Podeli
Podeli
Makedonija, uz pomoć UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), unapređuje sistem praćenja i izveštavanja o vremenskim prilikama kako bi poljoprivrednici mogli bolje da planiraju i organizuju proizvodnju, čime će makedonska poljoprivreda postati otpornija na klimatske promene. Makedonija je jedna od najsuvljih zemalja Evrope sa velikim udelom poljoprivrede u ekonomiji. Zbog toga se pružanje pomoći poljoprivrednicima u organizovanju proizvodnje otporne na klimatske sistem smatra prioritetom, saopštio je FAO.
Unapređeni sistem praćenja i izveštavanja o vremenskim prilikama će uskoro pružiti hiljadama poljoprivrednika željno očekivane vremenske podatke, navodi se u saopštenju FAO.
Prva metorološka stanica je instalirana u Strumici, a uskoro će još dve biti postavljene u Gradskom i Kočanima. Meteorološke stanice će pružiti makedonskoj hidrometeorološkoj službi informacije o padavinama, vetru i drugim vremenskim uslovima važnim za poljoprivrednu proizvodnju.
„Projekat neće obezbediti samo automatske meteorološke stanice, već će podržati i digitalizaciju podataka“, rekao je Reuben Sessa, koordinator FAO za klimatske promene i energiju u Evropi i Centralnoj Aziji i rukovodilac projekta. On je rekao da se podaci o vremenu u proteklih 20 godina sada digitalizuju i čine dostupnim na internetu.
U kombinaciji sa novim podacima to će omogućiti analizu klimatskih trendova i poboljšati prognoze i agrometeorološke informacije za poljoprivrednike, istakao je FAO, navodeći da su informacije o očekivanim padavinama i drugim vremenskim faktorima neophodne da bi sezona bila uspešna u zemlji poput Makedonije.
Kombinacija sušne klime i zemljišta sa slabim kapacitetom zadržavanja vode ograničava prinose. Istovremeno, promene u sistemu padavina smanjuju količinu vode raspoložive za poljoprivredu.
Pomoć malim poljoprivrednicima prioritet
Poljoprivreda ima veliki udeo u makedonskoj ekonomiji i zapošljava hiljade ljudi, dok 87 odsto ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje otpada na male poljoprivrednike.
FAO je naveo da su malim poljoprivrednicima potrebne informacije o vremenskim prilikama kako bi bolje organizovali i održali proizvodnju pšenice, kukuruza, uljarica, paprike, pasulja i drugog povrća.
Pored obezbeđivanja hidro-meteorološke opreme kako bi se pribavili podaci koji nedostaju, novi projekat FAO takođe ima za cilj jačanje institucionalnog okvira i unapređenje znanja državnih službenika koji se bave ovom sektorom.
U tom cilju, ove nedelje je u Skoplju organizovana radionica kojoj je prisustvovalo 15 do 20 službenika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Oni su razmotrili institucionalni i politički okvir iz ugla poljoprivrede i klimatskih promena.
Učesnici su se upoznali i sa merenjem uticaja određenih odluka u politici na klimu, kao i sa time kako da izrade ekološke indikatore za analizu poljoprivredne politike. Program skupa je obuhvatao i utvrđivanje ključnih bolesti plodova izazvanim klimatskim delovanjem.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.