Pet ključnih faktora za privlačenje investicija u energetsku efikasnost

Erik Mejkres, menadžer za energetsku efikasnost u zgradarstvu Ros Centra za održive gradove u okviru Svetskog instituta za resurse (WRI) objašnjava u intervjuu za Balkan Green Energy News portal kako projekti Akcelerator energetske efikasnosti (BEA) i Daljinski sistem grejanja u gradovima (DES) koje sprovodi Program UN za životnu sredinu (UNEP) doprinose naporima Beograda da unapredi energetsku efikasnost. Srpska prestonica će na taj način značajno doprineti i ostvarivanju cilja UN o dvostrukom povećanju energetske efikasnosti do 2030. godine. Mejkres govori i o pet ključnih elemenata, takozvanih “pet S”, za privlačenje investicija u oblast energetske efikasnosti.

Na koji način UNEP sprovodi inicijative Acelerator energetske efikasnosti (BEA) i Daljinski sistem grejanja u gradovima (DES)?

Program UN za životnu sredinu je jedan od globalnih partnera UN inicijative Održiva energija za sve (SE4All) u okviru koje se sprovode inicijative BEA i DES. UNEP je i implementacioni partner Grada Beograda. Postoji snažno partnerstvo između Grada Beograda, zainteresovanih strana u Beogradu i UNEP-a koji pomaže u promišljanju toga koji su ovdašnji izazovi u vezi sa sistemom daljinskog grejanja i zgradarstvom, kako da se oni procene, definišu rešenja i okupe različite zainteresovane strane u razvijanju plana koji će biti primenljiv.

Ono što je fascinatno i zaista interesantno u Beogradu jeste da grad shvata blisku povezanost zgradarstva i daljinskog grejanja, i prepoznaje da je, pored unapređenja sistema daljinskog grejanja, poboljšanje zgrada najbolji način da se građanima obezbedi održiva energija. Sistem daljinskog grejanja postaje još efikasniji ako je krajnjim korisnicima potrebno manje energije. Na taj način smanjuju se troškovi i sistema i troškovi za građane, a omogućava se proširenje snabdevanje energijom i na druge delove grada na održiv način.

Koja je misija Svetskog instituta za resurse i kako doprinosi UN Inicijativi Održiva energija za sve?

Institut je globalni tink-tenk usmeren na delovanje. Mi utvrđujemo koji su izazovi a koje mogućnosti u vezi sa životnom sredinom i razvojem. Volimo da kažemo da kvantitativno identifikujemo problem, smišljamo kako da se reši putem novih politika i načina delovanja a onda procenjujemo rešenja na osnovu toga koliko su delotvorna i primenljiva na drugim mestima. U okviru SE4All mi smo sekretarijat za BEA. To je jedan od šest akceleratora koji predstavljaju partnerstva za implementaciju ciljeva energetske efikasnosti SE4All, i cilj održivog razvoja UN broj 7 koji se odnosi na održivu energetiku. Mi delujemo kao organizator susreta u okviru partnerstava kompanija, globalnog civilnog društva, tehničkih organizacija. 

Kakva su vaša dosadašnja iskustva u vezi sa aktivnostima u okviru Akceleratora energetske efikasnosti?

BEA inicijativa je usmerena na podršku gradovima i drugim nižim nivoima vlasti jer se tu aktivnosti sprovode. Oni imaju ključnu ulogu u sprovođenju međunarodnih standardna ili nacionalnih smernica u praksi, jer su oni ti koji vode računa da se energetske norme u zgradarstvu primenjuju i da vlasnici zgrada budu upoznati s tim kako da poboljšaju zgrade i da dobiju pomoć i informacije koje su im za to potrebne. To se pokazalo kao sasvim novo pitanje za mnoge gradove. Neki, poput Beograda, su više napredovali i već dugo razmišljaju o energetskom upravljanju. Mnogi gradovi u tome vide odličnu priliku da poboljšaju zgrade, da budu bolje za život, održive i vrednije, dok se istovremeno smanjuje uticaj na životnu sredinu i društvo.

Čime se rukovodite kada odlučujete da se neki grad priključi inicijativi? Da li radite analize i na osnovu toga im govorite šta treba da urade ili grad koji učestuje u inicijativi odlučuje sam u skladu sa vašim smernicama?

