Veliki pacifički tepih smeća može da se očisti u narednoj deceniji

Veliki pacifički tepih smeća (Great Pacific Garbage Patch – GPGP) čini plutajuća plastika u velikoj oblasti na severu Tihog okeana. Plastika se gotovo ne razlaže, nego se raspada na sitnije delove, ugrožavajući živi svet. Organizacija Ocean Cleanup razvila je tehnologiju uz pomoć koje bi, kako tvrdi, u roku od deset godina mogla da očisti smeće nagomilano u Pacifiku. Za to joj je potrebno 7,5 milijardi dolara.

Postepenim akumuliranjem ogromne količine plastike između Havaja i Kalifornije, formirao se Veliki pacifički tepih smeća, koji se prostire na 1,6 miliona kvadratnih kilometara, što je površina čak 18 puta veća od Srbije. Naučnici su utvrdili da se u tom području razvio poseban ekosistem.

Ocean Cleanup je međunarodna neprofitna organizacija čiji je cilj da očisti okean od smeća. To radi na dva načina: sprečavanjem da plastika stigne do okeana, tako što je presreće u rekama, i vađenjem plastike iz okeana.

Nakon šest godina razvoja i tri godine testiranja tehnologije koju naziva System 03, Ocean Cleanup je ustanovio da se za 7,5 milijardi dolara Veliki pacifički tepih smeća može očistiti u roku od jedne decenije.

Za tri godine prikupljeno je 454 tone otpada iz okeana

System 03 je barijera u obliku slova U koju vuku dva broda i prikupljaju materijal sa površine u vreću. Kada se napuni, izvlači se na palubu broda i prazni, a zatim ponovo vraća u vodu. Nakupljeno smeće se sortira i šalje na reciklažu. Tokom trogodišnjeg testiranja prikupljeno je 454 tone otpada, odnosno 0,5 odsto ukupne količine.

Sistem je konstruisan sa brojnim merama za zaštitu životinja. Brodovi se kreću izuzetno malom brzinom (0,5 do 1,5 čvorova), a u vreći postoji izlaz za uhvaćena živa bića.

Here is one of our latest extractions from the Great Pacific Garbage Patch.

The Great Pacific Garbage Patch can be cleaned in 10 years for 7.5B USD. The only thing standing between the world and a clean ocean is money. It’s time for action. pic.twitter.com/bkjLhrkehE

— The Ocean Cleanup (@TheOceanCleanup) October 3, 2024

Vreme je za akciju

Zanimljivo je poređenje koje je ova organizacija napravila kako bi stavila u kontekst iznos novca koji joj je potreban da očisti okean. Na primer, na dekoracije za Noć veštica se samo u Sjedinjenim Američkim Državama potroši 10,6 milijardi dolara godišnje. Jedan procenat neto prihoda svetskih proizvođača plastike iznosi 7,2 milijarde dolara.

„Kroz naporan rad u proteklih 10 godina, čovečanstvu su obezbeđeni alati potrebni da se okean očisti. Pokazali smo svetu da je ono što je izgledalo nemoguće sada moguće“, rekao je Bojan Slat, osnivač i generalni direktor organizacije Ocean Cleanup.

Po njegovim rečima, jedino otvoreno pitanje je ko će osigurati da se ovaj posao obavi. „Pozivamo svet da Veliki pacifički tepih smeća pošalje u istorijske knjige. Ovoj ekološkoj katastrofi je predugo dopušteno da se odvija i ne rešava, a sada prvi put možemo reći svetu koliko to košta, šta je potrebno i koliko bi moglo da potraje. Vreme je za akciju“, poručio je.

Organizacija poziva vlade, korporacije, fondacije ali i ceo svet da daju svoj doprinos čišćenju okeana.

Ribolov je glavni izvor plastičnog otpada u okeanu

Rezultati istraživanja kojeg je ova organizacija sprovela i objavila u studiji u časopisu Scientific Reports otkriva da od 75 do 86 odsto mase plutajućeg plastičnog materijala koje u Velikom pacifičkom tepihu smeća potiče od ribolovačkih aktivnosti na moru. Polovinu čine ribarske mreže i užad, dok se ostatak uglavnom sastoji od tvrdih plastičnih predmeta i fragmenata plastike.

Istraživači su razvrstali i ispitali prikupljenih pola tone plastičnog otpada, šest hiljada komada. Beležili su oznake: reči i simbole kao što su logotipi, da bi utvrdili iz koje je države došao koji predmet.

Polovina plastičnih predmeta proizvedena u 20. veku

Skoro 90 odsto identifikovanog smeća poteklo je iz samo pet zemalja: Japana (33,6), Kine (32,3), Južne Koreje (9,9), SAD (6,5) i sa Tajvana (5,6).

Studija je pokazala da je polovina nađenih plastičnih predmeta proizvedena u 20. veku. Za sada najstariji identifikovani plastični predmet sa okeanskog smetlišta je bova iz 1966. godine.

Pod uticajem talasa i sunca, plastika se raspada na sve sitniju i sitniju parčad, koju je onda sve teže prikupiti, te mikroplastiku, koja tone na dno okeana.

Plastika se na okeanu stalno kreće, zbog čega nije ravnomerno raspoređenja. U nekim područjima je ima manje, a mesta s najvećom koncentracijom se nazivaju vrućim tačkama. Ocean Cleanup planira da sledeće godine pokrene inicijativu za njihovo mapiranje, kako bi otpad brže mogao da se vadi.