Photo: BGEN
Elektroprivreda Srbije (EPS) moraće da ispoštuje sve evropske ekološke standarde za termoelektrane na ugalj, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News prof. dr Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije. On smatra da će do 2025. godine EPS zasnivati proizvodnju energije na uglju, vodi, ali i obnovljivim izvorima energije (OIE ), ali na pitanje da li EPS zna šta će raditi posle uglja, predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije odgovara da je to teško pitanje.
On ističe da bi EPS imao novca za investicije u modernizaciju mreža, digitalizaciju, OIE, ali i kadrove, kada mu država ne bi uzimala i do 70 odsto profita, kao i da zbog zabrane zapošljavanja nedostaje hiljade ljudi u proizvodnji.
Kovačević je govorio i o tome šta koči prelazak EPS-a u akcionarsko društvo, zašto se priprema novi tender za pametna brojila, kao i zašto kadrovi stranaka u opštem slučaju nisu dobri direktori.
Postoji li dilema ugalj ili obnovljivi izvori energije?
Naša proizvodnja električne energije zasniva se na uglju, oko 70 odsto, dok su 30 odsto hidroelektrane, koje su OIE. Krenuli smo u razvoj drugih obnovljivih izvora, tu je vetropark u Kostolcu, ali generalno ta energija nije isplativa, kao ova iz klasičnih izvora, iz uglja i vode, zato postoje državne subvencije. Fid-in tarife su sada ukinute u Evropi, jer se to dosta razvilo, pa imate konkurenciju. Mi smo tek na početku, pa je potrebno da fid-in tarifama privučemo investitore.
Namerava li EPS da poveća ulaganja u OIE?
Da. Zainteresovani smo i za javno-privatna partnerstva, na primer, za razvoj geotermalne energije. Srbija ima dosta potencijala, pre svega na jugu, oko Kuršumlije, i u Vojvodini. Rusi i Kinezi su bili zainteresovani da na tome rade sa EPS-om.
Ima li nekog dogovora?
Ne. Problem je što je investicija u geotermalnu energiju nešto veća u početku, ali to je zelena energija i održavanje nije skupo. EPS se sada koncentriše na ono što ima, a to su ugalj i voda, ali moramo da zadovoljimo ekološke standarde.
Elektrana Kostolac B3 moraće da ispuni sve ekološke zahteve, u suprotnom će biti ugašena ili će joj toliko smanjiti proizvodnju da neće biti konkurentna na tržištu
Hoće li EPS to moći da uradi?
Moraće. To su velike investicije. Kada se sada prave nove elektrane na ugalj to je već u njih ugrađeno, ali mi imamo staru tehnologiju, staru 40-ak godina. Njihova modernizacija je ponekad skuplja nego gradnja nove elektrane. Sada je dilema, da li ih gasiti ili modernizovati. Ja bih uvek gasio, možda je to u startu malo skuplje, ali će se brzo isplatiti kroz koeficijent korisnog dejstva. Nove elektrane imaju koeficijent korisnog dejstva veći od 40%, a naše najbolje imaju oko 30%. Neke će biti modernizovane, a neke koje su dosta stare biće ugašene i zamenjene novim. Nova elektrana Kostolac B3 će ispunjavati sve ekološke zahteve.
Da li je to dogovoreno?
Moraće da ispuni, u suprotnom će biti ugašena ili će joj toliko smanjiti proizvodnju da neće biti konkurentna na tržištu. Kinezi, koji je grade, imaju vrhunsku tehnologiju, koja zadovoljava sve standarde.
Ali, trenutno izgleda da neme vizije šta će EPS raditi posle uglja. To nije toliko daleko kada je reč o energetici.
Teško pitanje. Osnovni izvori su ugalj, voda i nuklearna energija, koja sada nije popularna, ali to je tehnologija koja stalno napreduje. Srbija ima uglja za jedno pedesetak godina.
Hoćemo li moći da ga iskoristimo s obzirom na standarde koje ćemo morati da ispunimo?
Da. Nije ekonomski opravdano odreći se toga. Poljska, na primer, zasniva proizvodnju potpuno na uglju.
Ali, evropski standardi, koje ćemo i mi morati da ispunimo, su takvi da ugalj nema svetlu budućnost.
