Grad Niš biće jedan od prvih gradova u Srbiji u kojem će se realizovati projekat sakupljanja i prerade otpadnih voda. U Srbiji je trenutno u ovoj oblasti veoma loša situacija – prerađuje se samo 5-10 odsto otpadnih voda. Do 2041. potrebno je izgraditi 320 postrojenja za prečišćavanje da bi se dostigli standardi Evropske unije u zaštiti životne sredine.
Početak pripreme tehničke dokumentacije za ovaj projekat ozvaničen je, u sredu 15. marta potpisivanjem Memoranduma o razumevanju (MoR) između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Grada Niša, dok je početka radova planiran za 2019. godinu.
Pripremu tehničke dokumentacije finansira Vlada Švedske kroz Švedsku agenciju za međunarodni razvoj i saradnju SIDA, a u okviru programa „Podrška razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine” (PEID).
Kako je istakao gradnačelnik Niša, sistem za prikupljanje i preradu vode trebalo bi da omogući prečišćavanje otpadnih voda i da se više od 20.000 tona mulja ukloni iz reke Nišave. Za sada je urađena Studija izvodljivosti, koju je prihvatilo gradsko veće grada Niša, čime su stečeni uslovi za pripremu i kompletiranje tehničke dokumentacije sa tenderom. Naredni korak biće priprema tehničke dokumentacije kroz PEID program.
Ova dokumentacija podrazumeva sledeće segmente – postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) Niš, dodatni tretman mulja, glavni kolektori do postrojenja, rekonstrukcija kolektora u Nišu, proširenje kolektorske mreže i postrojenje za prečišćavanje pitke vode Medijana – tretman vode od pranja filtera.
“Projekat u Nišu obuhvata 6 značajnih infrastrukturnih komponenti, čija je procenjena vrednost preko 50 miliona evra,” rekla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U Srbiji se prerađuje samo 5-10% otpadnih voda, a do 2041. godine ovaj segment treba da se usaglasi sa evropskim direktivama, kao i da se izgradi 320 postrojenja za prečipćavanje otpadnih komunalnih voda. Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Ni Beograd, kao grad sa više od dva miliona stanovnika, nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju u Dunav. Srbija se danas nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti dok su brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno uticale na ovaj sektor.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.