Bespilotne letelice otkrivaju curenja u mreži daljinskog grejanja u Kopenhagenu

Bespilotne letelice opremljene termografskim kamerama uspešno otkrivaju curenje iz cevi u sistemu daljinskog grejanja u Kopenhagenu. Već tokom prvog snimanja otkrivena su 44 curenja u dva naselja, a nova tehnologija će sada da se proširi i na druge delove grada. Ona koristi građanima i životnoj sredini, i obezbeđuje efikasno rešenje za održavanje sistema u kome je zaista teško detektovati probleme sa curenjem.

Ispod ulica danske prestonice Kopenhagen nalazi se sistem cevi daljinskog grejanja dugačak čak 2.888 kilometara. Dužina distibutivnog sistema odgovara udaljenosti od Kopenhagena do Rima – i skoro ceo put nazad – što predstavlja veliki izazov u ​​pogledu otkrivanja toplotnih gubitaka usled rupa u cevima, preneo je danski portal State of Green.

Da bi se gubici u mreži smanjili neophodno je otkriti mesta curenja, a to nije ni malo lak posao. Zato je HOFOR, komunalno preduzeće iz Kopenhagena koje upravlja sistemom daljinskog grejanja, odlučilo u decembru prošle godine da isproba novu tehnologiju za borbu protiv curenja, odnosno da pošalje bespilotne letelica na nebo iznad okruga Vanløse i Brønshøj/Husum u Kopenhagenu koje će otkriti problematična mesta u sistemu.

Opremljene termografskom kamerom, bespilotne letelice su snimile oko 50.000 slika koje su spojene zajedno u toplotnu mapu ukazujući na neuobičajeno visoke temperature u podzemlju, što ukazuje na područja sa rizikom od gubitka toplote i vode iz cevi sistema daljinskog grejanja.

Kada HOFOR postavlja nove cevi sistema daljinskog grejanja u zemlju, one su opremljene sa alarmnim trakama, što je novija tehnologija koja registruje moguća curenja, ali kako su mnoge od cevi ispod Kopenhagena stare, nije moguće da ih koriste.

Dronovi se pokazali kao precizni

Očekivanja od ovog pilot projekta  su bila velika i prema rečima Bo Jensen Molera, šefa odseka u ovom komunalnom preduzeću projekat nije razočarao:

„Bespilotne letelice su identifikovale  44 lokacije sa velikom verovatnoćom curenja. Mi smo već posetili nekoliko lokacija za koje se i potvrdilo da beleže curenja i sada ih popravljamo“, objasnio je Moler.

Ova curenja obično ne bi bila pronađena, ili bi bilo potrebno mnogo više vremena da se pronađu, jer mnoge od cevi vode ispod stambenih područja u dvorištima i baštama ljudi, gde je skoro nemoguće meriti sa ručnim termografskim kamerama.

„Zahvaljujući tehnologiji bespilotnih letelica stičemo precizan pregled mnogo brže, što nam omogućava da popravimo curenja mnogo brže. Ovo smanjuje ukupan gubitak toplote i omogućava mnogo bolje planiranje održavanja cevovodnog sistema. Time se smanjuje emisija CO₂ i troškovi na računima za grejanje za potrošače, kaže Kolo Bo Møller.

Bespilotne letelice će sada lebdeti i nad drugim delovima Kopenhagena, sa istim ciljem.

Korišćenje bespilotne letelice ima i neka ograničenja odnosno mora biti ispunjeno nekoliko uslova za njihovo korišćenje sa ovim ciljem. Mora biti hladno i mračno i ne previše vetrovito, i asfalt ne sme da bude mokar. Zato HOFOR ima za cilj da završi sve letove bespilotnih letelica tokom proleća.