Stroži standardi za emisije efikasniji u dekarbonizaciji od sistema trgovine emisijama

Peter Vajda, ekspert za životnu sredinu u Sekretarijatu Energetske zajednice, u intervjuu za Balkan green Energy News govori o tome kako će nedavno usvojeni stroži standardi za velika ložišta uticati na energetski sektor EU, uključujući termoelektrane i sektor obnovljivih izvora energije, i zašto su takve mere efikasnije u dekarbonizaciji od sistema trgovine emisijama. On takođe objašnjava i šta uvođenje novih standarda znači za članice Energetske zajednice koje bi trebalo da počnu sa primenom propisa EU o velikim ložištima od naredne godine.

U Evropskoj uniji su nedavno uvedeni stroži propisi za velika ložišta kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. Kako će to uticati na energetski sektor u EU, posebno na postrojenja koja koriste ugalj? Da li je ovo zaista kraj za mnoge termoelektrane, kako tvrde aktivisti za zaštitu životne sredine?

Zaključci o najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Techniques, BAT) za velika postrojenja za sagorevanje usvojeni su ranije ove godine u EU, čime se automatski pokreće postupak revizije dozvola u skladu sa Direktivom o industrijskim emisijama (IED), koji će za postojeća postrojenja biti okončan u roku od četiri godine.

Nova pravila pooštravaju standarde za emisije za elektrane koje koriste fosilna goriva, a operatori ovih postrojenja će morati da procene da li će za ta postrojenja biti tehnički i ekonomski izvodljivo da nastave da rade. U određenim slučajevima, ove procene mogu zaista dovesti do zaključka da se postrojenje mora zatvoriti.

Koje korake će velika postrojenja morati da preduzmu da bi ispunila ove uslove i zadržala dozvole? Da li to znači da će starije i manje profitabilne termoelektrane morati biti zatvorene? Da li očekujete da će ovo podstaći razvoj sektora obnovljivih izvora energije?

Dozvole svih postrojenja obuhvaćenih Direktivom o industrijskim emisijama (termoelektrane kapaciteta 50 MW i više) moraće da budu preispitane i, ako je potrebno, ažurirane u svetlu novih zaključaka o BAT-u do sredine 2021. godine. Time što povećavaju investicione troškove izgradnje novih termoelektana ili modernizaciju starih, standardi za emisije indirektno su poskupeli energiju iz postrojenja na ugalj, naftu i gas, a izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz alternativnih izvora učinili poslovno primamljivijim.

Takvi propisi, poput strožih IED standarda za emisije, ustvari su efikasniji u dekarbonizaciji energetskog sektora i promovisanju „zelenih investicija“ nego Sistem trgovine emisijama EU (ETS) sa sadašnjom niskom cenom emisije ugljenika.

Osim regulatornog aspekta, odluka da li će se zatvoriti elektrana ili ne, može biti povezana sa opštima ciljevima neke zemlja u oblasti klime i dekarbonizacije.

Koje su očekivane koristi u oblasti životne sredine, postoje li projekcije kako će to doprineti kvalitetu vazduha?

Postoji niz studija o potencijalnim zdravstvenim i ekološkim prednostima smanjenja emisija. Smanjenje emisije sumpor-dioksida (SO2), azotnih oksida (NOx) i prašine (glavnih zagađivača iz termoelektrana na fosilna goriva) doprinosi tome da ljudi budu zdraviji i žive duže. Stoga, svaka investicija u smanjenje emisija, bilo putem tehnologija smanjenja emisije, energetske efikasnosti ili alternativnih proizvodnih kapaciteta, takođe predstavlja ulaganje u kvalitet života.

Sekretarijat Energetske zajednice je u svojoj proceni dao koeficijent povratnog ulaganja koji iznosi više od 15, što znači da se očekuje da će svaka jedinica investicije doneti više od 15 jedinica koristi. Glavni razlog za to je početni efekat – trenutno, velika većina elektrana u zemljama potpisnicama Ugovora o Energetskoj zajednici ima veoma visoke nivoe emisija.

Poznato je da smanjenje emisija nosi troškove, a u mnogim zemljama u tranziciji, kao što su zemlje potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici, građani su veoma osetljivi kada je reč o troškovima, tako da je bitno da inicijative za smanjenje emisije dobiju široku podršku javnosti.

Šta usvajanje novih standarda znači za zemlje članice Energetske zajednice, kada će one morati da primene ta pravila i standarde? Koji su planovi Sekretarijata Energetske zajednice u vezi s tim?

Zemlje članice Energetske zajednice tek treba da početkom 2018. godine počnu da primenjuju Direktivu o velikim ložištima (jednu od direktiva koje su prethodile IED-u). To znači da novi standardi EU (BAT zaključci) još nisu primenjivi u tim zemljama. Istovremeno, Evropska komisija trenutno radi na Preporuci o primeni ovih odredbi IED-a u Energetskoj zajednici, o čemu će se raspravljati na ovogodišnjem Ministarskom savetu u decembru.

Moram naglasiti da već i primena postojećih pravila u Energetskoj zajednici koja treba da počne 1. januara 2018. godine, predstavlja izazov za članice Energetske zajednice.

Pet ugovornih strana (Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Srbija i Ukrajina) odlučile su da usvoje tzv. Nacionalni plan smanjenja emisije, što znači da će postrojenja biti tretirana u grupi, a ne pojedinačno.

Ministarski savet je 2016. godine usvojio i odluku o spisku postrojenja koje mogu biti predmet ograničenog izuzeća („opt-out“). To znači da postrojenje koje je na listi, može nastaviti da radi najviše 20.000 sati posle 1. januara 2018. godine, ako operator odluči da počne sa ovim režimom tog dana. Ukoliko postrojenje dostigne 20.000 radnih sati, ono mora biti zatvoreno a u svakom slučaju mora biti zatvoreno 31. decembra 2023. godine.