Toplotni talasi i ekonomija – kakve su posledice

Osim užasnog danka u ljudskim životima, toplotni talasi takođe značajno utiču na ekonomiju, poručio je jedan od ekonomista Evropske centralne banke (ECB).

Procenjuje se da je letnji toplotni talas 2003. godine ubio oko 70.000 ljudi u Evropi. Ovaj najnoviji toplotni talas u junu je, prema rečima Majlsa Parkera, ubio oko 30 ljudi samo u Frankfurtu.

Nedavno istraživanje pokazalo je da više ljudi izgubi život svake godine od posledica ekstremnih vrućina nego od poplava, zemljotresa i uragana.

Utvrđeno je, kako je naveo Majls Paker, da toplotni talasi značajno smanjuju ekonomsku aktivnost u pogođenim regionima i povećavaju cene hrane. On navodi da godišnja doba kada se toplotni talasi javljaju u velikoj meri određuje njihov ekonomski uticaj.

Dobri i loši toplotni talasi

Tako toplotni talasi koji se javljaju u proleće, jesen i zimu mogu podsticati ekonomsku aktivnost. Neobično visoke temperature u tim sezonama podstiču građevinskau delatnost, rast useva i odlazak u restorane na otvorenom.

Nasuprot tome, toplotni talasi tokom već toplijih leta smanjuju ekonomsku aktivnost, jer fizički napor na otvorenom postaje sve manje upotrebljiv.

Nedavno istraživanje ECB-a otkriva značajan negativan efekat letnjih toplotnih talasa na regionalnu aktivnost od oko jedan odsto. Još iznenađujuće je to što je smanjenje proizvodnje produženo, pa čak i intenzivirano, dostižući minimum 1,5 odsto nakon dve godine.

Posle poremećaja ne dolazi period oporavka

Rezultati istraživanja su pokazali da tradicionalno shvatanje da ekstremni vremenski događaji izazivaju privremene poremećaje praćene periodom oporavka nije tačno, naglasio je Parker.

Regionalna proizvodnja je, kako se dodaje, tri odsto niža četiri godine nakon suše, a 2,8 odsto četiri godine nakon poplave.

Inače, toplotni talas u okviru ovog istraživanja, definisana je kao odstupanje letnjih temperatura veće od dva stepena Celzijusa iznad istorijskog proseka regiona (1991–2020).

Pažljivijim analiziranjem kako regionalne ekonomije reaguju na toplotni talas, mogu se naći dokazi o nižoj poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u bliskoj budućnosti. Aktivnost sektora usluga je. takođe, niža na srednji rok, navodi Majls u blogu za sajt ECB-a.

Zabeležena su velika ulaganja u kapital za adaptaciju na klimatske promene, na primer, klimatizaciju, koji je manje produktivan od drugih vrsta kapitala. A, tu je i oportunitetni trošak: dok adaptacija pomaže u zaštiti od najgorih efekata klimatskih ekstrema, ona dolazi po cenu smanjenja ulaganja u nove tehnologije koje bi mogle poboljšati produktivnost čak i u normalnim vremenima.

Letnji toplotni talasi povećavaju cene hrane

Centralne banke, prema rečima Majlsa, brinu o tome kako toplotni talasi utiču na inflatorne pritiske u ekonomiji. Kao i kod proizvodnje, efekat toplotnih talasa na inflaciju razlikuje se po sezoni.

Toplije zime, na primer, znače niže cene energije. Iako su istraživanja o uticaju na cene hrane relativno nova, Majls ističe da postoji snažan konsenzus da letnji toplotni talasi povećavaju cene hrane.

Istraživanje ECB-a procenjuje da su ekstremne letnje vrućine 2022. godine povećale cene hrane u Evropi za 0,7 procentnih poena. Poslednjih godina, ekstremni vremenski uslovi doprineli su značajnom povećanju cena vitalnih namirnica kao što su maslinovo ulje, kakao i kafa.

Ipak, uticaj na inflaciju u celini je manje siguran, podvlači Majls. To je zato što, dodaje, klimatski događaji nisu tipični negativni šokovi ponude koji smanjuju proizvodnju i povećavaju cene. Takođe pokazuju elemente negativnih šokova potražnje, koji smanjuju i proizvodnju i cene.

Uživajte u letu – jer će ono biti jedno od hladnijih do kraja naših života

Ekonomista ECB-a navodi da kao što je važno kada se javljaju, važno je i gde se javljaju toplotni talasi. Ozbiljnost smanjenja proizvodnje je mnogo veća u regionima koji su istorijski bili topliji. U tim regionima, veća je verovatnoća da će toplota viša od normalne preći kritične pragove za ljudsku fizička aktivnost.

U ovim situacijama, jednostavno je previše vruće za svakodnevni život – a kamoli za rad, naglašava Majls.

Cilj Pariskog sporazuma od 1,5 stepni Celzijusa je u skladu sa tri stepena toplijim letnjim danima. Trenutne politike vode ka rastu temperature od tri stepena, što, kako naglašava, znači rast temperature u letnjim mesecima od šest stepeni do kraja ovog veka.

Ukratko, toplotni talasi će verovatno imati mnogo izraženiji uticaj na ekonomiju i cene u budućnosti nego što su to činili do sada, zaključuje Majls, uz poruku da uživamo u ovom letu jer će ono biti jedno od hladnijih leta do kraja naših života.