Energetske perspektive Jugoistočne Evrope 2016-2017, IENE institut

Grčki Institut za Energetiku Jugoistočne Evrope  (IENE) predstavio je  14.decembra na specijalnoj promociji nedavno kompletiranu studiju “South East Europe Energy Outlook 2016 – 2017” (SEEEO 2016-2017). SEEEO 2016-2017 daje detaljan i sveobuhvatan uvid u energetske sektore zemalja Jugoistočne Evrope, sadrži veliku količinu podataka, uključujući potrebe za energijom, projekcije snabdevanja i procene investicija do 2025.godine.

Studija će biti predstavljena u glavnim gradovima regiona

Prva oficijelna prezentacija je održana u Ministarstvu Inostranih Poslova u Atini u “Giannos Kranidiotis” auditorijumu u prisustvu rukovodilaca energetskih kompanija, energetskih eksperata, inostranih diplomata,  članova IENE instituta i saradnika na izradi studije. Tokom prvog kvartala 2017.godine planirana je stručna promocija ove studije u Sofiji, Beogradu, Bukureštu, Istanbulu, Beču i drugim gradovima u regionu. Detalji će biti objavljeni na portalu www.iene.eu

IENE Studija SEEEO 2016-2017 će biti objavljena početkom 2017. godine, i može se naručiti preko IENE portala www.iene.eu.

U istraživanju je obuhvaćeno 13 zemalja Jugoistočne Evrope među kojima se nalaze članice Evropske Unije (Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka,Rumunija, Slovenija) članice Energetske zajednice (Albanija, Bosna i Herzegovina, Crna Gora, Makedonija, Kosovo*, Srbija) i dodatno Turska. Iako je politički, ekonomski i kulturni razvoj ovih zemalja raznolik, sve zemlje regiona su povezane (u različitim stepenima) sa politikom, strategijama i ciljevima EU u oblasti energetike. Stoga, EU i njeni pridruženi organi (npr. Energetska zajednica, ACER, CESEC itd) imaju veliki uticaj u formulisanju energetske politike regiona i funkcionisanje energetskog tržišta u Jugoistočnoj Evropi.

Različita gledišta energetskih planera EU i zemalja iz regiona

Obrađujući i uporedno komentarišući pregled energetskih politika EU i zemalja Jugoistočne Evrope, IENE studija dolazi do „bolnog saznanja” da postoji sukob gledišta između energetskih planera u EU i regionalnih prioriteta razvoja i korišćenja autohtonih izvora energije.  Nacionalne energetske politike mnogih zemalja Jugoistočne Evrope, određene pre svega ekonomskim razlozima, daju prednost domaćim fosilnim gorivima, uglavnom uglju , uprkos obavezama za smanjenje GHG emisija i opšte promene energetske politike EU u cilju suzbijanja-ublažavanja klimatskih promena.

Obnovjlivi izvori energije u JIE regionu – neuspeh primene EU politike u zemljama koje se još uvek bore da dostignu održivi energetski razvoj

U slučaju obnovljivih izvora energije i kako se oni mogu najbolje iskoristiti u pojedinim zemljama u regionu Jugoistočne Evrope, SEEEO 2016-2017  “vidi” jasan neuspeh primene EU politike.  Planeri EU podstiču zemlje da ostvare obavezujuće nacionalne ciljeve za primenu OIE,  ali u isto vreme očekuju da vlade istih zemalja poštuju stroga budžetska pravila, gde se uvažava pravilo specifičnog nivoa javnog deficita. Nesrećna priča o brzom rastu upotrebe OIE i pridružena deflacija, u periodu od 3-4 godine, u zemljama kao što su Rumunija i Bugarska jasno pokazuju neuspeh takve politike EU i njihove realne  primene u regionu, u zemljama koje se jos uvek bore za dostizanje održivog ekonomskog razvoja, ili u slučaju Grčke, zemlje, čija privreda pati od kontinuiranog “stezanja kaiša” u poslednjih šest godina.

