Ugovorne strane Energetske zajednice su ove godine pokazale da teže ustrajnom transponovanju i primeni evropskog zakonodavstva, objavio je sekretarijat te međunarodne organizacije. Međutim, ponovio je da zemlje ovog regiona ne mogu da budu izuzete od primene CBAM-a u domenu električne energije bez spajanja tržišta sa EU. Pored toga i takođe u vezi sa predstojećim uvođenjem naplate navedene prekogranične takse EU na CO2 iz uvoza, sekretarijat je nagovestio da velika ložišta, a reč je uglavnom o termoelektranama na ugalj, neće više biti finansijski održiva ni uz investiranje u postrojenja za smanjenje emisija zagađujućih materija.
U svom Godišnjem izveštaju o implementaciji za 2024, Sekretarijat Energetske zajednice je ukazao na direktnu vezu rada na ostvarivanju usvojenih ciljeva sa finansijskom podrškom Evropske unije ugovornim stranama kroz Novi plan rasta za Zapadni Balkan i Mehanizam za Ukrajinu. Između ostalog, te reforme obuhvataju tržište energenata, dekarbonizaciju, uvođenje obnovljivih izvora u energetski miks i energetsku efikasnost.
„Sve u svemu, tempo primene izgleda stabilan širom Energetske zajednice. Kada se uzme u obzir porast obima pravnog okvira, zabeleženi blagi pad u implementaciji ukazuje na tendenciju ka ustrajnom transponovanju i implementaciji“, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski. Usklađivanjem sa pravnim tekovinama se gradi integrisano regionalno energetsko tržište koje se približava onom u EU, stoji u dokumentu.
Indikator za elektroenergetski sistem se survao usled propusta u usklađivanju sa zakonodavnim paketom Evropske unije EIP
Žiža procene je sada na transponovanju EU Paketa za integraciju (tržišta) električne energije – EIP – iliti prenošenju u domaće zakonodavne okvire. Fokus je i na strateškoj energetskoj infrastrukturi, konkretno na investicijama u ponovo sastavljenoj listi projekata u interesu Energetske zajednice (PECI), te na dekarbonizaciji i mehanizmima za naplatu na ime količina ugljen-dioksida ispuštenog u atmosferu.
Vidi se napredak u uspostavljanju tržišta na unutrašnjem planu, pojačavanju konkurentnosti i pružanja zaštite potrošačima, samo što se tek radi na potpunom prenošenju EIP-a, koji omogućava spajanje tržišta, market coupling, sa EU, pokazao je izveštaj.
Nijedna ugovorna strana neće moći da na vreme, pre nego što počne naplata, izbori izuzeće od CBAM-a u domenu električne energije
Bez kompletnog transponovanja navedenog paketa, ne može biti ispunjen cilj postizanja integracije u vidu spajanja, uparivanja tržišta, upozorio je sekretarijat. Štaviše, spajanje tržišta je u segmentu električne energije uslov za izuzeće od naplate koja počinje 2026. u okviru Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Taj namet će biti uveden za uvoz električne energije u EU iz Energetske zajednice i ostalih takozvanih trećih zemalja, a ubraja se i tranzit. Kako sada stvari stoje, nijedna ugovorna strana neće moći da na vreme izbori izuzeće.
Pritom je svima odreda oborena ocena u odeljku tržištâ i integracije, budući da im je rok za transponovanje EIP-a prošao. Prosek je 45 odsto, što je čak 15 procentnih poena manje nego godinu dana ranije. Naime, merilo za električnu energiju je oboreno 27,4 poena na 43 odsto, dok je rezultat na polju gasa uzleteo 14,8 bodova na 46 procenata.
Energetska zajednica ukupnu implementaciju dogurala do 51 odsto
Zajedno gledano, usklađivanje je na 51 odsto. Na vrhu tabele je Moldavija, 66 odsto, a sledi je Srbija, koja je dostigla 55 procenata. Bosna i Hercegovina je ponovo najgora – tek na 30 procenata.
Po podindeksu koji prati proizvodnju struje za sopstvene potrebe i energetske zajednice, najbolji rezultat ostvarila je Srbija
Iskače zbirni učinak po pokazatelju za energiju iz obnovljivih izvora, jer se uzdigao 18,3 poena na 58 procenata. Jedna posebno jaka stavka je oblast samosnabdevanja, tačnije prozjumeri ili kupci-proizvođači, i energetskih zajednica. Nivo je dostigao 71 odsto nakon donošenja i usavršavanja niza zakona o energiji iz obnovljivih izvora u regionu. Ipak, usvajanje podzakonskih akata je uglavnom usporeno, što zapravo odlaže mogućnost zasnivanja energetskih zajednica.
Srbija ima najviši rang, 88 procenata, a svi ostali imaju po 75 odsto osim Gruzije i Severne Makedonije. I jedna i druga su tačno na polovini puta.
Sekretarijat je ove godine uveo pokazatelje razvoja sistema naplate emisija ugljenika i merenja tih emisija. Napredak, inače, može da se prati i na njegovoj stranici za uspeh u implementaciji.
Novi podindeks Energetske zajednice za mehanizme trgovanja emisijama pokriva monitoring, izveštavanje, overu i akreditaciju (MRVA). Inicijalna pozicija iznosi 31 procenat. Sekretarijat je pohvalio intenziviranje napora. Navedeni klimatski indikator prati napredak ka uspostavljanju mehanizama za određivanje cena i naplatu na ime ispuštanja CO2.
CBAM će elektrane na ugalj verovatno gurnuti pod vodu
Srbija, Gruzija i Ukrajina su ove godine usvojile svoje prve nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP-ove). Albanija i Severna Makedonija ih ažuriraju, a ostali svoje još nisu dovršili. To su strateški dokumenti, preko potrebni za navođenje pri kretanju ka ciljevima za 2030. i uspostavljanje jakog temelja za značajne investicije u energetskom sektoru, stoji u izveštaju.
Što se toga tiče, sekretarijat je usto nagovestio da više neće biti finansijski održivo instalirati sisteme za umanjenje zagađivanja u velikim industrijskim ložištima. U Energetskoj zajednici su u toj kategoriji mahom elektrane na ugalj.
Da bi velika ložišta radila u skladu sa zakonom, ili treba investirati u smanjenje emisija ili zatvoriti ta postrojenja, navedeno je u godišnjem prikazu.
„Situaciju otežava činjenica da tehnologije neophodne da se emisije ograniče (pogotovo SO2) podrazumevaju slabljenje efikasnosti postrojenja, usled porasta samopotrošnje u okviru pogona za prečišćavanje. Samim tim se količina gasova s efektom staklene bašte podiže uporedo s proizvodnjom struje. Očekuje se da će finansijsko prilagođavanje koje će morati da se plaća u CBAM-u još više ograničiti poslovne i izvozne prilike, što bi trebalo da podstakne ugovorne strane, isto kao operatore, da revidiraju svoje poslovne modele,“ naveli su autori.
Energetska zajednica služi proširenju unutrašnjeg energetskog tržišta EU na zemlje u susedstvu tog 27-članog bloka država. Glavni ciljevi Energetske zajednice su stvaranje okvira za regulacije, kao i tržište, za ulaganja u stabilno i konstantno snabdevanje energijom.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.