Kada grad pristupi BEA inicijativi, on se posvećuje opštoj viziji da se stopa energetske efikasnosti udvostruči u njemu do 2030. godine. Zatim se obavezuje da primeni jednu normu, realizuje demonstracioni projekat i utvrdi metodu praćenja napretka. To je prag za ulazak. Od svih gradova koji pristupe Akceleratoru to tražimo, a onda na osnovu toga im pomažemo u procenjivanju tehničkih mogućnosti, ali i procenjivanju priroiteta zainteresovanih strana, koliko su donosioci odluka odlučni da prionu na to. S naše tačke gledišta, najvažnije je da počnu da se sprovode aktivnosti koje su izvodljive. I ako je to nešto malo, onog trenutka kada bude shvaćeno kao dostignuće, moći će da preraste u nešto veće – manji uspesi koji mogu postati veći i doprineti ostvarenju vizije za 2030. godinu.

U slučaju Beograda radi se na smernicama za vlasnike zgrada kako bi jednostavno mogli da shvate proces renoviranja zgrade. To se odnosi na objekteu privatnom vlasništvu, a istvoremeno se radi sa gradskim vlastima na oblikovanju novog fonda za energetsku efikasnost, davanjem preporuka na osnovu međunarodnog iskustva. Kada je reč o samom projektu, u saradnji sa gradskim sekretarom za obrazovanje identifikovano je nekoliko objekata koje bi Sekretarijat želeo da se unaprede. Mi im pomažemo u izradi procena potecijala zgrada a zatim ćemo raditi sa njima na izradi tehničke dokumentacije za poboljšanje jednog ili više tih objekata.

Koje se po vašem mišljenju  najveće prepreke u Beogradu za unapređenje energetske efikasnosti?

Beograd ima dosta iskustva i tehničkih kapaciteta, kao i nekoliko procena i brojnih projekata koji se bave energetskom efikasnošću u zgradarstvu i održivom infrastrukturom. Postoji mogućnost da se poboljša koordinacija tih različitih inicijativa, nacionalnih i lokalnih vlasti, kako bi se uspostavio zajednički plan, zajednička vizija i zajedno delovalo. Tu ima prostora za poboljšanje i to je do sada otežavalo delovanje. Stvari su već počele da se popravljaju. Drugo, tu je jednostavno pitanje političke volje – kako pokrenuti zajednički plan, koji su prioriteti, kao i da lideri kažu da je to važno. Ima mnogi velikih ideja, a prepreka u ovom trenutku je to što jednostavno treba odvojiti vreme da se te ideje pretvore iz koncepta u primenljiv projekat.

Jedan od glavnih izazova je kako privući investicije ili podstaći privatni sektor da učestvuje. Da li predlažete neka rešenja ili povezujete ljude?

Finansije su definitivno izazov za energetsku efikasnost iako je to u većini mesta, pa i u Beogradu, sporedni izazov. Glavni izazov je uspostaviti zakonski okvir i podsticaje kada je reč o tome kako ljudi razmišljaju i zašto se i kako na nešto odlučuju, i obezbediti informacije o aktivnostima koje bi neko trebalo da preduzme u svojoj zgradi, kao i o tome zašto bi to trebalo da učini, ne samo u smislu troškova već i u pogledu zdravlja, udobnosti i bezbednosti.

Suštinsko pitanje jeste da se osigura institucionalni okvir za ulaganja, da je investitorima razumljiv i da imaju poverenja. Da bi se poboljšalo dovoljno zgrada i promene imale efekta, aktivnosti se ne mogu finansirati samo iz javnih fondova. Grad je predložio da deo svog budžeta izdvoji za fond za energetsku efikasnost, ali to neće biti dovoljno. Važno je razumeti kako su drugi fondovi to uredili, poput jermenskog fonda za energetsku efikasnost. Oni su bili u mogućnosti da privuku privatne investicije i ulaganja iz multilateralnih fondova .Taj fond je strukturiran na transparentan i jasan način a ujedno je revolving fond.

Kada govorite o privatnom sektoru, da li mislite na ESCO kompanije?