Iako su ekonomije zemalja u regionu Jugoistočne Evrope veoma različite u pogledu strukture i nivoa razvoja, pored mnogih izazova, imaju izazove koji su zajednicki za sve. Glavni među njima je prioritet razvoja energetskog sektora, u pogledu infrastrukture i formiranja zajedničkog tržišta.

I dalje visoka zavisnost od uvoza fosilnih goriva

Ugalj i nafta su i dalje osnovni oslonac regionalnog energetskg miksa. Osim toga, značajni depoziti čvrstih goriva daju izuzetan značaj domaćem uglju, koji u regionu jugoistočne Evrope učestvuje sa oko 33% od ukupne potrošnje energije i oko 38%  u ukupnoj proizvodnji električne energije (2015.g.). Region Jugoistočne Evrope ima visoku zavisnost od uvoza nafte i prirodnog gasa. Uvoz nafte i naftnih derivata pokriva oko  82.65% potrosnje tečnih goriva, a uvoz prirodnog gasa pokriva oko 69,5% potrošnje, što je znatno više u poređenju sa EU prosekom uvozne zavisnosti prirodnog gasa od 53,5%.

Prirodni gas postaje sve važniji energent u energetskom miksu zemalja Jugoistočne Evrope, kako za proizvodnju električne energije, tako i za upotrebu u domaćinstvima. Međutim, njegovo dalje korišćenje je otežano zbog slabe infrastrukture, nedostatka interkonektivnih-prekograničnih gasovoda, a do nedavno i zbog visokih cena.

Periferne zemlje (kao što su Italija, Sirija, Liban, Izrael, Moldavija, Ukrajina, Mađarska) imaju uticajnu ulogu u kanalisanju puteva energije u region Jugoistočne Evrope. Osim toga, u pogledu energetske sigurnosti  region Jugoistočne Evrope je u celini više ugrožen od ostalog dela Evrope (uglavnom zapadnih zemalja Evrope). Region Jugoistočne Evrope je blizu zemalja velikih proizvođača gasa i istočno mediteranska ruta se može koristiti kao budući pravac za snabdevanje energijom ostatka Evrope. Glavne energetske rute u nastajanju uključuju Expanded South Corridor, Vertical Corridor, East-Med, EuroAsia Interkonektor itd.

Liberalizacija tržišta

U procesu liberalizacije tržišta u sektoru električne energije u većini zemalja Jugoistočne Evrope, posebno u zemljama članicama EU i Turskoj je u poslednjih pet godina ostvaren impresivan napredak u razdvajanju energetsko-tržišnih delatnosti i nakon mnogo godina protekcionizma uvedena je konkurencija u maloprodaji električne energije. Manje impresivan je napredak u sektoru prirodnog gasa, gde konkurencija postoji uglavnom u snabdevanju industrijskih potrošača, dok je snabdevanje na maloprodajnom nivou još uvek u zaostatku.

Za dekarbonizaciju regiona potrebne ozbiljne programske mere i finansiranje

Za postizanje većeg učešća obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Jugoistočne Evrope, čime bi se postigla veća dekarbonizacija u regionu, studija IENE instituta zaključuje da je u narednih pet godina potrebno uvesti ozbiljne programske mere koje bi bile podržane finansiranjem iz Evropske Unije. Studija takođe naglašava da se pored mnogih nacionalnih i regionalnih, regulatornih i zakonodavnih inicijativa energetskoj efikasnosti u Jugoistočnoj Evropi ne daje dovoljan prioritet i potrebna pažnja.

Pozitivne investicione perspektive

Investicione perspektive za osnovnu energetsku infrastrukturu i energetske projekte u regionu (električna energija, prirodni gas, OIE, termoelektrane, istraživanja nafte i gasa, energetska efikasnost) u narednih deset godina daju pozitivna iščekivanja. Postoji marginalni napredak u predviđenim i planiranim projektima za period do 2025.godine, u poređenju sa projekcijama iz 2011.godine za period 2011-2020, sa ukupno procenjenim regionalnim  investicijama od 267 milijardi evra  u baznom scenariju i 321 milijardi evra u optimističnom scenariju.