Subvencije za biomasu predmet sporova u Hrvatskoj

Mogući manjak drvne biomase za potrebe postrojenja koja koriste biomasu kao energent postao je predmet oštre rasprave u Hrvatskoj. Jedni tvrde da je prevelika potražnja izazvala probleme u snabdevanju i upravljanju šumama zbog nezajažljivosti „zelenog lobija“. Zastupnici obnovljivih izvora energije tvrde da se ponovo oglasio „fosilni lobi“.

Kako se iz šume izvlače i stabla i subvencije

Kako tvrdi Krešimir Pećar u svom autorskom tekstu, objavljenom na hrvatskom portalu Energetika-net, u Hrvatskoj je tokom poslednje dve godine iscrpljena kvota za subvencionisanje kogeneracijskih postrojenja na šumsku biomasu sve do 2020. godine. Kogeneracijska postrojenja u Hrvatskoj godišnje progutaju i do 25.000 tona zdravog sirovog drveta, objašnjava ovaj inženjer mašinstva iz Osijeka s iskustvom u projektovanju energetskih postrojenja. On je izračunao da, od drvnih zaliha od oko 398 miliona kubnih metara (m³) koje su pod upravom Hrvatskih šuma, ukupni godišnji prirast drvne mase je oko 10,5 miliona m³. Od toga svega 1,5 milion m³ čini šumski otpad, koji bude raspoređen na otprilike 24.000 kvadratnih kilometara. Još 1,5 milion m³ se dobije kao sečka obradom drveta za sopstvene potrebe, procenjuje Pećar.

On dalje navodi da je ukupni šumski otpad procentualno viši, oko 30%, ali da se veći deo ostavlja u šumi, jer do sada nije bilo komercijalnog načina da se on iskoristi. Reč je o drvnoj masi malih dimenzija, trulom i mokrom drvetu, načetom procesom truljenja. Pri tome, njegova ogrevna vrednost je mala, a tokom sagorevanja stvara mnogo pepela i katrana, što može da oteža čišćenje i održavanje postrojenja.

Vodeći račun do kraja, navodi da je u Hrvatskoj godišnji bilans potrošnje 7,5 miliona m³, dok je ukupan iskoristiv prinos (sečivna drvna masa, ili: etat) 6 miliona m³ godišnje. Krešimir Pećar tvrdi da se, zbog povećane potražnje za obnovljivim izvorima energije, često događa da se zdrava i debela sirova stabla, koja bi inače bila pogodnija za drvnu ili građevinsku industriju, još u šumi pretvore u sečke ili sličan otpad, i tako se nadomešta onaj manje kvalitetan ostatak iz obrade drveta.

Ako bi se povećale kvote, stradale bi šume, tvrdi Pećar, jer bi se okretanjem na korišćenje biomase iz šumskih gazdinstava u privatnom vlasništvu izazvao haos i uništenje šuma. On dalje spori ceo sistem podsticaja koršćenja obnovljivih izvora, jer se subvencije iz šume „izvlače“ veštačkim putem da bi se ostvarila isplativost korišćenja obnovljivih izvora. Problem je u tome što se subvencije i nova radna mesta obezbeđuju iz sredstava svih građana. Krešimir Pećar tvrdi da je ceo sistem prelaska na obnovljive izvore energije (OIE) samo „preslikan“ iz država poput Nemačke.

Biomasa kao profitabilna i izvozna delatnost

Brz i britak odgovor stigao je iz Hrvatske udruge biomase (CROBIOM) i Hrvatskog drvnog klastera (HDK), s tvrdnjom da se i u drugim državama Evropske Unije (EU) pojavio niz tekstova koji propituju održivost izvora biomase i upravljanje šumama. Tvrdeći da se lobi fosilnih goriva oglasio svuda u Evropi od predstavljanja Zimskog paketa u okviru energetske strategije, CROBIOM i HDK podsećaju da je tranzicija na održive izvore energije deo evropske energetske strategije, a ne nečiji hir u Hrvatskoj.

Dve organizacije podsećaju na to nema dovoljno podataka o prinosu biomase u privatnim šumama, i dodaju da bi se uređenjem ove sive zone tržišta godišnje moglo dobiti još 200.000 do 300.000 tona. Trenutno se šumski ostatak (drvo prečnika do 8 cm) u potpunosti koristi, i tu je reč o materijalu koji nije ni truo ni loš, nego o zdravim ostacima od seče.

CROBIOM i HDK, koji zastupaju sektor biomase, tvrde da drvne biomase u Hrvatskoj ima dovoljno i da se ona trenutno i izvozi, jer se bolje plaća u inostranstvu. Sečka i druge sirovine koriste se u elektranama u Sloveniji, a izvozi se i u Austriju i Mađarsku. U Italiju se godišnje izveze 230.000-240.000 tona konfecijskog ogrevnog drveta i peleta. Za to vreme, vrtići i škole na Plitvicima, u Gerovu i Voćinu još uvek se greju na naftu iz uvoza, kažu zastupnici OIE.

