21. mart je Međunarodni dan šuma: Šume su dom za 80% kopnenih vrsta na planeti

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart za Međunarodni dan šuma, a ove godine glavna tema je „Šume i biološka raznolikost“. Prošle godine fokus je bio na šumama i obrazovanju.

Ove godine obeležavanje dana šuma započelo je jednom tužnom vešću. U Iljari na severoistoku Kenije, lovokradice su ubile jedinu ženku bele žirafe i njeno mladunče. Ovo je inače veoma retka vrsta žirafe.

Lovokradice su u Keniji ubile jedinu ženku bele žirafe i njeno mladunče

Mohammed Ahmednoor, menadžer nacionalnog parka Ishaqbini Hirola, izjavio je da je ovo tragičan događaj ne samo za ovaj kraj, nego i za celu Keniju. On je naveo da je ovaj park jedini na svetu vodio brigu o belim žirafama.

Ubijena žirafa je donela na svet još jedno mladunče, ali njegova sudbina zasad nije poznata.

Broj žirafa, kako je preneo portal NationalGeografic.com, smanjio se 40% u poslednjih 30 godina, na ispod 16,000 jedinki.

Ovaj incident u Keniji još jedna je potvrda da je dobra odluka da ovogodišnji Međunarodni dan šuma bavi temom „šume i biodiverzitet“. Tema je, kako je naveo UN, izabrana zbog toga što u šumama živi 80% svih vrsta na kopnu. U isto vreme, one pružaju ključne ekosistemske usluge, koje utiču na globalnu klimu, modele padavina i slivove vodotokova.

Tema je, takođe, od posebnog značaja za sprovođenje Agende za održivi razvoj 2030. i posebno cilja 15, tokom Dekade akcije i „2020. kao super-godine biodiverziteta“, saopštile su UN.

Šest Globalnih ciljeva za šume i 26 povezanih ciljeva

Strateški plan UN za šume do 2030. pruža globalni okvir za delovanje na svim nivoima za održivo upravljanje svim vrstama šuma i drveća izvan šuma i za zaustavljanje krčenja (deforestacija šuma) i degradacije šuma. Istorijski sporazum o ovom planu zaključen je na posebnoj sednici UN Foruma o šumama u januaru 2017. i nakon toga ga je Generalna skupština UN usvojila u aprilu 2017.

Strateški plan UN za šume do 2030. pruža globalni okvir za delovanje

Suštinu plana čini šest Globalnih ciljeva za šume i 26 povezanih ciljeva koji bi trebalo da se dostignu do 2030.

ŠUME

• Pokrivaju oko 30% kopna na planeti
• Dom su za 80% svih kopnenih vrsta
• Pružaju ekosistemske usluge od pročišćavanja vazduha i vode do proizvodnje hrane, lekova i proizvoda od drveta i papira
• Važni su apsorberi CO2, i to količine od oko dve milijarde tona godišnje
• Veliku štetu nanose im suše izazvane klimatskim promenama
• Krčenje šuma uglavnom je posledica obezbeđivanja prostora za poljoprivredu velikih razmera
• Godišnja stopa krčenja šuma smanjena je za više od 50%.

Trenutna situacija sa korona virusom, prema nekim tumačenjima, mogla bi da ima veze sa krčenjem šuma.

Naime, ove aktivnosti neprestano su se povećavale u poslednje dve decenije i povezane su sa 31% epidemija, poput ebole i virusa Zika i Nipah.

Krčenje šuma tera divlje životinje iz njihovih staništa, stvarajući više šansi za bolesti koje se šire sa životinja na ljude

Krčenje šuma tera divlje životinje iz njihovih prirodnih staništa i bliže ljudskoj populaciji, stvarajući više prilika za zoonotske bolesti – odnosno bolesti koje se šire sa životinja na ljude.

Međunarodni dan šuma obeležava se od 2012.

Generalna skupština UN 21. decembra 2012. usvojila je rezoluciju kojom je određeno da se 21. marta svake godine obeležava Međunarodni dan šuma.

Zbog pandemije koronavirusa obeležavanje dana šuma preseliće se na društvene mreže

Rezolucija ohrabruje sve države članice da od Sekretarijata UN Foruma za šume, u saradnji sa UN Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO), olakšaju obeležavanje Međunarodnog dana šuma, u saradnji sa vladama, Partnerstvom za saradnju za šume i međunarodnim, regionalnim i subregionalnim organizacijama i inicijativama.

Inicijalni plan za proslavu bio je organizovanje različitih aktivnosti, uključujući sadnju drveća i druge događaje na nivou zajednice. Ipak, zbog pandemije koronavirusa u celom svetu, čini se da će se obeležavanje preseliti na društvenie mreže.