Slika: GGF
Na marginama nedavno održanog Foruma o održivoj budućnosti Fonda za zeleni razvoj (GGF) i velikog finala clim@ takmičenja za startape, Christopher Knowles, u to vreme predsednik GGF, je za Balkan Green Energy News govorio o uticaju inovativnih rešenja, prinosu na zelene investicije, ali i navodima organizacija civilnog društva u vezi sa projektima hidroelektrana na rekama Balkana.
Takmičenje clim@ koje je organizovao Fond za zeleni razvoj (GGF) je privuklo ogromno interesovanje startapa iz celog sveta. Kako njihova inovativna rešenja mogu da doprinesu agendi održivog razvoja?
Mislim da je vrlo zanimljiv raspon rešenja koja su takmičari ponudili – od analize podataka, što smo videli kod koncepta energetske efikasnosti hotela, do efikasnosti resursa, principa primenjenog kod recikliranja jestivog ulja ili upotrebe žetvenih ostataka, kao i recikliranja elisa vetroturbina.
Zatim smo imali inovativne pristupe starim idejama. Rekao bih da je na primer solarna fotonaponska tehnologija prilično ustaljena tehnologija u današnje vreme, a na takmičenju smo videli zanimljiv novi metod instantnog snabdevanja energijom za zajednicu od 4.000 ljudi. A takvo rešenje se može upotrebiti za elektrifikaciju u slučajevima kada neka populacija nema pristup snabdevanju električnom energijom ili u slučajevima prirodnih katastrofa, kada dođe do prekida snabdevanja električnom energijom zbog oluje ili druge vremenske nepogode. Mislim da je sam broj ideja – 260 prijava iz 80 zemalja sveta – neverovatan broj prijavljenih na jedno takmičenje koje organizuje jedno društvo za upravljanje fondovima iz Frankfurta.
Mislite li da ćete u budućnosti nastaviti sa sličnim aktivnostima i takmičenjima?
Zašto da ne. Mislim da bi mnogi bili zainteresovani da se slični događaji organizuju u budućnosti. Danas ovakvih takmičenja ima dosta. Ali potreba za dekarbonizacijom i upravljanjem resursima je tako velika da treba istražiti svaki ugao i svaku dimenziju, tako da mislim da ne treba zatvarati vrata tome u ovom trenutku. Čovečanstvo je kreativno, a sada je trenutak kada nam je potrebno da se iskaže sva ta kreativnost i da se odaberu ideje koje mogu da se komercijalizuju i koje bi se podržale finansijama i upravljanjem da bi se omogućilo da dođu do širokog kruga ljudi.
Koje segmente zelenog finansiranja smatrate najperspektivnijim kada je reč o povraćaju ulaganja i potencijalu održivosti?
Mislim da je razvoj situacije u energetskom sektoru vrlo zanimljiv, na više načina.
Mislim da je sam broj ideja – 260 prijava iz 80 zemalja sveta – neverovatan broj prijavljenih na jedno takmičenje koje organizuje jedno društvo za upravljanje fondovima iz Frankfurta
S jedne strane, primećujemo smanjenje jediničnih cena fotonaponskih panela i turbina, kao i dramatičan padsrednjih troškova električne energije proizvedene upotrebom novih tehnologija proizvodnje obnovljive energije. Tokom mog profesionalnog angažmana na tom polju, troškovi ovih tehnologija su se smanjivali za oko 15% do 20% godišnje. To je fantastična stopa pada. A tehnologije su se ustalile – pre 10 godina u većini krajeva sveta ste morali da subvencionišete zelene tehnologije da bi mogle da se takmiče sa dominantnim tehnologijama proizvodnje električne energije iz uglja, gasa itd., dok danas subvencije u mnogim zemljama više nisu neophodne. U drugim zemljama, gde je uvođenje obnovljivih izvora energije manje u vezi sa kreiranjem ponude za veću potražnju za energijom, a više u vezi sa dekarbonizacijom, borbom protiv zagađenja vazduha i smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, moguće je dostići željene ciljeve proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije minimalnim subvencijama ili bez subvencija. To je ključna razlika u odnosu na period od pre deset ili pre samo pet godina. I sada su obnovljivi izvori energije mnogo privlačniji investitorima. Mnogi investitori ne vole da zavise od vlade i subvencija u smislu povraćaja investicije.
To oslobađanje od subvencija je u nekom smislu dobar razvoj događaja.
Sa druge strane, gledano iz perspektive investitora, za nama je težak period produžene recesije. Na globalnom tržištu smo imali režim niskih kamatnih stopa – na raspolaganju je bilo mnogo novca i mnogo likvidnosti, ali ne i mnogo prilika za ulaganje usled nedostatka neophodnih struktura, kapaciteta i pravnog okvira. A kada bi se prilike i ukazale, za njih bi se takmičilo mnogo izvora finansiranja, što je doprinelo dramatičnom padu prinosa. Pre 10 godina, ciljana stopa prinosa je bila oko 18% ili 15%, a danas je priličan uspeh obezbediti stopu od 5% do 10%.
Ovo je dovelo do smanjenja interesovanja nekih investitora, ali s druge strane, činjenica da više ne zavisimo od subvencija i načina na koji države prave kalkulacije olakšava situaciju za investitore. Sektor privlači sve više investitora, a skupovi poput ovog podižu svest javnosti i investitora. Ljudi počinju da shvataju da moraju da promene način ponašanja.
