Trougao: Smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi – globalni, regionalni i lokalni izazov

U Beogradu je održana dvodnevna Ministarska konferencija Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi, u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, na kojoj su ministri i najviši predstavnici za zaštitu životne sredine država iz šireg područja regiona razgovarali o merama za smanjenje zagađenja i usvojili Zajedničku regionalnu viziju za inovativna rešenja za zagađenje.

Učesnici konferencije Sokratis Famellos, zamenik ministra životne sredine i energetike Grčke, Lily Riahi, programski menadžer Sektora za gradove u UNEP-u, i Biljana Filipović Đušić, pomoćnica ministra u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, govore za Balkan Green Energy News kako održivo upravljanje resursima i cirkularna ekonomija mogu pomoći u smanjenju zagađenja, kao i o projektima koje sprovode ili planiraju da implementiraju njihove države i organizacije.

BGEN: Kakva je važnost održivog upravljanja resursima za region Jugoistočne Evrope?

Sokratis Famellos: Ekonomija i životna sredina su dve strane istog novčića

Životna sredina je osnova razvoja, i zbog toga je povezana ne samo sa kvalitetom života, već i sa proizvodnjom različitih vrsta roba.

U Grčkoj je, na primer, povezana sa turizmom, koji opet zavisi od kvalitete morske vode, vode za piće, vazduha, prirode, zemljišta. Zbog toga ne možemo odvojiti životnu sredinu i upravljanje resursima. Ekonomija nije neprijatelj životne sredine, a ova, opet, nije neprijatelj ekonomije.

One moraju biti spojene, jer ako ih razdvojimo, i jedna i druga će nestati. Ekonomija i životna sredina su dve strane istog novčića.

Lily Riahi: Zdravlje građana je glavni pokretač delovanja

Globalna ekonomija raste, ali planeta ne! Zato moramo da budemo pametniji u načinu na koji se razvijamo, a naročito u načinu na koji razvijamo naše gradove, jer se očekuje da se urbana populacija poveća za 2,5 milijardi ljudi do 2050. godine. Već sada su gradovi odgovorni za 60% otpada, 75% upotrebe resursa i isto toliko emisija gasova sa efektom staklene bašte, što ih čini najboljim mestom za pokretanje održivog upravljanja resursima.

Mnogi gradovi na Zapadnom Balkanu suočavaju se sa ozbiljnim zagađenjem vazduha i vode, što je direktan rezultat neodrživih načina potrošnje i proizvodnje, pa je zdravlje građana ključan pokretač za delovanje.

Gradovi kao što su Skoplje i Sarajevo su među najzagađenijim gradovima na svetu, sa najvećom koncentracijom štetnih čestica (PM 2,5) u vazduhu, nekoliko puta većom od onoga što je kao bezbedno propisala Svetska zdravstvena organizacija. Stopa smrtnosti zbog zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu je dva do tri puta veća od evropskog proseka.

Značajan pokretač korišćenja resursa i uzroka zagađenja vazduha je neodrživo grejanje koje često više doprinosi zagađenju nego transport u gradovima Zapadnog Balkana. Ukupno 30-60% stanovništva koristi peći na ugalj i drvo i kotlove na fosilna goriva. Zgrade nisu energetski efikasne, što znači da je potrebno više goriva za grejanje, koje, opet, izaziva više zagađenja. Ovi trendovi su pogoršani zbog zastarele infrastrukture za daljinsko grejanje u poslednje tri decenije, što je dovelo do prelaska na ugalj i drvo za zagrevanje u gradskim blokovima.

Ali, često najveće mogućnosti leže tamo gde su najveći izazovi. Tu je prostor da Program UN za životnu sredinu (UNEP) primeni cirkularnu ekonomiju i model District Energy in Cities.

Biljana Filipović Đušić: Agenda 2030 nam daje jasne smernice

Održivo upravljanje resursima predstavlja u današnje vreme prioritet zemalja širom sveta, pa tako i zemalja našeg regiona.

Region Jugoistočne Evrope se suočava sa izazovom zaštite prirodnih resursa (zemljišta, voda, vazduha, biodiverziteta), a prioritetno pitanje za region su vode, tj. održivo korišćenje i zaštita prekograničnih tokova jer zagađenje ne poznaje granice.

