Svet je počeo zaokret ka deljenom, električnom i autonomnom transportu

Timothy Papandreou, jedan od vodećih eksperata sveta i mislilac na polju mobilnosti i automatizacije, sarađuje sa vladama i kompanijama širom sveta na tranziciji ka deljenom, električnom i autonomnom transportu.

Nakon što je u junu učestvovao u Transition forumu u Monaku, Papandreou, osnivač konsultantske kompanije Emerging Transport Advisors i nekadašnji menadžer za strateška partnerstva u Google X i Waymo, dao je intervju za Balkan Green Energy News, u kom je izneo svoje stavove o tome šta urbanu mobilnost čini održivom, a gradove pametnim i kvalitetnim za život.

Sektor transporta je odgovoran za skoro 25% emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi, dok je taj procenat još viši u SAD. Kako gradovi rastu, tako raste i potreba za mobilnošću, što problem čini utoliko složenijim tamo gde mobilnost zavisi od automobila. Da li je to dobar pravac ako nam je cilj održivost?

Postoje dva ključna problema sa mobilnošću koji izazivaju krizne nivoe u gradovima – zagađenje (vazduha i bukom) i gužve. Što se tiče zagađenja, činjenica je da su vozila sa motorima na fosilna goriva glavni uzročnik lošeg kvaliteta vazduha. Tehnologija i politika mogu pružiti odgovor na ovaj problem. Na primer, elektrifikacija smanjuje emisije štetnih gasova, što se naročito odnosi na emisije najprljavijih vozila (kamiona, autobusa i starih automobila), čime se takođe smanjuje nivo buke, a ovim vozilima se može i ograničiti pristup centralnim gradskim zonama.

Što se tiče saobraćajnih gužvi, stvar je komplikovanija s obzirom da su uzročnici gužvi u svakom regionu drugačiji. Tu dolazimo do ponude i potražnje – šta su opcije koje se nude građanima, kada su one potrebne i kako iskombinovati to dvoje? Ako se to neuspešno radi, odgovor su velike saobraćajne gužve koje utiču na lokalnu i nacionalnu privredu i pogoršavaju sve, pa i zagađenje.

Činjenica je da imamo ograničen prostor za transport ljudi i robe, a naši gradovi nastavljaju da rastu, što nas dovodi do ograničenja kojima moramo da se pozabavimo pre nego što počnemo da upravljamo potražnjom i prebacimo ljude na efikasnije oblike transporta. Na primer, 1 osoba zauzima skoro 1 metar kvadratni kada se kreće, dok ista ta osoba u privatnom automobilu zauzima 8 puta više mesta pri kretanju. To znači da postoji ograničenje u pogledu broja ljudi koji mogu da se prevoze automobilima a da ne izazovu saobraćajnu gužvu. S druge strane, postoji sasvim dovoljno prostora za pešačenje, prevoz biciklom i javni gradski saobraćaj. Gradski čelnici treba da pokažu liderstvo i pravilno dodele prostor za kretanje ulicom tako da građanima postane lako da pešače ili koriste bicikl ili javni prevoz. Nema drugog načina da građani promene svoje navike.

Postoje li neka jednostavna rešenja za saobraćajne gužve? Mogu li poslodavci da pomognu tako što će biti fleksibilni?

Apsolutno. Najbrži i najjeftiniji način da se smanje saobraćajne gužve je saradnja sa velikim poslodavcima na određenom području, koje treba podsticati da pomeraju radno vreme i ohrabruju zaposlene da rade od kuće nekoliko dana nedeljno ili da počinju radni dan ranije ili kasnije ne bi li izbegli špic u saoobraćaju. Takođe treba raditi na tome da dostavna vozila, radovi na putu i druge vrste usluga ne opterećuju dodatno saobraćaj tokom špica.

Navedeni primeri su doveli do toga da je u nekoliko gradova saobraćajni špic smanjen na izuzetno brz način. Vlade treba da započnu i vode razgovor o primeni navedenih rešenja. To treba da čine sopstvenim primerom, čime na isto delovanje podstiču poslovnu zajednicu.

