Zeleni mostovi preko auto-puta i pruge spasavaju medvede, risove, vukove

Infrastrukturu moramo da planiramo i prilagođavamo tako da područja naseljena životinjama koje migriraju ostanu povezana. Putevi i pruge im sužavaju teritoriju i presecaju puteve i tako ih ugrožavaju. Zeleni mostovi ili ekodukti za velike sisare su najdelotvornije rešenje da se popravi šteta. Takvi objekti su u Zapadnoj Evropi obavezni i regulisani već više od pola veka, zajedno sa tunelima za životinje.

U našem regionu, ove pasarele su zastupljene u Sloveniji, a počele su da se grade i u drugim zemljama. Eksperti i ekspertkinje okupljeni u projektu ConnectGREEN (2018-2021) pokušavaju da održe i unaprede ekološku povezanost između prirodnih staništa, pogotovo mesta iz mreže Natura 2000 i drugih zaštićenih područja od prekograničnog značaja u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Srbiji i Ukrajini.

Karpati se prostiru kroz sedam evropskih zemalja uključujući Rumuniju i Srbiju. Planinski lanac prekriven prašumom, s velikim delovima u kojima ima malo ili uopšte nema stalnog ljudskog prisustva, obezbeđuje uslove za neometan život divljih životinja. Naučnici, predstavnici vlada i čuvari prirode udružili su se u naporima da sistematski održavaju i obnavljaju životinjske puteve u karpatskom regionu. Projekat za prolaze, a nekad su to zeleni mostovi, nazvan je ConnectGREEN – Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu.

Rumunija je proteklih godina dobila prve natputnjake zamišljene upravo u ovu svrhu. Oni su već česti u Češkoj i Sloveniji. Ekodukti, kako ih kolokvijalno nazivaju, počeli su da se grade i drugde u Jugoistočnoj Evropi.

Neki delovi postojeće infrastrukture mogu delimično da se adaptiraju. Ali životinjski koridori su na tačno određenim mestima, koja se utvrđuju istraživanjem. Onda inženjeri tu prave ekodukte veličine i oblika prilagođenih velikim životinjama. Pokazalo se da je to najefikasnije rešenje.

Otkad je 2007. uvela pravilnik, Hrvatska je izgradila nekoliko zelenih mostova. Takođe, tamo su podigli mnoge vijadukte i izbušili tunele ili ih učinili dužim nego što je prvobitno planirano zato da bi ostavili dovoljno prostora za divlje životinje.

Zamisao je da se uklope zaštita životne sredine, političke odluke, upravljanje zaštićenim područjima, šumarstvo i druge oblasti i da se zeleni mostovi uvedu u pravila i praksu. Napori za očuvanje ekosistemâ u regionu usredsređeni su na koridore sivog vuka (Canis lupus), evroazijskog risa (Lynx lynx) i mrkog medveda (Ursus arctos), a svi su veoma ugroženi. Na Karpatima su i najveće populacije ponovno uvedenog evropskog bizona (Bison bonasus) i orla krstaša (Aquila heliaca) na kontinentu.

Prostornim planiranjem se predupređuje presecanja pravaca migracije

Naglasak je na prostornom i planiranju uopšte. Naime, prolaze presudne za velike mesojede ne bi ni trebalo praviti iznad auto-puteva i železničkih pruga da nisu prvo presečeni izgradnjom i širenjem obradivih površina.

Evropska komisija je podržala preventivni pristup, a ConnectGREEN zastupa stav da prirodne trase kretanja moraju ostati netaknute.

Slaba informisanost

Zvaničnici, inženjeri i ukupna javnost u velikoj većini podržavaju zaštitu prirode, pokazuju rezultati ankete sprovedene 2014. citirani u projektnoj dokumentaciji. Istovremeno, podaci pokazuju da su slabo informisani šta to zapravo podrazumeva kao i o koncepciji ekosistemskih usluga.

Naime, biljke, voda, Sunce, zemljište, životinje i drugi elementi deluju jedni na druge i drže prirodu u funkcionalnoj ravnoteži. Oni takođe stvaraju resurse za naše preživljavanje. Povezani su u jedinstveni mehanizam koji se oslanja na biološki diverzitet za držanje balansa.

U celoj regiji je, po procenama, 7.200 mrkih medveda, tri hiljade vukova i do 2.400 riseva, navodi se u poslednjim zvaničnim izveštajima. Veliki mesožderi imaju presudnu ulogu u lancu ishrane i biodiverzitetu. Na primer, kada bi manje lovili, broj glodara i biljojeda bi eksplodirao i povećao opasnost od bolesti, a i potonjima bi se iscrpele zalihe hrane.

Važno je znati da je trima pomenutim vrstama potreban velik prostor. Nove barijere u vidu infrastrukturnih objekata ili predgrađa, na primer, često ga razbiju. Taj proces nazivamo fragmentacijom. Međutim, cilj je povezanost – zaustavljanje ili čak preokretanje procesa i sprečavanje rizika po vrste.

Velikim sisarima je potrebno prostora da bi preživeli

Zaštitnici i zaštitnice životne sredine tvrde da su prirodni rezervati već premali i previše razbacani da bi se biodiverzitet očuvao. Buka i svetlo su još neki od glavnih faktora koji ugrožavaju velike sisare, uz ograde. Osim toga, otvoreni prostor poput njiva i pašnjaka ograničava im kretanje, jer radije izbegavaju takav teren, posebno danju.