ESCO kompanije mogu biti važan deo ovoga. Još važnije je osigurati da postoji interesovanje vlasnika zgrada i da bar postoje lideri među vlasnicima velikih objekata, bilo da je reč o zgradama za više porodica i skupštinama stanara, koji razumeju vrednost toga, kao i kompanije koje kažu da je to važno za njihovo poslovanje. To su najvažniji akteri u privatnom sektoru koji mogu da poguraju stvari ka tome da ima dovoljno zgrada za ulaganje. ESCO može biti jedan od pružalaca usluga koji mogu da doprinesu da se ta ulaganja ostvare, da upakuju tehničke usluge sa finansijama. Nepostoji jedan model finansiranja, to će zavisiti od određenog dela tržišta, a sektor zgradarstva je vrlo raznovrstan. To će zahtevati različita rešenja za različite delove tržišta.

Formulisali ste pet ključnih elemenata, takozvanih “pet S”, za privlačenje investicija?

Mi o ovome volimo da razmišljamo kao o pet S za privlačenje investicija u energetksu efikasnosti. Prvo S je za stabilnost. Važno je imati stabilno okruženje za investicije, a to uključuje osnovne politike, poput energetskih zakona kojim seu ređuje koliko zgrada treba da bude energetski efikasna. Drugo S je obim/obuhvat (skale). Investitori žele da investicija bude značajna po obimu. U sektoru zgradarstva to može biti izazov pošto je potrebno obuhvatiti mnogo različitih zgrada da bi privatni investitori to smatrali dovoljnim. Mnogi od njih će razmišljati tek o ulaganju od 10 miliona dolara i više. To znači da treba imati 100 i više zgrada da bi se privatni investitor stvarno zainteresovao. Važno je razmišljati o tome kako da se napravi obuhvat, da se stvori niz projekata za ulaganja.

Sledeće S je za standardizaciju. Investitoru su potrebne određene informacije, bitno je da budu standardizovane i zatim prikupljene u zgradama koje su obuhvaćene investicionim portfoliom. To su osnovne stvari, poput površine zgrade i tehničkih standarda koji su korišćeni da bi se procenile potencijalne energetske uštede. Ima mnogo drugih takvih parametara, a ako su dokumentovani na jedinstven način to umnogome olakšava investitoru. Ako imate istu vrstu dokumentacije za 100 zgrada, onda one mogu biti prihvaćene kao portfolio, a investitoru je lakše da ih objedini i čak proda drugom investitoru.

Četvrto S je za segmentaciju. Važno je shvatiti raznolikost sektora zgradarstva, da bi se znalo koje vrste zgrada su slične, koje sve vrste postoje, ko su donosioci odluka i kako dopreti do zgrada i angažovati ih da deluju u pravcu energetske efikasnosti na način koji ima smisla za njih.

Redosled aktivnosti (sequencing of actions) je vrlo važan. Mora se ići ka kontinuiranom poboljšanju i delovanju. Uvođenje neke politike nije često dovoljno. Važno je znati kako su razičite politike i aktivnosti međusobno povezane. Treba razmišljati o tome kako se sve te politike i aktivnosti prepliću i kojim ih redosledom treba primenjivati kako bi se podstaklo interesovanje.

Prilikom predstavljanja projekta BEA u Beogradu, govorili ste o mogućnostima da se model primenjen u nekom gradu primeni drugde u regionu. Da li planirate da prenesete znanja i iskustva drugih gradova i zemalja u svetu?

Ideja projekta BEA jeste da gradovi pokažu put koji vodi ka stvarnoj, opipljivoj promeni. Beograd na primer može da kaže: evo kako smo mi to uradili, a onda postoji mogućnost da se to prenese na druge gradov eu Srbiji, da se primeni u sradnji sa nacionalnim vlastima tako što će se utvrditi načini kako da nacionalna politika bude pogodnija za primenu na lokalnom nivou i delovanje. Mi radimo i na razmeni informacija, ideja i strategija među gradovima na međunarodnom planu. Beograd je jedan od šest gradova u istočnoj Evropi koje su deo Akceleratora i već je počeo da pomaže u razmeni znanja sa gradovima koji imaju slične izazove. Naglasak je na razmeni ali kroz različite kanale između gradova u različitim delovima sveta, u okviru jedne zemlje i regiona, i posebno između lokalnih i nacionalnih vlasti.