Svetski dan pčela: bez oprašivača nema hrane

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na inicijativu Slovenije proglasila 20. maj za Svetski dan pčela. U ovogodišnjem fokusu su rešenja zasnovana na prirodi za proizvodnju hrane i ključna uloga oprašivača u bezbednosti hrane.

Da bi podigle svest o značaju oprašivača, od kojih zavise ekosistemi, sigurnost snabdevanja hranom i biodiverzitet, kao i o pretnjama sa kojima se oni suočavaju i njihovom doprinosu održivom razvoju, Ujedinjene nacije su proglasile 20. maj za Svetski dan pčela. U čast pionira modernog pčelarstva Antona Janše, Slovenca, odabran je datum njegovog rođenja 1734. godine.

Ovogodišnje obeležavanje daje naglasak na rešenja zasnovana na prirodi i na to kako oprašivači poput pčela mogu podržati održive prehrambene sisteme, smanjiti glad i pomoći u ublažavanju krize biodiverziteta.

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), oprašivači su zaslužni za preko 75% svetskih prehrambenih useva. Skoro 90 odsto svetskih divljih cvetnih vrsta zavisi od oprašivača.

Brojnost oprašivača je u konstantnom padu

Više od 200.000 životinjskih vrsta su oprašivači, uključujući leptire, ptice, šišmiše i više od 20.000 vrsta pčela. Međutim, brojnost pčela, kao i svih ostalih oprašivača, u konstantnom je opadanju, a mnoge vrste su dospele na listu ugroženih, dok su pojedine sasvim nestale.

Sadašnje stope izumiranja vrsta su stotinu do hiljadu puta veće od uobičajenih, zbog uticaja ljudi. FAO-vi podaci pokazuju da se blizu 35 procenata oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 procenata oprašivača kičmenjaka, poput slepih miševa, suočava sa izumiranjem na globalnom nivou.

Gubitak staništa, neodrživa poljoprivredna proizvodnja, klimatske promene i zagađenje, odnosno posledice ljudskih aktivnosti, glavni su krivac za njihov sve manji broj.

U Srbiji zabeležen masovan pomor pčela

U aprilu je u Srbiji zabeležen masovan pomor pčela. U proseku, polovina pčela je uginula, u nekim regionima gubici su i do 90 odsto, naveo je za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Po njegovim rečima, zbog jake letnje suše pčele nisu imale dovoljno hrane i nisu stigle da odgaje novu generaciju, a bez dovoljno proteina iz polena teže im je bilo i da se izbore sa bolestima, koje inače vrebaju.

Pad populacije pčela ugrožava proizvodnju hrane, povećava troškove i pogoršava nesigurnost u snabdevanju hranom, posebno za ruralne zajednice.

Pomozimo pčelama

Izbegavanje upotrebe štetnih hemikalija i pesticida izuzetno je važno za očuvanje pčela. Pesticidi su štetni za pčele jer im oštećuju nervni sistem, slabe imunitet, zbog čega postaju podložnije bolestima i varoa grinjama. Te hemikalije kontaminiraju nektar i polen, ometaju reprodukciju i imaju dugotrajno kumulativno dejstvo. Zbog toga je prelazak na organsku ishranu jedan od načina da se pomogne pčelama.

Poljoprivredne prakse pogodne za prirodu, kao što su agroekologija, združeni usevi, agrošumarstvo i integrisana zaštita od štetočina, takođe pomažu u opstanku oprašivača, obezbeđujući stabilne prinose useva.

Postoje i jednostavni načini da kao pojedinci pomognemo oprašivačima. Prvi korak je sadnja cveća sa različitim periodom cvetanja, kako bi im hrana bila dostupna tokom cele godine. Takođe, drvenaste biljke poput vrbe, klena, javora, trešnje, višnje, jabuke, šljive, bagrema i jorgovana prepune su polena i nektara. Ukoliko u dvorištu imate stari panj ili šuplji komad drveta, možete im napraviti sklonište.

Ukoliko živite u stanu, dovoljno je da u saksiji na tarasi posadite lavandu, beli slez, nanu, ruzmarin ili žalfiju. Takođe, možete da obezbedite vodu za pčele, tako što ćete u plitku posudu postaviti kamenčiće, kako ne bi utonule.