Toplotne pumpe pomogle Nemačkoj da smanji uvoz prirodnog gasa

Nove instalacije toplotnih pumpi u domaćinstvima u Nemačkoj smanjile su vrednost uvoza tečnog prirodnog gasa za 1,3 milijarde evra u poslednje tri godine, prema novom istraživanju Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).

Korišćenje toplotnih pumpi je jedan od načina da se obavi elektrifikacija sektora grejanja i hlađenja i tako smanji zagađenje životne sredine i korišćenje fosilnih goriva. Ali, u isto vreme i smanji uvoz energenata i poveća energetska bezbednost, što je posebno važno u  vremenima kada fosilna goriva drastično poskupe zbog ratova ili drugih kriza.

Nemačka je tako instalirala skoro 1,1 milion toplotnih pumpi u stanovima od 2022. do 2025. godine, od kojih su mnoge zamenile gasne kotlove.

Da se to nije desilo morala bi da poveća svoj uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) za oko 16 odsto u tri godine između 2023. i 2025. godine i potroši 1,3 milijarde evra, pokazala je analiza Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (Institute for Energy Economics and Financial Analysis – IEEFA).

Kriza na Bliskom istoku poziv na buđenje Nemačke za elektrifikaciju

Inače, ukupan uvoz LNG-a za pomenute tri godine iznosio je 7,6 milijardu evra, dok je cevovodima uvezen „plavi energent“ u vrednosti od 59 milijardi evra, prema podacima Federalne statističke službe.

Potrošnja gasa dostigla je vrhunac 2021. godine. Elektrifikacija i instalacija toplotnih pumpi doprinele su smanjenju potrošnje gasa u domaćinstvima za 23 odsto između 2021. i 2024.

Instalacije toplotnih pumpi ojačale su energetsku bezbednost Nemačke i smanjile njenu ranjivost na visoke i nestabilne cene LNG-a, izjavila je Ana Marija Jaler-Makarevič, vodeća energetska analitičarka za Evropu u IEEFA i koautorka izveštaja.

Ona smatra da je kriza na Bliskom istoku najveći poziv na buđenje Nemačke za elektrifikaciju od početka rata u Ukrajini 2022. godine. Postoji značajan potencijal, dodaje, da Nemačka ubrza raspoređivanje toplotnih pumpi i dodatno smanji svoju zavisnost od uvoza gasa.

Izveštaj otkriva rastuću zavisnost Nemačke od američkog LNG-a, koji je najskuplji za kupce iz Evropske unije. Nemačka je 2025. godine nabavljala oko 92 odsto svog uvoza LNG-a iz SAD. Olakšavajuća okolnost je što je LNG činio samo deset odsto nemačkog uvoza prirodnog gasa.

Nemačka se potencijalno suočava sa novom geopolitičkom zavisnošću visokog rizika od američkog LNG-a, upozorava Jaler-Makarevič.

Nemačka planira da instalira gasne elektrane snage 10 GW

Ako se svi trenutni sporazumi o uvozu LNG-a materijalizuju, zemlja će uvesti 26,2 milijarde kubnih metara 2030. godine, skoro tri puta više nego 2025. Uvoz bi 2045. trebalo da bude 10 milijardi kubnih metara. To je godina kada Nemačka planira da postigne neutralnost u pogledu gasova sa efektom staklene bašte.

Nemačka planira da instalira gasne elektrane snage 10 GW i da ih dekarbonizuje vodonikom. Međutim, izveštaj predviđa da će elektrane na vodonik verovatno igrati manju ulogu nego što je predviđala nemačka vlada zbog njihovih visokih troškova i niske efikasnosti.

U izveštaju se navodi i da dekarbonizacija uz pomoć projekata za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS), takođe, nije rešenje za dekarbonizaciju elektrana na prirodni gas.

Zelena energija, baterije i prenosna mreža smanjuju korišćenje gasa

Ako Nemačka značajno poveća tehnologije kao što su obnovljivi izvori energije, skladištenje energije u baterijama i prekograničnu prenosnu mrežu, IEEFA procenjuje da bi zemlja potencijalno mogla da smanji ude električne energije proizvedene iz gasa i vodonika do 2045. godine.

Taj procenat je 2025. bio 16,1 odsto, a mogao bi da bude smanjen na pet procenata.

IEEFA preporučuje Nemačkoj da uradi sledeće:

• Nastavi zamenjivanje gas obnovljivim izvorima energije, elektrifikacijom grejanja i programima energetske efikasnosti.
• Značajno poveća prekogranične prenosne veze i upravljanje potražnjom, što bi pomoglo u minimiziranju proizvodnje struje iz gasa i vodonika.
• Odustane od planova za izgradnju novih terminala za uvoz LNG-a, s obzirom na to da je već prošla vršnu potrošnju gasa.
• Pažljivo prati investicije u gasnu infrastrukturu kako bi se sprečilo nepotrebno povećanje cena gasa za potrošače.
• Ne oslanja se na CCS za dekarbonizaciju gasnih elektrana.