Svečano završen srpsko-nemački projekat unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu

Projekat nemačko-srpske saradnje „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“ svečano je završen na konferenciji u Beogradu. Tom prilikom predstavljeni su rezultati saradnje i primeri dobre prakse.

Projekat je sprovela Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a trajao je devet godina, od 2008.

„Nakon devet godina predanog rada projekat se završava, a kao jedan od najvažnijih rezultata je činjenica da je Srbija uspela da se pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana“, rekla je Renate Šindlbek, vođa projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“.

Prema njenim rečima, danas u Srbiji ima skoro 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost. Od kada je uveden sistem energetske sertifikacije zgrada izdato je skoro 1.500 energetskih pasoša, a direktan rezultat toga je ušteda primarne energije od 150.000 MWh i  smanjenje emisije CO2 od oko 30.000 tona godišnje.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac izjavio je da je Srbija posvećena sprovođenju direktiva EU u oblasti energetike i postigne nacionalne ciljeve koji se tiču energetike.

„Prema zvaničnoj statistici, zgrade su zaslužne za 40 odsto ukupne potrošnje energije i 36 odsto emisija CO2 u zemljama EU. Poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama nosi veliki potencijal za uštedu energije, ali je veoma teško postići je“, rekao je Banjac.

Kao svetli primer unapređenja energetske efinaksnosti u zgradarstvu predstavljen je grad Pirot. Gradonačelnik Vladan Vasić rekao je da će Pirot osnovati budžetski fond za energetsku efikasnost na prvoj sednici skupštine grada u martu. Iz tog fonda biće uloženo oko 15 miliona dinara u unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata.

„Pred potpisivanjem smo prvog projekta javno-privatnog partnerstva u našem gradu. Radi se o zameni izvora energije i kotlova u našim školama“, rekao je on i dodao da se čeka studija izvodljivosti o rekonstrukciji javne rasvete. Sproveden je projekat izgradnje regionalne deponije, a planira se i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u saradnji sa bankom KfW.

Jovanka Atanacković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navela je da je sprovođenje projekta dovelo do toga da postoji zakonodavni okvir za energetsku sanaciju zgrada, kao i nacionalna tipologija stambenih zgrada.

„Prema Direktivi EU 2012/27, Srbija će utvrditi dugoročnu strategiju za obnovu i energetsku sanaciju u zgradarstvu počev od 2020. godine“, rekla je ona.

Predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić podsetila je da su zgrade Skupštine, Vlade i Palate Srbija dobile energetske pasoše kao rezultat saradnje sa GIZ-om.

Završnoj konferenciji projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“ prisustvovali su brojni predstavnici institucija Srbije, obrazovnih ustanova i međunarodnih organizacija. U Srbiji GIZ  sprovodi i projekat za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, koji traje do 2018. godine.