Waitz iz Evropskih zelenih video zločine protiv životne sredine u Srbiji

Deponovanje građevinskog otpada u bari Reva u Beogradu i ispuštanje neprerađenih otpadnih voda u reke bi u EU bilo proglašeno zločinima protiv životne sredine, izjavio je tokom svog boravka u Srbiji kopredsedavajući Evropske zelene partije Thomas Waitz. On je otkrio da će o tim slučajevima i Rio Tintovom kontroverznom projektu rudnika litijuma govoriti u Evropskom parlamentu.

Evropski parlament i izabrani zvaničnici su dužni da govore o uništavanju životne sredine u Srbiji, da jasno ukažu na probleme i traže rešenja, izjavio je za Balkan Green Energy News Thomas Waitz, kopredsedavajući Evropske zelene partije.

Šokiran kontaminacijom

Rekao je da je došao u Srbiju da bi ponovo dao podršku pokretu Ne davimo Beograd i razgovarao s ljudima iz organizacija civilnog društva koje rade na zelenoj tranziciji, socijalnoj pravdi, dobrom upravljanju i transparentnosti i doprinose da institucije postanu funkcionalne.

Tanka je linija između ukazivanja na probleme i davanja podrške rešenjima na jednoj strani i pokroviteljskog stava prema nezavisnim državama na drugoj, po Waitzovom mišljenju

Waitz je priznao da je, uprkos tome što veruje da poznaje stanje životne sredine u Srbiji, bio šokiran kada je prisustvovao ispuštanju neprerađenih otpadnih voda u Dunav u Beogradu i malo dalje odatle video deponiju građevinskog otpada u bari Reva. Obećao je da će o tome govoriti u Evropskom parlamentu i izjavio da bi tako nešto u EU bilo proglašeno „zločinom prema životnoj sredini“.

Kopredsednik Evropskih zelenih je kazao da će s drugim evropskim poslanicima i poslanicama i u medijima takođe pokrenuti pitanje kontroverznog Rio Tintovog projekta eksploatacije i prerade litijuma. Dodao je da je pored Dunava primetio brojne divlje deponije i kontaminaciju plastičnim otpadom.

Evropska komisija bi trebalo da bude glasnija

„Evropska komisija i Evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius trebalo bi da se osvrnu na sporna pitanja u domenu životne sredine u Srbiji. Ipak, tanka je linija između ukazivanja na probleme i davanja podrške rešenjima na jednoj strani i pokroviteljskog stava prema nezavisnim državama na drugoj. Mislim da EU ne treba da se ponaša pokroviteljski prema jednoj nezavisnoj zemlji. Komisija možda ponekad previše pazi da ne nagazi nekoga. Veoma bih je pohvalio kada bi bila glasnija“, navodi Weiz.

Srbija je zvanično na putu pridruženja EU i u retoričkom smislu podržava taj cilj, ali poslednjih sedam ili osam godina zapravo ide unazad, istakao je. Aktuelna vlada nije zainteresovana za ulazak u EU, po mišljenju ovog evropskog parlamentarca.

Rudarski giganti vole labave zakone

Što se tiče Rio Tintovog projekta u Jadru kod Loznice, kazao je da ta kompanija i drugi rudarski giganti nisu spremni za savremene ekološke standarde. „Rudarstvo je u većini slučajeva izuzetno prljav posao. Zbog toga u Evropskoj uniji nema mnogo novih rudnika“, po njegovom mišljenju.

Dok pomenuta kompanija razvija svoj projekat u Srbiji, informacije i ugovori se sakrivaju, meštanima i meštankama i drugim zainteresovanim stranama nije omogućeno da učestvuju u odlučivanju, a postupak utvrđivanja uticaja na životnu sredinu nije bio transparentan, upozorio je Waitz.

„Oni gledaju na zemlje sa slabim propisima, slabim institucijama, slabim zakonima za zaštitu okoline, gde nema javnog učešća lokalnog stanovništva, gde nema relevantnog otpora lokalnog stanovništva jer su ih vlasti zaplašile. To međunarodne rudarske kompanije vole“, izjavio je.

Rešenje je u recikliranju, cirkularnoj privredi

Strategija potrošnje i bacanja donosi profit malobrojnima, a ubija planetu, podvukao je Waitz, uz sugestiju da je rešenje u recikliranju i uvođenju principa cirkularne ekonomije.

„Trebaće nam velike količine litijuma da prebacimo sistem prevoza sa motora sa sagorevanjem na elektrifikovane motore. Odbacivanje fosilnih goriva nije ni ideološko niti pitanje političkog pozicioniranja. To su samo činjenice koje nam govore da moramo da smanjimo svoje emisije CO2 ukoliko želimo da održimo svoje izvore prihoda… Ako mene pitate, potražnju za litijumom prvenstveno treba zadovoljiti recikliranjem. Na globalnom nivou se ponovo upotrebi tek tri do pet odsto litijuma“, naglasio je.

Sve više ljudi na Balkanu je spremno da krene u borbu za svoja prava, dobar kvalitet života i učešće u donošenju odluka o rudarskim i infrastrukturnim projektima

Waitz je izdvojio zagađenost vazduha kao najveći izazov na polju životne sredine u Srbiji i drugim balkanskim zemlja. Rekao je da vidi da je sve više i više građana i građanki spremno da krene u borbu za svoja prava, dobar kvalitet života i učešće u donošenju odluka o rudarskim i infrastrukturnim projektima.

I poslanica Viola von Cramon iz redova Evropske zelene partije je bila u Beogradu ovog meseca. Ona je s aktivistima pokreta Ne davimo Beograd obišla deponiju u Vinči dan nakon što je tamo izbio poslednji u nizu požara.