Drugi učesnici u ConnectGREEN-u naglašavaju uticaj klimatskih promena na staništa, upozoravajući da divlje životinje mogu da budu primorane da se sele na druga mesta.

Glavne prepreke, putevi, dvostruka su pretnja. Kada su ograđeni, mogu da presecaju koridore životinjama, a na Karpatima su među njima srne, evropski jeleni, divokoze i losovi. U suprotnom, manje ograda znači veću smrtnost, i to uz rizik po ljude u vozilima.

Baze podataka, pristup sredstvima, ekonomski balans

ConnectGREEN prvo pomaže da se na međunarodnom nivou ujednači način prikupljanja informacija o ekološkom okviru. To je osnov za planiranje i izgradnju ekodukta.

Metodologija, koja je već pripremljena, treba da se inkorporira u zakone, propise, planiranje i praksu. Sve to je moguće isključivo uz mnogo upornije proučavanje životinjskih migracija.

Pristup fondovima Evropske unije, državnim podsticajima i privatnim donacijama je među neophodnim alatkama za uprave nacionalnih parkova, nevladine organizacije i lokalne vlasti.

Da bi se osigurali informisanost u donošenju odluka i neophodna sredstva, važno je uspostaviti saradnju među državama i strukom iz raznih oblasti i ojačati pravni status zelene infrastrukture i koridorâ. Ukoliko ne želimo da veliki građevinski radovi izazovu štetu, moraju da se definišu neophodne mreže migracije za populacije divljih vrsta. U isto vreme, cilja se najveće moguće iskorišćenje privrednog potencijala, stoji u projektnoj dokumentaciji.

Arhitektonska, tehnološka rešenja

ConnectGREEN ukazuje na to da zeleni mostovi preko puteva i železnice treba da imaju prirodnu podlogu i da budu prekriveni rastinjem, tako da u idealnom slučaju životinja nije ni svesna vozila ispod sebe. Nažalost, na nekim mestima ljudi koriste ove objekte. Kada je reč o medvedima, vukovima i risovima, jasno je da putevi ne smeju da im se ukrste s ljudskim.

Neki koridori mogu da se održavaju ili obnove gradnjom vijadukta preko reka i važnih staništa ili pomoću tunela ispod saobraćajne infrastrukture.

Na nekim mestima ograde su projektovane tako da navedu vukove, risove i medvede do prelaza. Svetlosna i zvučna signalizacija se koristi za upozoravanje i životinja i vozača. Radovi na plavoj infrastrukturi – na primer kanalima, sistemima za odvodnjavanje i močvarama, dodatno su rešenje gde vodni resursi jačaju biodiverzitet i otvaraju ili ponovo otvaraju koridore za migraciju.

Četiri pilot-područja u pet zemalja

Ciljevi ConnectGREEN-a se najviše oslanjaju na Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata – Karpatsku konvenciju, uz nameru da je podignu na viši nivo. Trogodišnji projekat se sprovodi do kraja maja 2021. godine. u okviru Programa transnacionalne saradnje Dunav (Interreg Danube Transnational Programme).

Četiri pilot-zone su nacionalni park Pjatra Krajuluj u Rumuniji; Apušenske planine u Rumuniji zajedno s nacionalnim parkom Đerdap u Srbiji; Zapadni Karpati u Češkoj i Slovačkoj; i nacionalni park Buk u Mađarskoj i zaštićeni predeo Cerova vrhovina u Slovačkoj.

Glavni partner među njih ukupno 11 je WWF International Danube-Carpathian Programme iz Rumunije, koji radi u okviru Svetskog fonda za prirodu. Nacionalni institut za istraživanje i razvoj u izgradnji, urbanizmu i održivom prostornom razvoju URBAN-INCERC i Nacionalni park Pjatra Krajuluj su preostali partneri u toj zemlji. Srbiju predstavljaju Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) i Nacionalni park Đerdap.

Ima deset pridruženih strateških partnera. Iz zemalja koje prati Balkan Green Energy News to su Ministarstvo za životnu sredinu u Rumuniji, Ministarstvo zaštite životne sredine iz Srbije i Parkovi Dinarida – mreža zaštićenih područja Dinarida u Crnoj Gori.

Putanja ka zakonskom uređivanju

Projekat će omogućiti poboljšanje planerske prakse uvođenjem obaveze gradnje zelenih prelaza preko magistrala, auto-puteva i železničke infrastrukture, kaže Marina Nenković-Riznić iz IAUS-a, ConnectGREEN-ova koordinatorka u Srbiji.

„Iako na teritoriji Srbije kroz niz pravilnika postoje jasno definisane zakonske obaveze za izgradnju navedenih objekata, u praksi do sada nije realizovan nijedan zeleni prelaz. Razlog za to je i činjenica da na teritoriji Srbije nisu definisani niti jasno mapirani migratorni koridori velikih sisara. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije će obavezu uvesti kroz prostorne i urbanističke planove koji se usvajaju tokom perioda realizacije projekta ConnectGREEN“, izjavila je i podvukla da je usvojena Strategija za identifikaciju, očuvanje i upravljanje ekološkim koridorima u karpatskim zemljama.

Predstavnici ConnectGREEN-a će u diskusijama s resornim ministarstvima i drugim stejkholderima u oblasti zaštite prirode insistirati na uključivanju zelenih mostova u strateške nacionalne dokumente i programe za zaštitu biodiverziteta, dodala je Nenković-Riznić.

Uz znanje, svest i odgovarajuće planiranje i građevinarstvo, vukovi, medvedi, risovi i druge životinje imaju dobre izglede za budućnost na Karpatima.