Trivan: Srbija može da ostvari ciljeve u životnoj sredini u saradnji sa civilnim sektorom i medijima

Srbija može u oblasti životne sredine da napravi snažan, ne samo praktični nego i politički iskorak, izjavio je ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan, ističući važnost civilnog društva i medija u ovom procesu. On je najavio da će novoosnovano Ministarstvo zaštite životne sredine biti otvoreno za civilno društvo.

Trivan je ocenio da Srbija ne počinje od nule kada je životna sredina u pitanju i da 25 godina zaostatka može prevazići ako ne ponovi greške razvijenih zemalja na tom putu. Ocenio je da je dobar trenutak da Srbija integriše i primeni sva međunarodna i evropska iskustva na najbolji mogući način.

„Mi ne krećemo od početka, već idemo napred, kako bismo Srbiju učinili čistijom, zdravijom i ekološki boljom nego što je danas“, rekao je on na sastanku Pregovaračke grupe 27 sa organizacijama civilnog društva u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Međutim, i dalje postoje ozbiljni problemi koje treba rešiti. „Srbija nije zagađena u meri da moramo aktivirati alarm, ali nismo daleko od toga“, rekao je Trivan.

Bliže veze i saradnja sa civilnim društvom

Novoosnovano Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije biće mnogo otvorenije za civilno društvo, a novi ministar će nastojati da se izdvoji više novca za civilni sektor. „Želim da čujem vaše mišljenje u ministarstvu, a ne putem medija“, rekao je on, dodajući da ministarstvo ne bi trebalo da izdvaja manje sredstava za nevladine organizacijama nego što to čine lokalne samouprave, što je ponekad slučaj.

Trivan takođe smatra da bi Ministarstvo zaštite životne sredine trebalo da ima sopstvenu zgradu izgrađenu u skladu sa principima zelene gradnje, i najavio je da će se založiti ta to. Ministar je takođe rekao da ima primedbi na budžet, ali da o tome još ne može javno da govori, i da se nada da će ishod biti pozitivan.

Ministar se zahvalio civilnom društvu na pozitivnom pritisku koji je doprineo uspostavljanju odvojenog ministarstva zaduženog za životnu sredinu, dok je Nataša Đereg iz Nacionalnog konventa izrazila nadu da će ministarstvo uspeti „da podigne nivo i ulogu životne sredine“ u različitim oblastima života.

„Srbija nema vremena da čeka da počne sa primenom zakona u ovoj oblasti“, rekla je ona i dodala da neophodno uvesti strožu inspekciju i kaznenu politiku, podržati transparentan rad Zelenog fonda i da se u toj oblasti ne sme smanjivati broj zaposlenih, već  ga povećati u javnoj administraciji, naročito na lokalu.

Poglavlje 27 je najzahtevnije u procesu pristupanja EU

Srbija priprema pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, i u pogledu zakona i fondova koje mora da investira kako bi dostigli standarde EU.

Pripremljen je nacrt pregovaračke pozicije i održan je prvi krug javne rasprave. Plan je da do kraja 2017. godine Srbija  dostavi pregovaračku poziciju za konačno usvajanje, a zatim da ga pošalje Evropskoj komisiji, koja će takođe biti konsultovana u procesu izrade.

Cilj Srbije je do kraja 2018. godine uskladiti svoje zakonodavstvo u oblasti životne sredine sa zakonodavstvom EU, a da bi se postiglo, ministarstvo je u obavezi da pripremi 94 zakonska akta, izjavila je na sastanku šefica Pregovaračke grupe za poglavlje 27 Stana Božović .

Srbija je takođe počela da priprema posebne planove implementacije za osam direktiva za koje će tražiti duže periode za implementaciju. Planovi će uključiti i projekcije troškova implementacije koji će pomoći da se stvori jasnija slika ukupnih troškova usklađivanja u oblasti životne sredine.

Prve projekcije su pokazale da će Srbiji biti potrebno oko 10 milijardi evra, mada ministar Trivan smatra da bez 15 milijardi evra sve to neće biti moguće uraditi.

Izazovi finansiranja

Srbija je osnovala Zeleni fond krajem 2016. godine. Fond od tada ne funkcioniše, a ipak je Milan Stevanović iz Ministarstva zaštite životne sredine rekao da ministarstvo radi na izradi podzakonskih akata. Nakon usvajanja, oni će obezbediti preduslov za poziv za finansiranje projekata za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

U okviru EU IPA 2014-2020, Srbija može da raspolagaže sa oko 160 miliona evra za životnu sredinu, dok bi nakon što postane članica EU ta količina novca mogla da dostigne oko 4 milijarde evra što je manje od 50 posto potrebnih finansijskih sredstava.

Stoga će Srbija morati da osigura finansije iz drugih izvora, kao što su nacionalno finansiranje, privatne investicije, investicije kroz javno-privatna partnerstva, koncesije i dugoročni infrastrukturni krediti.

Srbija trenutno izdvaja oko 0,25 odsto svog BDP-a za životnu sredinu, sedam puta manje od susednih zemalja i 10 puta manje od EU.