Otpad

Svetska banka pomaže Hrvatskoj da unapredi sistem upravljanja otpadom

hrvatska-svetska-banka-upravljanje-otpadom

Slika: Tomislav Ćorić i Elisabetta Capannelli (Twitter/World Bank)

Objavljeno

30.09.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

30.09.2020.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Svetska banka pomoći će Hrvatskoj, koja kasni u ispunjavanju ciljeva Evropske unije za sprečavanje nastanka otpada, da transformiše sistem upravljanja čvrstim otpadom i uključi principe cirkularne ekonomije u nacionalni plan upravljanja otpadom za period posle 2022. godine.

Ugovor prema kojem će Svetska banka pružiti tehničku pomoć Vladi Hrvatske u transformaciji sistema upravljanja čvrstim otpadom potpisali su ministar ekonomije i održivog razvoja Tomislav Ćorić i direktorka Svetske banke za Hrvatsku Elisabetta Capannelli, saopštila je Svetska banka.

Svetska banka će pomoći da se principi cirkularne ekonomije uključe u nacionalni plan upravljanja otpadom posle 2022.

Tehnička pomoć će, takođe, biti usmerena da se principi cirkularne ekonomije uključe u nacionalni plan upravljanja otpadom za period posle 2022. u skladu sa direktivama Evropske unije i Paketom za cirkularnu ekonomiju. Inače, hrvatska vlada je 2017. usvojila Plan gospodarenja otpadom Republike Hrvatske za razdoblje 2017-2022.

Hrvatska kasni u ispunjavanju ciljeva EU za sprečavanje nastanka otpada

Hrvatska zasad kasni u dostizanju ciljeva EU za sprečavanje nastanka otpada, uglavnom zbog slabog tehničkog i finansijskog kapaciteta opština za odvojeno prikupljanje otpada i povećanje reciklaže, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Ministar Tomislav Ćorić izjavio je da do kraja 2020. Hrvatska mora da odvojeno prikupi i reciklira 50% papira, metala, plastike i stakla, a do 2035. taj procenat se mora povećati na 65, a odlaganje otpada smanjiti na 10%.

Do kraja 2020. Hrvatska mora da reciklira 50% papira, metala, plastike i stakla, a na kraju 2019. reciklirala je samo 30%

Pre nekoliko dana Ministarstvo je objavilo da je stopa odvajanja komunalnog otpada bila oko 37% na kraju 2019, što je rast od 6% u odnosu na 2018. godinu i ujedno najveći godišnji rast do sada. Stopa recikliranja komunalnog otpada na kraju prošle godine bila je 30% ili pet odsto veća nego u 2018.

Ćorić je istakao da sporazum sa Svetskom bankom predstavlja iskorak u tranziciji ka cirkularnoj  ekonomiju koja će doprineti stvaranju novog i modernijeg okvira za nacionalni plan upravljanja otpadom.

Boljim upravljanjem otpadom, Hrvatska može da smanji zdravstvene i ekološke probleme, emisiju gasova sa efektom staklene bašte i izbegne negativne posledice na lokalnom nivou, poput narušavanja pejzaža deponijama i zagađenja vode i vazduha, rekla je Elisabetta Capannelli, direktorka Svetske banke za Hrvatsku.

Tehnička pomoća, kako je navedeno, finansiraće se pomoću instrumenta Reimbursable Advisory Services (RAS).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Koka-Kola smanjila ciljeve zastite zivotne sredine

Coca-Cola ublažila svoje ciljeve zaštite životne sredine

30. septembar 2020. - Coka-Cola je umanjila vlastite ciljeve za zaštitu životne sredine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista

srbija zeleni budzet 2025 zeleni projekti pruga

Srbija po prvi put pripremila Zeleni budžet u okviru Zakona o budžetu – za 2025. milijardu evra

30. septembar 2020. - Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu po prvi put sadrži prilog Zeleni bužet, čiji sastavni deo je i spisak 64 zelenih projekata

hrvatska izvestavanje o odrzivosti obveznici popis esg hgk

Izveštaje o održivosti moraće da preda 50 kompanija u Hrvatskoj

30. septembar 2020. - Obaveza je propisana Zakonom o računovodstvu, koji pravi Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti EU

crna plastika

Kuvanje crnim plastičnim priborom može biti štetno po zdravlje

30. septembar 2020. - Crna plastika, često korišćena za pravljenje kuhinjskog pribora, može sadržati visoke nivoe toksičnih usporivača gorenja