U domaćinstvima u Škotskoj se testira zeleni vodonik kao zamena za prirodni gas

Centralno grejanje u Velikoj Britaniji odgovorno je za skoro trećinu emisija gasova sa efektom stakle bašte. Kako bi ta zemlja brže ispunila svoje ciljeve za smanjenje emisija, kompanija Scottish Gas Networks (SNG), koja se bavi distribucijom gasa i upravlja gasnom mrežom u Škotskoj, južnoj Engleskoj i londonskoj oblasti, došla je na ideju da prirodni gas, usled čijeg sagorevanja se emituje ugljen-dioksid, zameni vodonikom proizvedenim korišćenjem obnovljivih izvora energije.

SNG je 2020. pokrenuo pilot-projekat H100 Fife u Bakhejvenu i Denbitu na istočnoj obali područja Fajf u Škotskoj. Osnovna ideja je testira vodonika kao zamene za prirodni gas za grejanje i kuvanje u domaćinstvima.

Nakon izgradnje prve svetske vodonične mreže u dužini od 8,4 kilometra, SNG je izgradio i postrojenje za proizvodnju vodonika od vode, putem elektrolize. Elektrolizer se napaja strujom iz obližnje vetroelektrane na moru. Instalirani su i pogoni za skladištenje vodonika kako bi se obezbedilo neprekidno snabdevanje.

Oko 300 domaćinstava je pristalo da pređe sa korišćenja prirodnog gasa na zeleni vodonik

Oko 300 domaćinstava u Bakhejvenu i Denbitu se prijavilo da pređe sa prirodnog gasa na vodonik. Koristiće vodonične bojlere i šporete, a način grejanja i kuvanja će biti vrlo sličan onom na koji su navikli, kažu u kompaniji.

Kako bi se građani upoznali sa funkcionisanjem novih uređaja, SNG je izgradio tri demonstracione kuće. Džon Svini, premijer Škotske, lično je otvorio demonstracione kuće početkom februara.

„Budućnost Škotske bez emisija zavisi od naše sposobnosti da razvijamo inovativna rešenja za borbu protiv klimatskih promena, a projekat H100 Fife je sjajan primer te ambicije“, rekao je tom prilikom.

Građani koji su se prijavili za projekat kao i oni koji žive u blizini mogu posetiti kuće i videti vodonične bojlere i šporete za kuvanje marki Baxi, Worcester Bosch i Bosch Home Appliances, koji će kasnije ove godine biti instalirani i u njihovim domovima.

SGN je pokrenuo saradnju sa Koledžom u Fajfu kako bi u narednim mesecima počeo s radom prvi britanski centar za obuku o vodoniku. Inženjeri iz ovog područja će učiti da instaliraju nove vodonične uređaje i povežu domove na vodoničnu mrežu.

Plan je da pilot-faza projekta traje do 2027. godine. Ukoliko se pokaže kao uspešna, može da posluži kao primer dekarbonizacije grejanja u Velikoj Britaniji, ali i šire.

Generalni direktor SGN-a Sajmon Kilonbak istakao je da H100 Fife ima značaj daleko veći od ispitivanja vodonika za grejanje domaćinstava. Po njegovim rečima, projekat će pružiti ključne dokaze za podršku razvoju ekonomije vodonika u svim segmentima.

Izazovi u primeni vodonika

Ipak, iako zeleni vodonik zvuči obećajuće, čini se da ambiciozne želje, ne prati implementacija i razvoj projekata. Konkretno, Evropska unija planira da godišnji uvoz i proizvodnju najkasnije 2030. godine poveća na po 10 miliona tona.

Dalje, osim što je potrošnja vodonika u Evropi niska i čini samo dva odsto energetskog miksa, izveštaj Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER) iz 2024. godine pokazuje da je 99,7 odsto potrošenog vodonika bilo proizvedeno iz fosilnih goriva. Samo 22.000 tona je proizvedeno elektrolizom uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora energije.

Takođe, postoji zabrinutost za troškove i efikasnost korišćenja vodonika za grejanje domaćinstava. Teško ga je skladištiti i transportovati, a bezbedna distribucija zahteva velike infrastrukturne investicije i stalni nadzor. Istraživanja sugerišu da je vodonik skuplji i manje efikasan nego druge tehnologije kao što su toplotne pumpe.