Treća Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru: Bez mreža nema energetske tranzicije

Treća Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru na Zapadnom Balkanu okupila je u Ohridu više od 80 stručnjaka iz oblasti energetike kako bi razgovarali o budućnosti dekarbonizacije sektora električne energije i hitnoj potrebi za modernizacijom energetske infrastrukture.

Organizovana u okviru Regionalnog partnerstva za klimu između Nemačke i Zapadnog Balkana, konferencija Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru (Regional Power Exchange) je okupila predstavnike operatora prenosnih i distributivnih sistema, regulatora i ministarstava energetike kako bi ubrzali zajedničke akcije ka zelenijem i otpornijem elektroenergetskom sistemu.

Bez mreže, nema slave, reči su kojima je Nikolas Heger, rukovodilac projekta u GIZ-u, otvorio skup. “Ovaj slogan oslikava izazov koji je pred nama. Bez investicija u elektroenergetske mreže, prilagodljive regulative i kvalifikovanih stručnjaka, tranzicija na obnovljive izvore energije ne može da uspe”, dodao je Heger.

Oberhuber: Zapadni Balkan ima potencijal da postane izvoznik čiste električne energije

Uvodne govore održali su David Obarhubar (David Oberhuber), direktor GIZ-a u Severnoj Makedoniji, Anka-Julija Čimpeanu, iz Generalnog direktorata za energetiku Evropske komisijei Davor Bajs, iz Sekretarijata Energetske zajednice.

Obarhubar je naglasio strateški značaj regiona u okviru Regionalnog partnerstva za klimu.

Zapadni Balkan ima potencijal da postane glavni izvoznik čiste električne energije u Zapadnu Evropu i centar za investicije i inovacije u oblasti obnovljivih izvora energije”, istakao je on.

Severna Makedonija unapređuje svoju energetsku tranziciju povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenjem zavisnosti od uglja. Tako je kapacitet solarnih elektrana dostigao 506 MW do kraja 2023. godine, ali su termoelektrane i dalje činile 47,3 odsto ukupne proizvodnje električne energije početkom 2024.

U 2023. godini, obnovljivi izvori energije dali su 33,15 odsto proizvodnje električne energije, a domaćinstva, transport i industrija bili su glavni potrošači energije.

Da bi se ubrzala tranzicija, pokrenuti su projekti podrške: Regulatorna komisija za energetiku, vodosnabdevanje i upravljanje komunalnim otpadom se bavi porastom primene obnovljivih izvora energije; operator distributivnog sistema EVN fokusira se na pametne mreže i kvalitet energije; a operator prenosnog sistema MEPSO istražuje mogućnosti za smanjenje troškova balansiranja putem regionalnih tržišnih mehanizama.

Predstavljeno šest projekata prilagođenih za podršku regionu

Konferencija u Ohridu imala je tri sesije u vezi sa projektima koji su prilagođeni za podršku regionu.

Profesor Nermin Suljanović predstavio je projekat Koncept razmene podataka između oepratora sistema u Bosni i Hercegovini.

Platforma omogućava automatsku razmenu podataka između svih aktera na tržištu električne energije u BiH, obezbeđujući interoperabilnost podataka i harmonizovane komunikacione interfejse, naveo je Suljanović predstavljajući projekat.

On je, takođe, bio zadužen za prezentaciju projekta Tehničke specifikacije i zahtevi za integraciju obnovljivih izvora energije u telekomunikacionu mrežu ODS-a.

E-mobilnost nije povezana samo sa energetikom, već i sa transportom, telekomunikacijama, bezbednošću podataka

Projekat Postupak za obradu zahteva za priključenje na mrežu obnovljivih izvora energije – Queue Management predstavio je konsultant Miltos Aslanoglu, a Mapu puta za uspostavljanje pravnog i regulatornog okvira za punjenje električnih vozila konsultant Dejan Stojadinović.

“Zakonodavstvo EU o e-mobilnosti je dobra osnova za zemlje Zapadnog Balkana da pripreme zakone i regulatorne okvire. E-mobilnost nije povezana samo sa energetikom, već i sa transportom, telekomunikacijama, bezbednošću podataka i drugim pitanjima“, rekao je Stojadinović.

Goran Majstrović, zamenik direktora i šef Odeljenja za prenos i distribuciju energije u Energetskom institutu Hrvoje Požar (EIHP), dao je uvid u projekat Analiza izvodljivosti i procena finansiranja za korišćenje dinamičke procene linija (Dynamic Line Rating – DLR) u prenosnoj mreži Kosova*.

Pojednostavljenje procedura za priključenje potrošača na distributivnu mrežu u Federaciji BiH bio je naziv projekta koji je predstavio konsultant Goran Dobrić.

Potreba za regionalno integrisanim mrežama nikada nije bila veća

Konferencija se održava u vreme kada su nedavni nestanci struje u južnoj i jugoistočnoj Evropi pokazali nedostatke mreža usred rastućeg udela obnovljivih izvora energije. Zbog toga potreba za unapređenim, fleksibilnim i regionalno integrisanim mrežama nikada nije bila veća.

Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru je deo šireg regionalnog projekta koji sprovodi GIZ u ime nemačke vlade, podržavajući integraciju obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske bezbednosti širom Zapadne Balkanske šestorke.

Za samo dve godine, projekat je podržao više od 30 institucija, obučio više od 135 energetskih stručnjaka i razvio Akcioni plan za elektroenergetske mreže na Zapadnom Balkanu, u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice.

Preoblikovanje mreža zaostaje za obnovljivim izvorima energije 7-10 godina

Goran Majstrović iz Energetskog instituta Hrvoje Požar predstavio je detalje o Akcionom planu za elektroenergetske mreže na Zapadnom Balkanu.

“Put ka integraciji obnovljivih izvora energije nije samo zamena elektrana, već osmišljavanje celog sistema kako bi se oni uklopili. Preoblikovanje mreža zaostaje za obnovljivim izvorima energije 7-10 godina”, naglasio je Majstrović.

Plan procenjuje potrebna ulaganja u mreže u šest zemalja Zapadnog Balkana do 2030. godine na 10-14 milijardi evra. Ulaganja u primarnu opremu iznose 6-8 milijardi evra, a u sekundarnu opremu (digitalizacija) 4-6 milijardi evra.

Sa drugom fazom projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, koja bi trebalo da se završi do 2028. godine, Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru će ostati ključna platforma za saradnju, pomažući da se osigura da energetska tranzicija u regionu bude pravedna i inkluzivna.