Citirajući iste izvore podataka o raspoloživim količinama biomase iz šuma, CROBIOM i HDK tvrde da se uz male intevencije može povećti količina kvalitetne sirovina za 500.000 tona. U saopštenju koje je potpisao Marijan Kavran iz CROBIOM-a, citirali su i Josipa Dundovića, nekadašnjeg direktora Hrvatskih šuma i predsednika Udruge za biomasu pri Hrvatskom šumarskom društvu, koji tvrdi da se u sektoru može otvoriti još 5.000 radnih mesta, a posredno čak i 10 puta više.

Mišljenje stručnjaka iz Srbije

Tražeći odgovore na pitanja zašto se hrvatski energetičari u javnosti tako žučno prepiru oko načina na koji se koristi otpadno drvo iz šume, Balkan Green Energy News prenosi mišljenje dvojice stručnjaka iz različitih sektora vezanih za drvnu biomasu.

Viktor Radić, stručnjak za toplotnu i energetsku opremu na biomasu, u izjavi za Balkan Green Energy News obašnjava da je reč o jednom neprekidnom sukobu različitih interesnih strana. On kaže da je razumljivo da zastupnici korišćenja fosilnih goriva pokušavaju da očuvaju svoj udeo u tržištu. U isto vreme, i predstavnici firmi koji su vezani za druge obnovljive izvore energije – solarnu i energiju vetra, ali i hidroenergiju – pokušavaju da sačuvaju ili osvoje veći deo tržišta. Poslujući, između ostalih država, i u Hrvatskoj, Radić je stekao utisak da se u svim državama, bez obzira na stepen tranzicije ka održivoj energetici, ponavljaju teškoće vezane za razlike u razumevanju stvarnih potreba i mogućnosti.

Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Srbije, za Balkan Greeen Energy News je izjavio da upravljanje šumskim bogatstvom ne zavisi samo od potražnje za biomasom na tržištu i generalno tražnje, već je definisano potrebom za sprovođenjem mera gazdovanja šumama čiji je epilog ponuda drveta na tržištu. Stoga je izuzetno značajno prilikom definisanja politike šumarstva i ostalih drvno-zavisnih sektora, da se harmonizuju politike i instrumenti za realizaciju ciljeva.

Cilj upravljanja šumama je da se one dovedu u takvo stanje da na održiv i optimalan način zadovoljavaju ekološke, društvene i ekonomske potrebe društva. Pojava da je tokom prethodnih dvadesetak godina, a posebno u poslednjoj deceniji, drvna biomasa prepoznata kao uslovno karbon neutralni izvor energije vrlo je značajna informacija za redefinisaninje politike šumarstva. Seča u državnim šumama u Srbiji u prethodnim decenijama je bila jedva nešto preko 51% od godišnjeg prirasta. To čini oko 80% onoga što je planirano prema osnovama gazdovanja šumama, a drvni ostatak posle sprovedene seče je prosečno oko 15%, i on ostaje u šumi. Ovako niski procenti su prevashodno posledica nedostatka tražnje na tržištu drveta niskog kvaliteta (drvo za celulozu, ogrev i drvne ploče) u prethodnom periodu. Trenutno stanje šuma i nizak intezitet gazdovanja su i potencijal, koji u narednom periodu omogućava inteziviranje gazdovanja šumama i postepeno povećanje godišnjeg prinosa za 1 milion m³.

Bitno je razumeti da se seče sprovode kao potreba za obnovom ili negom šuma, čime se šume dovode u stanje efikasnije produkcije ekoloških i ekonomskih funkcija. Istovremeno se podiže i njihova stabilnost i otpornost klimatske ekstreme, ali i biološke patogene. Seča „zdravih debla“ jeste jedan od zadataka šumarstva, a svrha takve seče treba da bude se stabla iskoriste pre nego što započne proces njihovog truljenja i propadanja, uz poštovanje standarda da određeni procenat mrtvog drveta ostane u šumi zarad očuvanja lanca ishrane i biodiverziteta.

Globalno i regionalno posmatrano, tokom poslednjih godina beleži se značajan porast tražnje drveta svih kvaliteta, kako tehničkog za drvnu industriju tako i drveta za drvne ploče, proizvodnju peleta, briketa, sečke i dr. Očekivana je i pojava sukoba među konkurentima, a pogotovo kada se u celom lancu pojave državne subvencije u nekom od povezanih sektora. Radi prevencije sukoba, esencijalno je prethodno znati koji su potencijali biomase za zvaki pojedinačni instalirani kapacitet, a ne ukupno, s obzirom na to da je biomasa kabasta sirovina i da su njen transport i snabdevanje limitirajući faktori. Takođe, subvencije i državni intervencionizam su „dobar sluga, a loš gospodar“ te ih treba oprezno i odmereno koristiti, kaže Stamatović.