Slika: Myriams-Fotos from Pixabay
Ove godine se četvrti put obeležava Svetski dan pčela. Pri uređivanju terase i okućnice, možete se opredeliti za rešenja koja će doprineti njihovom trudu.
Pčela je simbol obilja, inteligencije i marljivosti. Ona oprašuje biljke od kojih direktno ili indirektno dolazi velika većina hrane za ljude kao i mnogo prirodnih materijala koje koristimo. Ti plemeniti insekti imaju nezamenljivu ulogu u održavanju biološke raznovrsnosti i, samim tim, prirodne ravnoteže. Za opstanak života na Zemlji neophodno je da ih zaštitimo od sve većeg rizika kojeg donosi razvoj civilizacije.
Pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, 20. maj je od 2018. godine Svetski dan pčela. U čast pionira modernog pčelarstva Antona Janše, Slovenca, odabran je datum njegovog rođenja 1734. godine.
Postoji nekoliko hiljada vrsta pčela i bumbara. Divlje pčele su isto toliko značajne za oprašivanje biljaka kao njihovi srodnici iz košnica. Sve one zaslužuju da im se makar malo odužimo.
Pčela traži kvalitetnu pašu
Pčelama ne odgovara svaka vrsta cveća. Ukoliko želite da im pomognete, među odlične kandidate za prozor i balkon spadaju aromatične biljke koje često upotrebljavamo: žalfija, lavanda, majčina dušica, bosiljak i matičnjak. Ljubitelji cveća mogu da se opredele za neven i kadifice ili jagorčevinu.
Ukoliko je na raspolaganju veći prostor, dobar izbor je ukrasni žuti grm forzicija. On cveta već u martu, kada će pčele po lepom vremenu prvi put izaći iz skloništa da se prehrane. Obostranu korist možemo postići i ozelenjavanjem krova, na primer ravnih površina, medonosnim biljkama. Na svetskom tržištu se mogu naći namenski paketići sa semenjem za cveće, a najbolji učinak se postiže mešanjem vrsta što cvetaju u različitim periodima.
Pčele koje se vraćaju sa paše obično toliko site da ne mogu da saviju zadak, zadnji deo, pa ne mogu ni da ubodu
Ako razmišljate šta biste posadili pored kuće, treba da znate da pčele idu na voće, pogotovo šljive, trešnje, jabuke i leske. Od drugog drveća posebno vole bagrem, zatim divlji i pitomi kesten, zovu, lipu, jorgovan, paulovniju, javor i brezu.
Činite veliku uslugu pčelama ako ne kosite celo dvorište odjednom, jer su im potrebni maslačak, bela rada, detelina i druge biljke.
Pčele su jako zauzete svojim poslom, tako da nema bojazni da će bilo koga napasti ukoliko ih ne uznemiravaju. Zanimljivo je da su pčele koje se vraćaju sa paše obično toliko site da ne mogu da saviju zadak, zadnji deo, pa ne mogu ni da ubodu.
Oprez s insekticidima!
U slučaju da se roj naseli u neki deo kuće ili pomoćnog objekta, ne sme se koristiti insekticid, već treba pozvati pčelare. Oni će ga preseliti u košnicu i svi su na dobitku!
Pčele su izuzetno ugrožene od insekticida, a posebno od nepropisnog korišćenja. Na najgorem glasu su neonikotinoidi. Neki od njih su zabranjeni u Evropskoj uniji i drugim delovima sveta, ali ne potpuno i ima izuzetaka za upotrebu.
Pčelari savetuju da se voćke i bašta hemikalijama prskaju samo u sumrak ili noću, kada se cvetovi zatvore
Obavezno proverite dejstvo preparata pri odabiru za svoju baštu i voćnjak i razmotrite mogućnost da koristite neki od prirodnih preparata na raspolaganju. Pčelari savetuju da se prskanje hemikalijama svakako obavlja u sumrak ili noću, kada se cvetovi zatvore. Važno da se insekticidi upotrebljavaju veoma pažljivo, jer otrovi dospevaju na bilje ispod voćaka.
Iz istog razloga je korisno po pčele, a i zdravo, da kupujemo organski gajenu hranu od uzgajivača iz svog kraja.
Arhitektura
Žedne pčelice će se obradovati izvoru vode, po mogućnosti u hladu. Najbolja varijanta su plitki tanjiri s kamenčićima ili drugim predmetima na koje mogu da slete kad žele da se napoje.
Mnoge vrste se gnezde pod zemljom, a ima i onih što koriste gusto rastinje, šupljine u drvetu, suvu trsku i bambus. Za solitarne pčele, one koje žive same ili u malim kolonijama, mogu da se naslažu deblje slamke u kutiju s otvorom s jedne strane i da se ona postavi u zaklonu na visini. Druga verzija je komad drveta s izbušenim rupama.
Pčelama koje žive u većim zajednicama biće najkomotnije u šupljem komadu stabla zatvorenom odozgo i odozdo, sa samo jednim uskim otvorom nekoliko centimetara dužine, preporučuju pčelari.
Drago mi je da je pored mene jos neko podrzao kampanju ocuvanja pcela i da je primijetio Svjetski dan pcela. Moja skola je mjesec dana organizovala aktivnosti u susret ovom danu. S ponosom mogu da kazem da je OS“Srbija“ iz Starog Bara prva i jedina u Crnoj Gori obiljezila Dan pcela i prva pocela da slavi i postuje ova fascinantna bica.