Tona kukuruza za seosko domaćinstvo sa najviše lastinih gnezda

Jedna lasta ne čini proleće, ali seosko domaćinstvo koje ima jedno aktivno gnezdo seoskih lasta do 15. juna može učestvovati u takmičenju „Domaćinstvo koje su laste izabrale“.

Ovo neobično nadmetanje četvrtu godinu zaredom organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Srećno domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda biće nagrađeno

Srećno domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta biće nagrađeno pobedničkim priznanjem i tonom kukuruza, saopštilo je ovo udruženje.

Prijave na takmičenje se vrše putem onlajn formulara ili pozivom na telefon 011/33-43-902 do 15. juna (Pravila takmičenja). Konačni rezultati takmičenja biće objavljeni do 21. juna na stranici www.pticesrbije.rs i u sredstvima javnog informisanja.

Laste svake godine prevaljuju hiljade kilometara od podsaharske Afrike gde zimuju do Srbije gde se gnezde

„Ovim simboličnim takmičenjem želimo da pohvalimo mala seoska domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način i zahvaljujući čijoj pažnji i ljubavi seoske laste i dalje opstaju na našim prostorima. Domaćinstvo sa najviše gnezda nagradićemo tonom kukuruza“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pokazalo se da je tona kukuruza odgovarajuća nagrada jer su sva pobednička domaćinstva dosad bila stočarska i kukuruz je više nego dobrodošao.

Na osnovu brojnosti ovih ptica može se zaključiti kako utičemo na prirodu

Inače, veličina populacije seoske laste u Srbiji procenjuje se na 150.000 do 230.000 parova.

Kako navode u ovom udruženju, mala ptica pevačica karakterističnog dugog i račvastog repa dostiže masu od oko 20 grama, no svake godine prevaljuje hiljade kilometara od podsaharske Afrike gde zimuje do Srbije gde se gnezdi. U gnezda, koja pravi od blata, polaže u proseku pet jaja iz kojih se nakon 13 do 15 dana izležu mladunci.

Seoske laste žive u proseku četiri godine.

Nekada se su se godišnja doba ili vremenske prilike određivale na osnovu prisustva i ponašanja seoskih lasta. Danas na osnovu njihove brojnosti zaključujemo kako utičemo na prirodu. Usled moderne poljoprivrede i zamiranja stočarstva ova vrsta u Srbiji i Evropi nestaje. Seoskim lastama se dugoročno može pomoći ukoliko podržimo opstanak malih poljoprivrednika i očuvamo tradicionalan način bavljenja poljoprivredom, ističu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.