Većina glavnih reka su prekogranične. Problemi postoje u vezi sa kontrolom suša i poplava i kvalitetom vode. Zemlje regiona rade na tome da uspostave institucionalne okvire, regulativu, a istovremeno osiguraju efikasno korišćenje vode i adekvatno pružanje usluga. Takođe se suočavaju i sa poteškoćama izazvanim pogoršanjem stanja infrastrukture za vodosnabdevanje i kanalizaciju.

U Evropskoj uniji se značajna sredstva opredeljuju za razvoj regionalne i prekogranične saradnje. Za Srbiju je od velikog značaja finanansijska podrška od 100 miliona evra koju je EU opredelila za Mađarsku za podršku projektima u okviru regionalne saradnje te zemlje, i to za projekte koji se ostvaruju u zemljama koje se graniče sa Mađarskom. Ti projekti treba pre svega da obezbede zajedničko održivo korišćenje prirodnih i drugih resursa u pograničnim oblastima, pri čemu, na ovu podršku može da računa cela Vojvodina i celo područje glavnog grada, Beograda.

I Srbija će imati koristi od 100 miliona evra koje je EU odobrila Mađarskoj za regionalne projekte

Međunarodni ugovori, koje je Srbija potpisala, obavezuju nas da vodimo računa o održivom upravljanju resursima, kao i Agenda 2030 o održivom razvoju i njenih 17 ciljeva, koji nam, takođe, daju jasne smernice u kom pravcu bi trebalo da idemo.

BGEN: Kako cirkularna ekonomija može da smanji zagađenje?

Sokratis Famellos: Linearna ekonomija je uzrok krize

Jedan od uzroka krize u poslednjim decenijama je linearni tip ekonomije, u kojem se investira samo u potrošnju, a ne i u reciklažu. U Grčkoj, čak i sa dosta poboljšanja u infrastrukturi, reciklira se samo 20% čvrstog komunalnog otpada, dok ostatak završi na deponijama. Ovo je dobar primer da shvatimo koliko resursa gubimo.

Zbog toga nova grčka razvojna strategija ima posebno poglavlje o kružnoj ekonomiji, i trenutno sprovodimo 4 mere:

• Promena regulatornog okvira – podrška ponovnoj upotrebi i reciklaži, kako bi se recikliralo 50% čvrstog komunalnog otpada.
• Finansiranje – principi cirkularne ekonomije uslov za odobravanje finansijske podrške, ne samo za EU i budžetske fondove, već i za privatne finansijere.
• Povezivanje nauke i privrede – onlajn platforma povezuje najbolja naučna rešenja i investitore.
• Administrativni nivo – u Ministarstvu životne sredine osnovan sekretarijat koji koordinira sve aktivnosti u vezi sa cirkularnom ekonomijom.

Lily Riahi: Lokalni energetski sistem – odličan primer cirkularne ekonomije

Jedan od glavnih uzroka zagađenja vazduha u gradovima Zapadnog Balkana je neodrživa potrošnja i proizvodnja u sektoru grejanja. Primena principa cirkularnosti u ovom sektoru koja znači recikliranje, ponovnu upotrebu otpada i nov način planiranja upotrebe energije, kako bi se smanjila potrošnja, može znatno da smanji zagađenje vazduha u regionu.

Beograd upravo radi sa UNEP-om na modernizaciji daljinskog sistema grejanja

Daljinski energetski sistemi su sjajan primer primene cirkularne ekonomije jer omogućavaju ponovno korišćenje otpadne toplotne energije i lokalnih izvora energije koji su dostupni u svim našim zajednicama za obezbeđivanje grejanja, tople vode i hlađenje urbanih zgrada. Gradovi od Santijaga do Vankuvera uvode lokalne energetske sisteme kako bi iskoristili toplotu iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, IT centara, industrije, čvrstog komunalnog otpada, i upotrebili lokalne obnovljive izvore energije (OIE), kao što su biomasa, vetar, solarna i geotermalna energija.

I to je upravo ono što mnogi gradovi na Zapadnom Balkanu sada rade. Umesto da eksploatišu naftu ili gas ili ih uvoze i sagorevaju u kotlovima, ili koriste peći na drva, gradovi poput Beograda, Banjaluke i Skoplja ponovo oživljavaju svoju postojeću infrastrukturu – sisteme daljinskog grejanja, i modernizuju je kako bi na delu primenili cirkularnost i rešili problem zagađenje vazduha.

Grad Beograd upravo radi sa UNEP-om na modernizaciji svog daljinskog sistema grejanja kako bi fosilna goriva zamenio toplotnom energijom iz termoelektrane Nikola Tesla i tako do 2025. godine obezbedio 55% toplote, iskoristio energiju iz spalionice otpada Vinča, čime će se osigurati još 7% toplote, ali i upotrebio lokalnu solarnu i geotermalnu energiju, i biomasu.

