Značajna uloga zelene gradnje u borbi protiv klimatskih promena

U borbi protiv klimatskih promena važno mesto ima i zelena gradnja s obzirom da je udeo zgradarstva u emisijama CO2 više od 30 odsto, rečeno je danas na konferenciji Ka net zero gradnji koju je u Beogradu organizovao Savet zelene gradnje Srbije. Srbija je opredeljena za održivi razvoj stanovanja i unapređenje energetske efikasnosti, a trenutno se nalazi u fazi donošenja propisa i razvijanja mehanizama koji to treba to da omoguće, rečeno je na skupu.

Konferencija je organizovana u okviru Svetske nedelje zelene gradnje koja se obeležava svake godine širom sveta u organizaciji Svetskog saveta zelene gradnje  (WorldGBC), čiji je član Savet zelene gradnje Srbije (SrbGBC). SrbGBC sedmi put obeležava Svetsku nedelju zelene gradnje čija je tema ove godine #OurHeroIsZero (Nula je naš heroj).

Udeo zgradarstva u svetu je u ukupnoj potrošnji energije 30 odsto, korišćenju prirodnih resursa 35 odsto, vode za piće 30 odsto, dok je u emisijama CO2 više od 30 odsto, rekla je izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica.

„Promena klime nas tera da razmišljamo kako živeti danas i opstati sutra. Vizija Saveta je da podrži zelenu gradnju, unapredi energetsku efikasnost i da se efikasno koriste prirodni resursi“, rekla Korica.

Ona je istakla da Srbija ima ogroman potencijal, da se građevinarstvo razvija, ali da Savet smatra da treba preduzeti mere kako bi taj razvoj bude održiv.

Podsetila je i da evropski propisi predviđaju da od 2020. godine sve nove zgrade budu blizu nulte energije (nearly zero-energy building, nZEB), a da do 2018. godine sve nove javne zgrade imaju približnu nultu energiju.

Zgrade sa približno nultom energije imaju minimalne energetske potrebe koje podmiruju iz obnovljivih izvora energije, rekla je Nataša Ćurković Ignjatović, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i dodala dodala da u Srbiji počinju da se čine koraci na utvrđivanju toga šta bi bile zgrade sa nultom energijom.

Usklađivanje sa EU u domenu građevinskih proizvoda

Srbija je u procesu prenošenja evropskih propisa o građevinskim proizvodima u svoje zakonodavstvo.

Pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković je rekla da je u pripremi zakon o građevinskim proizvodima kojim će se u srpsko zakonodavstvo preneti evropska direktiva u toj oblasti. Zakon će regulisati materijale od kojih će se graditi zgrade kako bi bile energetski efikasne i bezbedne, rekla je ona.

„Očuvanje i unapređenje stambenog fonda kroz energetsku efikasnost, zaštitu životne sredine i očuvanje prirodnih resursa jeste javni interese Srbije“, rekla je ona.

Taj zakon je bitan za aktere na tržištu, kao i za zelenu gradnju, rekla je Nina Vukosavljević iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i izrazila nadu da će zakon biti donet krajem ove ili početkom sledeće godine.

Predviđeno je sedam zahteva za objekte, poput mehaničke otpornosti, efikasnog korišćenja energije, malog uticaja na životnu sredinu i klimu.

U planu formiranje Fonda za energetsku efikasnost

Pored uvođenja novih standarda u gradnji, izazov predstavlja i sanacija stambenog fonda u Srbiji koji je uglavnom u lošem stanju, jer mnoge zgrade nisu bezbedne i energetski efikasne. Izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojim su uvedeni energetski pasošei kao i novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada trebalo da omoguće napredak na tom planu.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski rekao je da Srbija u konsultacijama sa EU radi na formiranju Fonda za energetsku efikasnost sa EU i da će u novembru biti održana sastanak o tome.

„Očekujemo da već od sledeće godine imamo fond sa ozbiljnijim sredstvima, a nadamo se   da ćemo privući i sredstva i iz drugih izvora finansiranja“, rekao je on.

Predstavnika Beogradskih elektrana Bojan Bogdanović predstavio je projekat MOEEBIUS za unapređenje energetske efikasnosti koji se finansira iz EU fonda Horizont 2020 i u kome učestvuju Velika Britanija, Portugalija i Srbija. U okviru projekta pratiće se i upoređivati ponašanje korisnika a cilj je da se ponude rešenja za uštede energije.

Srbija je predložila da se testira ESCO model koji podrazumeva samo podizanje svesti stanara. On je rekao da je u toku izrada aplikacije preko koje će stanari naselja Stepa Stepanović u Beogradu moći da dobijaju podatke o potrošnji i savete.

Bogdanović je ukazao da Evropska komisija radi na tome da se novi poslovni modeli ESCO i Demand-Response (Isporuka prema zahtevu) što više koriste da bi zgrade postale energetski efikasnije i razvilo taj model.