U Kini otvorena prva velika čeličana s niskim emisijama na svetu

Kina je pustila u rad svoju prvu proizvodnu liniju za čelik čije su neto emisije ugljenika drastično niže. Ta čeličana koristi metalurški proces električnog topljenja, a vodonik je glavno redukciono sredstvo umesto tradicionalnog koksa.

Postrojenje se nalazi u gradu Džangđangu, u južnoj kineskoj provinciji Guangdung, a njime upravlja kompanija Baowu Steel. Reč je o praktičnoj primeni zelene proizvodnje i transformaciji ugljenično intenzivne industrije.

Umesto visokih peći u kojima se za uklanjanje kiseonika iz rude gvožđa koristi koks, nova čeličana primenjuje postupak direktne redukcije. Ključna karika postrojenja je šahtna peć na vodonik, u kojoj se on koristi kao redukciono sredstvo. Tako je sprečeno ispuštanje velikog dela ugljen-dioksida koji se inače stvara tokom konvencionalne redukcije gvozdene rude. Direktno redukovano gvožđe se potom topi u električnim pećima i prerađuje u čelične ploče visokog kvaliteta.

Emisije ugljenika manje za 50 do 80 odsto

Tehničke specifikacije pogona pokazuju da su emisije ugljenika od 50 do 80 procenata manje nego pri uobičajnim procesima proizvodnje čelika.

Ovo je prva takva čeličana na svetu s godišnjem kapacitetom iznad milion tona. Očekuje se da će projekat sprečiti ispuštanje više od 3,46 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu svake godine, što je ekvivalent pošumljavanju oko 2.000 kvadratnih kilometara.

Puštanje linije u rad u Džangđangu dolazi u ključnom trenutku za industriju, koja nastoji da ispuni ciljeve postavljene u okviru 14. petogodišnjeg plana.

„Period 14. petogodišnjeg plana (2021–2025) smatra se ključnom fazom za postizanje visokokvalitetnog razvoja kineske industrije čelika, pri čemu je zelena transformacija jedan od glavnih prioriteta“, navodi kineska državna televizija CGTN.

U periodu od 2021. do 2024. sertifikovano je 126 novih zelenih čeličana.

Pored direktnih ekoloških koristi, projekat može imati i ekonomski značaj. Proizvodnja čelika sa znatno nižim emisijama omogućava Kini da ublaži uticaj međunarodnih sistema naplate poput Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije. Ona 1. januara uvodi taksu na uvozni čelik, u okviru grupe ugljenično intenzivne robe i sirovina i električne energije.