To su standardi u vezi sa klimatskim promenama, EPS radi na tome u saradnji sa Energetskom zajednicom.
Da li razmišljamo šta posle uglja?
Do 2025. to će sigurno biti ugalj, ali i hidropotencijal. Imamo dosta snage u vodi, Morava, Ibar, Drina, male hidroelektrane. EPS-u treba još jedna reverzibilna hidroelektrana, i tu imamo dva projekta, Bistrica i Đerdap 3. Jeftinije je da se gradi Bistrica, jer je Đerdap vezan za međunarodne ugovore sa Rumunijom.
Šta je dosad urađeno u vezi sa Bistricom?
Rađeni su idejni projekti… Taj kapacitet je važan zbog toga što EPS mora da obezbedi prenos električne energije za sve one koji je proizvode i prodaju u Srbiji. Prenosna mreža mora da se obnovi, da bi se smanjili tehnički gubici, ali i netehnički. To su velike investicije, u energetici je sve veoma skupo. Ali, EPS dobro posluje i ima zadovoljavajući profit. Kada bismo rešili pitanje gubitaka u prenosu, uštedele bi se stotine miliona evra.
EPS-u treba još jedna reverzibilna hidroelektrana, i tu imamo dva projekta, Bistrica i Đerdap 3, ali jeftinije je da se gradi Bistrica
O smanjenju tih gubitaka se priča godinama, i ništa se ne dešava. Šta je problem?
Tehnologija je stara, mora da se modernizuje, da se uvedu pametna brojila, da se digitalizuje mreža, uvedu novi materijali.
Šta sprečava EPS da više ulaže u modernizaciju mreže, digitalizaciju, u ono što je budućnost ovog biznisa?
EPS je počeo da investira. Pre par godina je započeta zamena brojila, ali na nesreću taj tender je pao, bilo je nekih tužbi, istražnih radnji… Sada je to odblokirano, ali je prošlo dosta vremena i moramo da raspišemo novi tender, jer je tehnologija napredovala.
Ide se na novi tender?
Da. Ja bih najviše voleo kada bi posao dobile domaće firme, makar i u konzorcijumu sa stranom kompanijom. Ti tenderi su, inače, nepovoljni za domaće firme jer su uslovi diktirani od strane kreditora. Oni traže da to dobiju velike firme, sa velikim obrtima i brojem instalacija, a naše tržište je malo…
Tenderi za brojila, su, inače, nepovoljni za domaće firme jer su uslovi diktirani od strane kreditora
EPS to ne može da promeni?
Može, ali mora da se pregovara. Mi kao država pregovaramo sa MMF-om i Svetskom bankom. Oni su sada prisutni u EPS-u. U dogovoru sa njima se radi cela reforma.
Znači, EPS ima para za investicije?
Može da investira sam, ali i da vraća kredite, ukoliko postoji fer podela profita sa vlasnikom.
Zašto onda ne ulaže?
Ulaže se, ali nedovoljno. Moramo da imamo saglasnost vlasnika, Vlade Srbije. Mi profit delimo sa gazdom, koji može da uzme 50-70 odsto, i na žalost, to su i radili. Preko EPS-a su rešavana socijalna pitanja, punio se budžet.
Onda, ipak, nema novca?
Ako nam uzmu, nema. Trebalo bi da ostave više novca da EPS može da investira.
Dokle će EPS biti posmatran kao sredstvo za rešavanje socijalnih problema?
Nije to od sada, traje već 70 godina! Cena struje i hleba čuva socijalni mir u ovoj zemlji 70 godina. Svaka vlada pribegne tom rešenju. Sa Zapada malo kritikuju, pa progledaju kroz prste. EPS je sada na tržištu kada je reč o velikim komercijalnim kupcima, i kontroliše više od 90 odsto tržišta. Ali, to je samo desetak hiljada kupaca, dok na drugoj strani ima više od tri miliona domaćinstava i malih firmi, koje su na garantovanoj ceni. Ima pritisaka da se i to pusti na otvoreno tržište, i EPS nema ništa protiv, ali nisku cenu određuje Vlada Srbije. I to radi jer je standard kod nas nizak, mali je BDP, jedna smo od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Vlada Srbije ne treba da vodi socijalnu politiku preko kompanija na tržištu, već treba da ima specijalne fondove u te svrhe.
