Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije zadovoljno je budžetom za 2018, koji je veći za 16,4 odsto u odnosu na prethodni, ali i nezadovoljno što je samo toliko novca izdvojeno za potrebe zaštite životne sredine, jer je pitanje realizacije planova zapravo pitanje finansija, rekao je ministar Goran Trivan na drugom susretu sa predstavnicima organizacija civilnog društva.
Iz budžeta od 5,850 milijardi dinara za 2018, Ministarstvo zaštite životne sredine 35 miliona dinara namenilo je organizacijama civilnog društva (OCD), što je značajno povećanje u odnosu na prethodnih 20 miliona, mada, po rečima Trivana, to još nije dovoljno.
“Ni jedna država ne može da uspe bez saradnje sa organizacijama civilnog društva. Ne moramo u svemu da se slažemo, ali bitno je da razgovaramo. Moramo skupa da nađemo metodologiju saradnje koja će davati rezultate. Niko od nas, ponaosob, nema kapaciteta za sve”, poručio je ministar brojnim predstavnicima OCD, i pozvao ih da i oni daju predloge i ideje.
“Na istom smo poslu, mi iz Ministarstva, i vi, iz organizacija civilnog društva, samo su nam različiti alati”, zaključio je ministar.
Sada, kada je Ministarstvo i kadrovski kompletirano – na panelu su predstavljeni svi novoizabrani pomoćnici – vreme je da se krene u konkretne aktivnosti i realizaciju planova, naveo je ministar.
Usvajanje zakona o klimatskim promenama jedan je od prioritetnih zadataka Ministarstva, i ma koliko bilo komplikovano njegovo sprovođenje i finansiranje, potrebno ga je što pre doneti je rono što uradimo danas imaće efekte tek za nekoliko godina, rekao je Trivan. Predlog će biti podnet u prvoj polovini naredne godine, pratiće ga i akcioni plan. Do juna se očekuje i pregovaračka platforma za Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.
Trivan je učesnike panel-diskusije izvestio o rezultatima i učešću delegacije Srbije na nedavno održanoj Konferenciji o klimatskim promenama – COP 23, u Bonu, sa koje je glavna poruka bila da je krajnje vreme da se preduzmu konkretne mere i aktivnosti.
Srbija je u Bonu pokrenula incijativu o pošumljavanju, kao jednom od načina borbe protiv klimatskih promena i na regionalnom i na globalnom nivou, što je naišlo na odobravanje, rekao je Trivan i dodao da je Srbija ponudila da bude koordinator regiona Zapadnog Balkana po tom pitanju, u administrativno-tehničkom smislu.
Kada je u pitanju ugalj, protiv čije se upotrebe kao goriva u termoelektranama širom starog kontinenta udružilo 25 zemalja, Trivan je rekao da Srbija ne može da se odrekne uglja. „Mi ležimo na uglju, to je pitanje naše energetske bezbednosti, a time i pitanje ekološke bezbednosti. Ali postoje nove tehnologije koje smanjuju zagađenja od uglja, i bitno je da njih uvodimo“, dodao je ministar.
Zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji, Steliana Nedera, domaćin susreta, poručila je da je potrebno da svi imaju veće ambicije u planiranju i sprovođenju mera protiv klimatskih promena. „Dijalog i razmena informacija su neophodni na putu ka zelenoj budućnosti“, rekla je Nedera.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.