Foto: Jerubal Jay from Pixabay
Kapacitet termoelektrana na ugalj u svetu povećao se prošle godine za 18,8 GW, što je, prema podacima američkog istraživačkog centra Global Energy Monitor, najmanji rast u poslednjih 20 godina. Globalni kapacitet je, ipak, povećan 0,9 odsto, a Kina i Indija nastavljaju da predvode korišćenje uglja u energetici, i to na rekordnim nivoima.
Ukupno 12 zemalja je prošle godine otvorilo termoelektrane snage 44,1 GW, dok su zatvoreni kapaciteti od 25,2 GW, navodi se u godišnjem izveštaju Boom and Bust organizacije Global Energy Monitor (GEM) o termoelektranama na ugalj. Podaci u izveštaju dolaze iz registra Global Coal Plant Tracker.
Kapacitet koji je pušten u rad bio je skoro 30 GW ispod godišnjeg proseka za period 2004- 2024. (72 GW) što je, kako tumači GEM, znak daljeg usporavanja globalnog korišćenja uglja.
Ukupni globalni kapacitet elektrana na ugalj dostigao je 2.175 GW, što je za 259 GW više od kapaciteta pre potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. Najveći deo ovog rasta je došao iz Kine, koja je 2024. pustila u rad 30,5 GW ili 70 odsto ukupnog globalnog rasta, i počela gradnju elektrana snage 94,5 GW, što je najviše u poslednjih deset godina.
Ne računajući Kinu, kapacitet elektrana je smanjen za 9,2 GW, pošto je zatvoreno 22,8 GW, a otvoreno 13,5 GW. U Evropskoj uniji se broj zatvorenih elektrana udvostručio na godišnjem nivou, dostigavši 11 GW, što je četiti puta više nego u 2023.
Nemačka je prednjačila sa gašenjem 6,7 GW, dok je Velika Britanija zatvorila svoju poslednju elektranu na ugalj, postavši šesta zemlja koja je završila postepen prestanak korišćenja uglja od 2015.
Sve osim tri zemlje EU sada planiraju da ugalj prestanu da koriste do 2033, s tim da će Irska i Španija to uraditi ove godine. Ali, najmanje sedam zemalja EU ima rokove koji će morati da skrate kako bi ispunili ciljeve Pariskog sporazuma.
Zatvaranje je usporilo u SAD, sa 4,7 GW, što je najniži nivo u poslednjoj deceniji. GEM očekuje da se tempo gašenja ubrza u narednih nekoliko godina. Uprkos podršci Trampove administracije uglju, više elektrana je, dodaju, ugašeno tokom njegovog prvog mandata nego za vreme Obame ili Bajdena.
Izvan Kine i Indije, novi projekti su pali na samo 8,8 GW, što je najniži nivo od 2015.
Korišćenje uglja se tako sve više koncentriše u manjem broju zemalja. Čak 96 odsto kapaciteta se nalazi u deset zemalja, a Kina i Indija imaju 87 odsto.
Indija je prošle godine pokrenula 38,4 GW novih projekata na ugalj, što je najviše ikada na godišnjem nivou.
Širer: Rekordi, ali ne oni koji industrija želi da vidi
GEM priznaje da iako su se mnoge zemlje obavezale na postepen prestanak korišćenja uglja, tekuća ekspanzija u Kini i Indiji preti da anulira taj globalni napredak.
„Energija na ugalj je prošle godine postavila rekorde, ali ne one koje bi industrija želela da vidi. Prošla godina je bila predznak stvari koje dolaze za ugalj jer se tranzicija čiste energije kreće punom brzinom. Ali i dalje je potrebno raditi kako bi se osiguralo da se energija uglja postepeno gasi u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom, posebno u najbogatijim zemljama sveta“, izjavila je Kristin Širer (Christine Shearer), menadžer registra Global Coal Plant Tracker.
Još jedan dvojac podržava ugalj
U jugoistočnoj Aziji, postepen prestanak korišćenja uglja obećali su Indonezija i Malezija, iako se u prvoj povećava broj elektrana koje direktno snabdevaju industrijska postrojenja, dok je uveden moratorijum na dozvole za nove elektrane na Filipinima.
Turska je zaustavila razvoj dobrog dela projekata, pa je sada aktivan samo jedan projekat od 700 MW. Latinska Amerika se približava prestanku korišćenja uglja. Nove projekte imaju samo Brazil i Honduras, ali njihov razvoj je prilično usporen.
Japan i Južna Koreja spas „vide“ u amonijaku
U Africi razvoj uglja je ograničen, ali i dalje postoji. Nijedna nova elektrana na ugalj nije puštena u rad 2024, ali su se pojavili novi projekti u Zimbabveu i Zambiji, koje su uglavnom podržali kineski investitori, uprkos obećanju kineske vlade 2021. da će prestati da gradi nove elektrane na ugalj u inostranstvu.
Uprkos svemu Japan i Južna Koreja nastavljau da grade i planiraju nove elektrane na ugalj. U nastojanju da opravdaju svoju politiku dve zemlje su se zajednički dogovorile da promovišu zajedničko sagorevanje amonijaka u postrojenjima na ugalj kao strategiju za smanjenje emisija.
Iako veći deo sveta nastavlja da se udaljava od energije na ugalj, tempo zatvaranja postojećih elektrana i otkazivanja planiranih projekata je suviše spor da bi se ispunili globalni klimatski ciljevi, poručio je GEM.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.