Vlada Srbije ne treba da vodi socijalnu politiku preko kompanija na tržištu, već treba da ima specijalne fondove u te svrhe
Sve će, dakle, zavisiti od toga da li će država rešiti da profit EPS-a ostavi ovoj kompaniji kako bi se razvijala i investirala?
Nije problem u tome da država bude vlasnik, nego što nije dovoljno dobar poslodavac. Ne treba da upravlja, već da ima profesionalni menadžment, što znači da ljudi rade ono za šta su stručno kvalifikovani. Problem u EPS-u je drugačije prirode. Prethodni generalni direktor je izabran na javnom konkursu, ali je razrešen od strane vlasnika, Vlade Srbije, i postavljen je novi za vršioca dužnosti, kome je istekao zakonski predviđen mandat. Iako je u zakonskom roku dva puta raspisivan, konkurs za direktora nije okončan, što nije dobro ni za EPS, a ni za vršioca dužnosti direktora.
Usvojiti leks specijalis da bi se formiralo akcionarsko društvo
Rok za prelazak u akcionarsko društvo bio je jul 2016?
Problem u vezi sa formiranjem akcionarskog društva je popis imovine, posle koje će uslediti procena. Sada imamo zakone koji su u koliziji. Na primer, u Kostolcu imate i Viminacijum i objekte EPS-a, pa deo nadležnosti ima Ministarstvo kulture. Država treba, pa i leks specijalisom, da raščivija tu “krivu Drinu”, koja traje decenijama. Kad postane akcionarsko društvo EPS će moći da raspolaže svojim novcem i imovinom.
Mislite da će se položaj EPS-a kod države popraviti kada postane AD?
Sigurno hoće. Direktor se bira na javnom konkursu, što predstavlja prvi korak ka uvođenju profesionalnog upravljanja. To znači da će struka biti ispred politike, što je vrlo bitno za uspešnu transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo. Novi rok je jul 2019. Zato je MMF ostao i pomaže EPS-u, kao i Svetska banka.
Osakatila nas je uredba o zabrani zapošljavanja, u sektoru proizvodnje električne energije nedostaje hiljade ljudi
Osim novca, za budućnost EPS-a važni su i kadrovi. Svedoci smo da ih imamo, ali nam beže u inostranstvo. Šta EPS radi da ih privuče?
Osakatila nas je ova uredba o zabrani zapošljavanja. Ne možemo da obavimo ni prostu reprodukciju, kad neko ode u penziju ne možete da primite drugog na to mesto. Nedostaje nam puno ljudi, pre svega u proizvodnji, s visokom i srednjom stručnom spremom. Nama odlazi i kadar srednjih godina, taj koji treba da uči mlade. U proizvodnji fali hiljade ljudi. Kad bi mu dozvolili, EPS bi odmah mogao da zaposli oko 2.000 ljudi tehničkog profila. To bi bilo dobro i za mlade ljude da ostanu u zemlji. Starosna struktura u EPS-u nije zadovoljavajuća.
EPS-u se ne dozvoljava da slobodno deli ono što je zaradio, pa se postavlja pitanje kako onda može da se takmiči sa konkurencijom
Da li je to opasnost za budućnost EPS-a?
Jeste, kao javno preduzeće imamo ograničene plate. Kompaniji se ne dozvoljava da slobodno deli ono što je zaradila. Postavlja se pitanje kako onda može da se takmiči sa konkurencijom. U EPS-u radi oko 30.000 ljudi, što sa njihovim porodicama predstavlja više od 100.000 ljudi i još toliko, pa i više, u malim i srednjim preduzećima, koja rade za ovu kompaniju. EPS je najznačajniji privredni subjekat u zemlji, od kojeg zavisi ekonomija zemlje, ali i da li će se zaustaviti odlazak mladih ljudi i dostići evropski standardi da bismo ušli u EU.
Uz sve te probleme da li može da se desi da ćemo morati da stavimo ključ u bravu elektrana na ugalj, pa ćemo ostati bez domaće proizvodnje električne energije?
Ne. Zatvaranje nije ekonomski opravdano za zemlje koje ugalj koriste kao osnovni izvor energije. Ideja o zatvaranju dolazi od političara sa Zapada, i može da predstavlja i pokušaj da se eliminiše konkurencija na tržištu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.