Usvajanje ovog „paketa“ zahteva političku volju i liderstvo

Zatim, postoji i jedan takozvani „paket“ na kom rade mnogi gradovi. Ovaj „paket“ predstavlja deo jednačine ponude i potražnje. On se sastoji od uvođenja naplate parkiranja i vožnje automobila u određenim delovima grada, što ograničava potražnju za vožnjom automobila i stvara potrebu za drugim oblicima mobilnosti. Ti drugi oblici su pešačenje, upotreba bicikala i javni gradski prevoz. Ovo je moguće kada postoje zaštićene trake za bicikliste i javni gradski prevoz, čime se omogućava da se ljudi osećaju bezbedno i udobno i da do svojih destinacija stižu za isto vreme, ako ne i brže nego automobilom. Ali usvajanje ovog „paketa“ zahteva političku volju i liderstvo.

Zagovornik ste multimodalnosti. Možete li nam reći šta ovaj model transporta podrazumeva u svetlu novih trendova?

Model transporta je u tranziciji sa upotrebe fosilnih goriva i vlasničkih vozila ka multimodalnom, deljenom, električnom i autonomnom modelu. Ova tranzicija neće biti obavljena preko noći, ali znaci da se dešava su vidljivi širom sveta, u različitim oblicima. Održiva multimodalna budućnost bi podrazumevala mogućnost upotrebe bilo kog prevoznog sredstva na lak i brz način, tako da do svoje sledeće destinacije možete da stignete a da ne brinete o trošku, vremenu polaska, vremenskom trajanju prevoza, bezbednosti i konačno da li ćete stići na destinaciju. Ako se pozitivni odgovori ne nude sami, onda ljudi biraju da voze kola.

Tehnologija je toliko napredovala da sad imamo mogućnost da uvežemo različite modalitete mobilnosti, od pešačenja do vožnje bicikala i trotineta, javnog gradskog saobraćaja, ride-hailing usluga (gde se prevoznici i korisnici povezuju putem mobilne aplikacije) i deljenja automobila (car sharing). Kada se ovo uradi na pravilan način, ne postoji razlog zbog kog biste morali da posedujete automobil ili da koristite sopstveni automobil svaki put kada vam je potreban prevoz s obzirom da imate sve ove druge opcije na raspolaganju. Još uvek nismo stigli do prestanka potrebe za automobilom jer su drugi pomenuti vidovi prevoza i dalje u pilot ili eksperimentalnoj fazi, ili su pak izolovani od drugih modaliteta, a vlade i poslovna zajednica treba zajedno da se usredsrede na potrebe korisnika, kao i da obezbede da pomenute usluge reše pitanja kao što su gužve, bezbednost i zagađenje, kao i jednakost pristupa, društvenu jednakost i inkluziju.

To je proces tranzicije za koji su neophodna partnerstva. Tek počinjemo da vidimo kako to izgleda u nekim gradovima, ali jasno je da je u pitanju početak velikog zaokreta.

Sa dolaskom 5G mreže, autonomna mobilnost bi mogla da postane deo rešenja. U nekim zemljama, ovo je već realnost. S obzirom na vaše profesionalno iskustvo, možete li da nam navedete neki primer autonomne mobilnosti koja menja pravila igre u sistemu transporta?

Nisam ubeđen da je 5G mreža neophodna za upotrebu tehnologije autonomnih vozila (AV). Najnaprednije AV kompanije trenutno koriste 3G i 4G mrežu za većinu odluka koje kompjuter donosi tokom autonomne vožnje. 5G može da pomogne u nekim situacijama, ali zahteva potpunu pokrivenost, na šta ne može sa sigurnošću da se računa. Ako ste putovali van vašeg regiona, znate koliko čak i 4G LTE signal može ponekad da bude nepouzdan.

