Vanredna situacija u Banjaluci – 300 tona smeća ostaje na ulicama svakog dana

Na području Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog problema s odlaganjem otpada, saopšteno je iz lokalnog Štaba za vanredne situacije. Gradonačelnik Draško Stanivuković kaže da se grad nalazi pred ekološkom i zdravstvenom katastrofom, jer su radnici firme Dep-ot stupili u štrajk.

Radnici javnog preduzeća Dep-ot, koje upravlja regionalnom deponijom u Ramićima, na koju se odlaže otpad iz Banjaluke i sedam drugih lokalnih zajednica, stupili su u štrajk. Deponija radi do pet sati dnevno, što je, kako kažu organizatori štrajka, zakonski minimum.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković izjavio je nakon sednice Štaba za vanredne situacije da na deponiju dnevno stiže od 400 do 500 tona otpada, dok se sa trenutnim radnim vremenom može odložiti najviše 100 tona.

“Svakodnevno u gradu ostaje 300 tona otpada koji nije odvezen, što predstavlja ozbiljnu prijetnju zdravlju naših sugrađana, posebno djece”, napisao je na platformi X.

S obzirom na to da je reč o regionalnoj deponiji, Stanivuković je najavio da će zatražiti reakciju entitetskih institucija kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje odvoženja smeća i sprečilo ugrožavanje zdravlja građana.

„Izdali smo naredbu da Dep-ot odmah počne sa radom u punom kapacitetu, 24 časa dnevno, bez ikakvih ograničenja. Ukoliko se naredba ne ispoštuje, preduzećemo sve zakonom predviđene korake, uključujući krivične prijave i hitnu reakciju nadležnih institucija“, naglasio je Stanivuković.

❗️Прогласили смо ванредну ситуацију у Бањој Луци!

Град Бања Лука налази се пред еколошком и здравственом катастрофом јер је, због неодговорности руководства “ДЕПОТА” и политичких игара појединаца, заустављен редован одвоз смећа. Свакодневно у Бањој Луци остаје 300 тона отпада… pic.twitter.com/ujYmpovRYe

— Драшко Станивуковић (@Stanivukovic_D) March 23, 2025

Spor oko vlasništva nad deponijom

Preduzeće Dep–ot osnovali su 2003. godine Grad Banja Luka i sedam lokalnih zajednica – Gradiška, Laktaši, Srbac, Prnjavor, Čelinac, Kotor Varoš i Kneževo – čime je deponija dobila regionalni karakter.

Štrajkači zahtevaju da gradska uprava reši spor između javnog preduzeća Dep-ot, koje upravlja deponijom, i privatnog komunalnog preduzeća Čistoća, koje je zaduženo za odvoz otpada iz Banjaluke. Ova dva preduzeća spore se oko vlasništva nad zemljištem na kojem se deponija nalazi.

Nakon privatizacije Čistoće 2001. godine, njeni vlasnici nisu preneli vlasništvo nad zemljištem. Godinu dana kasnije, Skupština grada donela je odluku da to zemljište postane deo osnivačkog kapitala prilikom osnivanja javnog preduzeća Dep-ot i prenela pravo korišćenja zemljišta na Dep-ot.

Međutim, 2014. godine Čistoća je podnela zahtev Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) da se upiše kao vlasnik zemljišta, što je i učinjeno 2020. godine. Iako su se na ovu odluku žalili Grad Banja Luka, Dep-ot i Pravobranilaštvo Republike Srpske, Okružni sud u Banjaluci je u julu 2022. odbacio njihove tužbe kao neosnovane.

Na osnovu te presude, RUGIPP je doneo rešenje kojim je Čistoća upisana kao vlasnik zemljišta, a sud je naložio da Dep-ot do kraja februara ove godine preda zemljište Čistoći.

U februaru, uprave oba preduzeća i predstavnici grada dogovorili su se da se ne sprovodi sudska presuda dok se ne pronađe kompromisno rešenje. Ipak, samo sedam dana kasnije, Čistoća je podnela zahtev za isplatu odštete od 1,9 miliona maraka (971.000 evra), a taj iznos je skinut sa računa deponije.

V.d. direktora Dep-ota Ratko Jokić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je prioritet preduzeća „zaštita radnika i zaštita imovine“.

Dep-ot je zatražio od Ustavnog suda Republike Srpske reviziju presude. Takođe, tužio je Grad Banju Luku i Čistoću, zahtevajući odštetu od 34 miliona maraka (17,4 miliona evra) što, prema njihovim tvrdnjama, predstavlja vrednost ulaganja u deponiju od njenog osnivanja. Vrednost zemljišta procenjena je na pet miliona evra.