Biljana Filipović Đušić: Cirkularna ekonomija je šansa za razvoj Srbije

Cirkularna ekonomija je antiteza dosadašnjem, tzv. linearnom modelu privrede koji podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa.

Koncept cirkularne ekonomije, pored najnovijih opredeljenja EU usmerenih ka intervencijama u oblasti upravljanja otpadom, obuhvata i zaštitu prirodnih resursa.

Najvažniji posao na ovom putu ka cirkularnoj ekonomiji je investiranje u bolje, zdravije i čistije tehnologije i izrada projektno-tehničke dokumentacije.

Srbija je tek na početku ovog puta, posebno lokalne samouprave, ali potrebno je znati da bismo modelom cirkularne ekonomije dobili šansu za razvoj, a  građani ekološku bezbednost, „zelena” radna mesta, novi kvalitet vode i vazduha, zdravu hranu i novi kvalitet života.

Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti 30.000 novih radnih mesta i povećati konkurentnost privrede čime bi zemlja postala regionalni lider u razvoju i investicijama.

BGEN: Koji projekat biste izdvojili kao posebno važan za unapređenje smanjenja zagađenja u Vašoj zemlji/zemlji partneru?

Sokratis Famellos: Postrojenje za preradu otpadnih voda vredno 1,2 milijarde evra

Trenutno sprovodimo akcioni plan, kojim ispunjavamo obaveze koje imamo kao članica EU, za gradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u naseljima koja imaju od 2.000 do 10.000 stanovnika. Ukupna ulaganja u okviru ovog plana su procenjena na 1,2 milijarde evra.

Ukupno u Grčkoj ima 350 takvih naselja, a posao je već završen u 170.

Lily Riahi: UNEP pomaže Beogradu da napusti korišćenje mazuta

Inicijativa District Energy in Cities, uz podršku mreže od 46 partnera, CTCN i korejske Korporacije za daljinsko grejanje, sarađuje sa Gradom Beogradom na izradi studija izvodljivosti o povezivanju postojećih grejnih područja u jedinstveni sistem i korišćenju OIE, otpadne toplote iz različitih izvora širom grada, kao što su komunalni čvrsti otpad, termoelektrane, industrija i IT centri. Studije će biti završene i spremne za traženje investitora do kraja 2019. godine.

Model koji primenjuje ova inicijativa podstiče investiranje kroz stvaranje partnerstava u ranim fazama kako bi se pripremili dobri projekti. U Beogradu, inicijativa sarađuje sa relevantnim i raznovrsnim zainteresovanim stranama od samog početka, uključujući – EBRD, IFC i KfW – kako bi se osiguralo da planovi i procene budu usklađeni sa zahtevima finansijera.

Osim studija, inicijativa sa Beogradom priprema dugoročni Akcioni plan za politike i investicije, koji će gradu omogućiti povećanje korišćenja lokalnih OIE i otpadne toplotne energije sa manje od 1% danas na 65% do 2025. godine.

Kroz ove akcije UNEP će podržati ciljeve Beograda za korišćenje lokalnih, i sada neiskorišćenih, izvora toplote kako bi se do 2025. eliminisala upotreba mazuta i smanjilo korišćenje gasa sa 89% na manje od 26% u daljinskom sistemu grejanja.

Biljana Filipović Đušić: inovativni projekti za smanjenje zagađenja

Srbija je najveći primalac bespovratnih pretpristupnih sredstava EU u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Mnogi projekti koji su do sada izvedeni, donacije su iz sredstava EU. Izdvojila bih samo neke:

• Sanacija i proširenje postrojenja za tretman otpadnih voda, Subotica,
• Sistem za odlaganje pepela u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ i
• Izgradnja sistema za tretman otpadnih voda Raška (IPA 2013).

Za nas je, takođe, važan i Forum inovativnih ideja koji je održan prošle godine i na kome su predstavnici lokalnih samouprava, međunarodnih institucija i civilnog sektora, kao i pojedinci, imali mogućnost da predstave inovativne ideje za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Od više od 110 predloga, koliko je pristiglo putem konkursa, odabrali smo 12 projekata, za koje ćemo se potruditi da nađemo investitore, kako bi bili sprovedeni u naredne dve godine. To su uglavnom projekti koji se odnose na biomasu, energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, mobilne solarne panele.