Sva vozila, nezavisno od vrste, će jednog dana biti automatizovana

Što se tiče AV tehnologije – tu treba imati na umu da se radi o tehnologiji, a ne o vozilu. AV kompanijama nije bitno o kom se vozilu radi, jer AV tehnologija može da se primeni na bilo koje vozilo, od automobila do kamiona, autobusa ili kamiona smećara. Sva vozila, nezavisno od vrste, će jednog dana biti automatizovana. To će imati duboke posledice na tri aspekta našeg društva. Prvi su usluge transporta ljudi i robe – za sve ono za šta je danas potreban, vozač u budućnosti neće biti potreban. Zatim tu su usluge koje postoje zbog činjenice da ljudi danas voze automobile, kao što su automehaničarske radnje, prodajni saloni, auto-škole, drive-thru, osiguranje za vozila itd. i na kraju upotreba zemljišta ili urbana morfologija. Tu ćemo videti najveće promene – uz kombinaciju deljenja, elektrifikacije i automatizacije imaćemo više usluga, a manje vlasništva, efikasnija vozila kojima je potrebno manje prostora i skoro nepostojanje parkinga.

To znači da će hiljade parking mesta na ulicama i u zgradama postati nepotrebna. Rezultat ovoga bi mogla da bude prenamena garaža za druge potrebe stanovništva. Na ulicama će biti više prostora za zelenilo, biciklističke staze, kao i za zabranu pristupa automobilima, što će dovesti do stvaranja velikih javnih trgova. Mi čak i ne moramo da čekamo ovu budućnost – možemo da počnemo da je stvaramo odmah. Zahvaljujući deljenju vozila već vidimo da se ne upotrebljavaju najviši ili najniži nivoi javnih garaža, što znači da je ovaj trend već vidljiv.

Koncept pametnog grada je sve češća tema i sve se više primenjuje u regionu jugoistočne Evrope. Koje su lekcije naučile zainteresovane strane u projektima u koje ste Vi bili uključeni i kako to može da pomogne gradovima koji žele da se transformišu?

Najvažnija lekcija do sad je da su uspešni pametni gradovi oni koji uzimaju u obzir svoje stanovništvo i radnu snagu i uključuju ih u proces donošenja odluka, sa jasnom vezom doprinosa koji ove tehnologije daju u postizanju opštih ciljeva grada. Tehnologija i merenja su u pozadini i omogućavaju da se upravlja potrebama građana i da se one ispunjavaju, a ne obrnuto, što je bila praksa tokom prethodne decenije. Previše često vidimo sterilne vizije visokotehnoloških zgrada i ulica bez ljudi, bez drveća i bez života.

Ključna pitanja koja treba postaviti su: Šta je potrebno našem području da bi napredovalo? Gde smo danas? Šta je potrebno uraditi i šta smo spremni da uradimo da stignemo gde smo naumili? Koji problem pokušavamo da rešimo? Zašto je ovo prava tehnologija za to? Šta treba da se uradi po pitanju politike i zajednice, a da nema veze sa tehnologijom? U kojoj meri tehnologija može da nam pomogne? I može li da nam pomogne?

Po meni, pametan grad čine ljudi koji biraju da žive i jedni sa drugima razmenjuju ideje i usluge stvarajući raznovrsno izgrađeno okruženje čija privreda napreduje. To znači raznovrsne krajeve grada u kojima stanovništvo može da priušti da živi, gde lokalne radnje dobro rade, a u blizini ima pijaca, gde ljudi na ulici razmenjuju ideje i usluge ili jednostavno uživaju u zelenim površinama. Oni se kreću tako što pešače, voze bicikl ili koriste neko deljeno zeleno prevozno sredstvo koje ih povezuje sa trenucima u njihovim životima. Takav grad je dinamičan i stalno se menja, ima dosta pešaka, zabavan je, uzbudljiv i blago haotičan.

Vi ste osnivač konsultantske kuće Emerging Transport Advisors. Ko su klijenti kompanije i kako im pomažete da se pripreme za promenu pravila igre u transportnom sektoru?

Mi sarađujemo sa globalnim investicionim fondovima i bankama, kompanijama sa liste Fortune 500, vladama, startapima i istraživačkim institucijama u Amerikama, Evropi, Azijsko-pacifičkim zemljama, na Bliskom istoku i u Africi. Kroz ključne vidove saradnje klijentima pružamo jedinstven uvid i koristimo pristup fokusiran na ljude u cilju odabira pravog pravca razvoja kako bi se iskoristile prilike i izbegli rizici velike tranzicije ka deljenom, električnom i autonomnom transportu.