanjenju emisije štetnih gasova, i da je to veliki ekološki korak.

Skupština Srbije ratifikovala je Pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena krajem maja 2017.