Timmermans: Zemlje EU mogu da odlože napuštanje uglja da bi nadomestile ruski gas

Evropska unija može da ispuni svoje klimatske ciljeve čak i u slučaju da neke zemlje članice nastave da sagorevaju ugalj duže nego što su planirale i odustanu od privremenog prelaska na ruski gas, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Frans Timmermans.

Evropska komisija sprema paket mera za smanjivanje zavisnosti EU od gasa, nafte i uglja iz Rusije i namerava da proširi sankcije protiv te zemlje zbog napada na Ukrajinu. Ovaj 27-člani blok se istovremeno suočava sa snažnim udarom na privredu zbog skoka cena fosilnih goriva i struje na rekordne nivoe.

EU je pre samo mesec dana prihvatila prirodni gas i nuklearnu energiju kao privremena rešenja od prestanka trošenja uglja do potpunog prelaska na čistu energiju. Međutim, potpredsednik Evropske komisije Frans Timmermans, zadužen za Evropski zeleni dogovor, izjavio je da Poljska i druge države članice mogu da produže planirani period korišćenja uglja i da se kasnije direktno prebace na energiju iz obnovljivih izvora.

Timmermans: Uveren sam da će Rusija uskoro zavisiti od nas

„U ovoj situaciji nema tabua“, kazao je za BBC i ocenio da bi ovakva promena mogla da se uklopi u planove za energetsku tranziciju. Istovremeno, po Timmermansovim rečima, uvođenje obnovljive energije – vetra, solara i geotermalnih izvora – zato mora da se ubrza, da bi se izbegla „smrtna opasnost“ od klimatske krize.

Potpredsednik Evropske komisije je izjavio da je „došlo do velikog preokreta u istoriji“ kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu i da je neophodno reagovati. „Uz odgovarajuće okretanje ka obnovljivoj energiji, uveren sam da će Rusija uskoro zavisiti od nas, a ne obrnuto“, naveo je Timmermans.

Cenu će platiti potrošači

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je upravo ponovila da je EU odlučna da se „0tarasi zavisnosti“ od fosilnih goriva iz Rusije i rekla da će predlozi biti objavljeni sutra.

Ipak, Timmermans je priznao da preokret u energetskoj politici donosi troškove za potrošače. „A na nama je odgovornost da osiguramo da će plaćanje te cene biti raspoređeno na ravnomeran način, tako da zaštitimo svoje građane od ogromnih povećanja cena na tržištu energenata“, naglasio je.

Nemačka će investirati u infrastrukturu za gas, ugalj, ali će istovremeno ubrzati uvođenje zelene energije

Nemačka je prva u EU objavila sveobuhvatnu reviziju planova za energetiku. Namerava da uspostavi strateške rezerve uglja i gasa i izgradi dva dodatna terminala za tečni prirodni gas (LNG) da bi diverzifikovala izvore snabdevanja. Vicekancelar i savezni ministar za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Robert Habeck izjavio je da će ekspanzija na polju energije iz obnovljivih izvora istovremeno biti ubrzana, da bi se nadomestila fosilna goriva.

Takođe je napomenuo da će domaće termoelektrane na ugalj verovatno morati da se zadrže „u rezervi, a možda i da se dozvoli njihovo korišćenje“. Vladajuća koalicija je ranije saopštila da će se potruditi da najkasnije 2030. u Nemačkoj prestane da se koristi ugalj. Što se tiče mogućnosti odlaganja gašenja poslednje tri nuklearne elektrane, zakazanog za kraj godine, Habeck je istakao da nije obezbeđeno dodatno gorivo.

Obnovljivi izvori su „energenti slobode,“ izjavio je nemački ministar finansija Christian Lindner

Ministar finansija Christian Lindner izjavio je da će vlada u sledeće četiri godine potrošiti 200 milijardi evra na mere koje će joj omogućiti da manje koristi ruski gas, a predviđene su investicije u zelenu energetiku, punjače za električna vozila, infrastrukturu za vodonik i ozelenjavanje industrijske proizvodnje. On je nazvao obnovljive izvore „energentima slobode.“

Ipak, veliko je pitanje je da li će biti dovoljno gasa sa drugih strana, budući da je globalna konkurencija u nabavkama LNG-ja snažna, a Norveška već koristi svoj puni kapacitet za snabdevanje Evrope gasom.

Zabrana uvoza ruskih energenata se može obiti o glavu Evropskoj uniji

Sjedinjene Države su nagovestile da su voljne da zabrane uvoz ruske nafte, dok Lindner, kancelar Olaf Scholz i savezna ministarka inostranih poslova Annalena Baerbock upozoravaju da ne bi trebalo uvoditi dodatne sankcije za energetski sektor. Nemačka polovinu svojih potreba za gasom, naftom i ugljem pokriva iz Rusije.

Baerbock je izjavila da takva mera ne bi bila održiva i da bi njena zemlja i Evropa rizikovale da im se „ugase svetla“, a da ove sankcije opet ne bi „zaustavile tenkove“.

Evropska narodna partija (EPP), najveća grupacija u Evropskom parlamentu, prihvatila je inicijativu da se ciljani udeo obnovljivih izvora u EU za 2030. podigne sa 40 na 45 odsto.