Pre 10 godina, ciljana stopa prinosa je bila oko 18% ili 15%, a danas je priličan uspeh obezbediti stopu od 5% do 10%
Danas mnoge banke u Evropi, kao i mnoge finansijske institucije uopšte, kao što su penzijski fondovi i osiguravajuća društva, počinju da shvataju da moraju da promene način poslovanja. Moraju da obrate pažnju na to kako investiraju. Moraju da izvrše pritisak na svoje klijente da promene ponašanje. A moraju i da obelodane informacije svojim investitorima – ljudima koji uplaćuju doprinose u penzione fondove, polažu depozite i kupuju polise osiguranja – jer ti ljudi žele da mnogo bolje razumeju kakav klimatski rizik nose finansijska sredstva u koja ulažu.
Mislim da tu nema nekogmagičnog štapa i velikih iznenađenja – prinosi na ulaganja u obnovljive izvore energije će ostati na niskom, ali isplativom nivou u narednih nekoliko godina. Na globalnom nivou je jako dobar trenutak za početak realizacije projekata – troškovi kapitala su još uvek niski, što je od značaja za kapitalno intenzivne privredne grane kao što je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora. Ali mislim i da bi trebalo da budemo svesni zašto dolazi do rasta obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. U budućnosti bi trebalo takođe da radimo na tzv. „mekim zelenim sredstvima“, održivoj praksi upravljanja zemljištem, održivom upravljanju šumama… Tu se radi o zarađivanju za život, snabdevanju hranom –osnovnim potrebama.
Organizacije civilnog društva vrše snažan pritisak na finansijske institucije i njihov portfolio u sektoru energetike, pogotovo kada je reč o finansiranju u hidro sektoru. Šta GGF preduzima da apsolutno osigura da su projekti koje finansira u skladu sa standardima zaštite životne sredine?
Tu se radi o standardima. Mi nemamo nameru da podržavamo investicije u nešto što možda jesu obnovljivi izvori energije, ali u isto vreme prave nemerljivu štetu biodiverzitetu. Bilo bi pogrešno fokusirati se na jedan aspekt održivosti na štetu drugog i mi se na svaki način trudimo da budemo sigurni da naše investicije ne proizvode štetu. Kako to radimo? Kao što sam rekao, tako što imamo jasnestandarde i principe. I ne samo da ih imamo, već ih i primenjujemo. Države često usvajaju ispravna zakonska rešenja – Evropska unija, na primer, ima vrlo jasne standarde, koje i primenjuje. Ali nemaju sve države takva rešenja, a one koje ih imaju ih često ne primenjuju dovoljno efikasno. Postoje zemlje, uključujući one na Balkanu, koje žele da se jednog dana priključe Evropskoj uniji i većina njih usvaja pomenuta zakonska rešenja. Ali dešava se da su neke od tih zemalja u slabijem položaju što se tiče primene tih zakonskih rešenja.
U budućnosti bi trebalo da radimo na tzv. „mekim zelenim sredstvima“, održivoj praksi upravljanja zemljištem, održivom upravljanju šumama…
Međutim, ako imate jake standarde i ako se zaista i pridržavate tih standarda, onda bi trebalo da imate na raspolaganju mehanizme da izbegnete bilo kakav projekat koji ima generalno negativan efekat u smislu važnih aspekata zaštite životne sredine i klimatskih promena, npr. biodiverziteta. Mi kao investitori bi trebalo da podržavamo kompanije koje imaju pozitivan uticaj na biodiverzitet, koje zapravo podstiču biodiverzitet. A to je moguće – postoje metodologije za to.
Znam da je bilo raznih navoda i istraživačkog novinarstva u vezi sa određenim projektima hidroelektrana na rekama, posebno na Balkanu. Mislim da moramo da se složimo da u društvu ima raznih glasova, a neki glasovi su glasniji od drugih. Civilno društvo često govori glasno – to su vatreni ljudi koji čvrsto veruju u svoju poruku. Ali, oni nemaju uvek pristup dobrim naučnim analizama i ponekad koriste informacije koje nisu sasvim tačne. Kada bi banka za koju radim ili ovaj fond dobili neki podatak koji pokazuje da standard za koji smo mislili da se poštuje nije ispoštovan, i da je kao rezultat toga narušen biodiverzitet ili da se nešto drugo neočekivano ili neprihvatljivo desilo, uveravam Vas da bismo reagovali na izuzetno odlučan način i preduzeli mere da se tako nešto više nikad ne ponovi.
Smernice koje sledimo i vrlo detaljan dju dilidžens koji sprovodimo pre odluke o investiranju, posebno u hidroelektrane na rekama, su u principu osmišljeni tako da se onemoguće negativne nenameravane posledice na životnu sredinu
Međutim, smernice koje sledimo i vrlo detaljan dju dilidžens koji sprovodimo pre odluke o investiranju, posebno u hidroelektrane na rekama, su u principu osmišljeni tako da se onemoguće negativne nenameravane posledice na životnu sredinu. Tako mi radimo. I verujemo da nam veoma dobro ide. Naravno, ne želim da zvučim samozadovoljno – greške mogu da se dese, svi smo mi ljudi. Ali mislim da smo u razumnoj meri obezbedili da do takvih grešaka ne dolazi.
Jednom ste rekli da ako želimo pravu promenu načina na koji se staramo o planeti, moramo da primenimo multi-generacijski pristup. Možete li nam reći više o tome?
Na panelu jutros je izneta vrlo zanimljiva statistika koja pokazuje osećaj otuđenosti mlađih generacija – u određenim delovima sveta, čak 20% mladih ne misli da se bilo šta može učiniti za životnu sredinu. A ako oni ne misle da se nešto može uraditi, ništa se ni ne neće uraditi. Mislim da je to bila veoma snažna poruka – da moramo da pronađemo način da povežemo ne samo sve generacije, već i sve delove društva. Moramo da osiguramo da civilno društvo, finansijske institucije i poslovna zajednica, ali i potrošači, deluju u pravcu istog cilja. A potrošačko ponašanje je od ključnog značaja za promenu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.