Zapadni Balkan ima u razvoju projekte za solar i vetar snage 23 GW, slično kao Nemačka

Na Zapadnom Balkanu razvijaju se projekti za gradnju vetroparkova i velikih solarnih elektrana snage 23 GW, što je rast od 70 odsto u odnosu na godinu dana ranije, i predstavlja kapacitet koji je sličan kao u Nemačkoj, pokazala je studija Trka za vrh 2024: Zapadni Balkan.

Autori studije A Race to the Top 2024: Western Balkans u Global Energy Monitor, REScoop.EU, CEE Bankwatch Network i Electra Energy. Oni smatraju da je kapacitet od 23 GW dovoljan da zameni postojeće i planirane elektrane na prirodni gas.

Pod projektima u razvoju (eng. prospective) oni podrazumevaju projekte koji su najavljeni, u fazi su pred-izgradnje ili u izgradnji.
Ali, iako su Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija intenzivirale planove za razvoj čiste energije, realizacija nije baš najbolja. Naime, samo šest odsto ili 1,3 GW od pomenutih 23 GW je u izgradnji i vrlo je verojatno da će uskoro početi da proizvode energiju.

Stopa izgradnje solarnih elektrana i vetroparkova u četiri zemlje regiona viša je od globalne stope izvan Kine

Srbija ima najveći udeo u projektima u razvoju – 47 odsto. Ali, kada se pogleda gradnja u odnosu na razvoj udeo ove zemlje je tri odsto ili 400 MW, po čemu je rangirano na pretposlednjem mestu.

Taj udeo je niži od prosečne stope izgradnje u Evropi od pet odsto i prosečne globalne stope, ne računajući Kinu, od sedam odsto, pokazuje studija.

Ali, stopa izgradnje u četiri zemlje, ne računajući Crnu Goru i Srbiju je odličnih 11 odsto.

Velike fotonaponske elektrane i vetroparkovi čine samo sedam odsto trenutnog miksa električne energije

Solarni parkovi i vetroelektrane na Zapadnom Balkanu čine samo sedam odsto ili 1,5 GW trenutnog miksa u proizvodnji električne energije od 20,4 GW.

Regija ima 662 MW u velikim solarnim elektranama i 865 MW u vetroparkovima koji proizvode energiju. Studija je pokazala da Srbija ima najveći udeo u tim kapacitetima u regionu od 29 odsto.

Albanija je sa 255 MW solara vodeća u regiji, a rezultat će popraviti jer je 58 MW instalirano samo ove godine.

Otvaranje vetroparkova je usporilo poslednjih godina

Lavovski udeo operativnih solarnih kapaciteta od 38 odsto počeo je da radi 2023, a 48 odsto vetroelektrana u 2019. Od 240 MW fotonaponskih elektrana otvorenih u regiji u 2023. čak 140 MW došlo je iz solarnog parka Karavasta u Albaniji.

Nasuprot tome, povećanje kapaciteta vetroelektrana usporilo je posljednjih godina. Zapadni Balkan je 2019. doživio najveći porast kapaciteta vetra sa 414 MW.

Od 23 GW u razvoju trećina bi trebalo da počne da radi do 2028.

Studija je pokazala da od 23 GW potencijalnih projekata sedam gigavata ili 30 odsto ima planiran početak rada do 2028, dok preostalih 16,2 GW nema određen vremenski rok.

Inače, 3,2 GW ili 29 odsto solarnih i 6,4 GW ili 52 odsto projekata za vetar je u fazi pred -izgradnje i izgradnje. Preostalih 13,6 GW je najavljeno, ali tek bi trebalo da započnu sa obezbeđenjem finansiranja i pribavljanjem dozvola.

SAD-a i EU-a nastavljaju da se zalažu za gradnju 2,6 GW gasnih elektrana

Srbija i BiH su okosnice u izgradnji solara i vetra u regiji. One čine gotovo 70 odsto potencijalnih projekata, zaključuje studija.

Autori naglašavaju da Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nastavljaju da podržavaju gradnju gasnih elektrana snage 2,6 GW.

EU i SAD bi trebalo da prihvate solarnu i energiju vetra umesto prirodnog gasa kao meru energetske sigurnosti kako bi pomogli Zapadnom Balkanu da ostvari svoj puni potencijal čiste energije, poručili su autori studije.