Svaki dan je Dan Dunava: značaj priobalja i bogatstvo reke

Međunarodni dan Dunava obeležava se 29. juna u okviru inicijative koja je pokrenuta sa namerom da se uspostavi saradnja podunavskih zemalja na očuvanju njegovog vodotoka. Ipak, za milione ljudi koji žive uz tu reku, a i za nju, svaki dan je Dan Dunava, na kojem se nalaze i četiri evropske prestonice. Kako se ne bi pretvorio u zonu eksploatacije i plovni put za šlepere i turističke brodove, potrebno je očuvati i priobalje i rečno korito i sve ono što čini celinu i bogatstvo jednog rečnog ekosistema.

Dunav teče kroz 10 evropskih zemlja i u njegovom slivu živi preko 80 miliona ljudi, usled čega ekosistem reke trpi veliki pritisak. Pored zvaničnih događaja i manifestacija, u slivu druge reke po dužini u Evropi se cele godine održavaju ekološke akcije, poput odbrane bare Reva u Beogradu od izgradnje deponije.

Pored zvaničnih događaja i manifestacija, u slivu velike reke se cele godine održavaju ekološke akcije

Dan Dunava je integralni deo zajedničkih napora podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. Cilj manifestacije je da se podigne svest za očuvanje reke, kao i da se apeluje na racionalnu upotrebu vodenih resursa.

Za očuvanje priobalja

Ekolozi i aktivisti smatraju da je zaštita priobalja Dunava od suštinske važnosti za kvalitet života u njegovom slivu, pa su u tom pogledu angažovani tokom cele godine, a ne samo na dan manifestacije.

Beograd i Novi Sad još uvek nemaju sisteme za prečišćavanje voda

U Srbiji jedan od glavnih problema predstavljaju otpadne vode i kanalizacija, koja u dva najveća grada direktno otiče u reku. Da podsetimo, Beograd i Novi Sad još uvek nemaju sisteme za prečišćavanje voda.

Aktivisti su zaustavili kamione i izborili se da Reva ostane zelena oaza

Meštani i ekološke organizacije su prošle godine u građanskoj inicijativi na bari Reva u Krnjači kod Beograda uspeli da spreče izgradnju nove deponije građevinskog šuta. Aktivisti su zaustavili kamione i izborili se za to da ona ostane zelena oaza.

U toku je i protestno kampovanje povodom ugrožavanju rukavca Šodroš u Novom Sadu. Na tom delu Dunava planirana je izgradnja mosta za tranzitni saobraćaj, od Bulevara Evrope do sremske strane grada. Građani i aktivisti koji se protive tome ukazuju na značaj očuvanja priobalja, kao i na osetljivi ekosistem koji je značajno stanište za više od 200 strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

Oaza nadomak Beograda

Dunav ima oaze i plavna područja sa jedinstvenim i bogatim biodiverzitetom. Nadomak Beograda, na levoj obali se nalazi Beljarica. Ovaj plavni deo reke je dom za 136 vrsta ptica, od kojih je 108 strogo zaštićenih vrsta. Tu se gnezde belorepani, najveći orlovi u Evropi. Na obodima glavnog grada žive kune, zlatica i belica, pa čak i divlja mačka.

Značaj ovog vodenog i plavnog predela se takođe ogleda u obrani grada od poplava, odnosno prirodnoj regulaciji vodostaja Dunava.

Evropski Amazon

Zajedno sa Murom i Dravom, Dunav čini zeleni pojas u dužini od 700 kilometara koji povezuje gotovo milion hektara jedinstvenog područja prirodne i kulturne baštine. On je proglašen svetskim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, navodi Svetski fond za prirodu (WWF).

Rezervat se prostire na teritoriji Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije i jedno je od najvećih vlažnih područja na svetu. Zbog toga se naziva i evropskim Amazonom. Obuhvata niz retkih staništa poput velikih poplavnih šuma, rečnih ostrva, šljunkovitih i peščanih obala, rukavaca i mrtvaja. Ovaj rečni predeo uspeo je da zadrži neverovatnu biološku raznovrsnost uprkos brojnim promenama koje je uzrokovala ljudska aktivnost.

Promena vodotoka

Dunav je u proteklih 150 godina izgubio 80 procenata svojih vlažnih područja i močvara. Najveću štetu prirodnim vrednostima reke nanose skraćivanje vodotoka, vađenje peska i šljunka kao i izgradnja nasipa i brana i pregrađivanje rečnog korita, napominju u WWF-u.

Najveću štetu prirodnim vrednostima reke nanose skraćivanje vodotoka, vađenje peska i šljunka kao i izgradnja nasipa i brana i pregrađivanje rečnog korita

Područja u srednjem i donjem toku dunavskog sliva i delte Dunava imaju bogat i jedinstven biodiverzitet, koji je iščezao u ostatku Evrope. Tu se još mogu videti pelikani, crne rode, dabrovi i vidre. U svoj toj raznolikosti čak i komarci imaju svoje mesto, ali možda ne u preteranom broju.

Pored toga što su dom za retke biljne i životinjske vrste, ekosistemi u vlažnim područjima srednjeg i donjeg toka Dunava doprinose prečišćavanju vode, smanjenju zagađenosti i ublažavanju poplava, dok su ključna i za svakodnevni život lokalnih zajednica, sportski ribolov i turizam.

Manifestacija Dani Dunava

U okviru Dana Dunava u Srbiji isplovila je međunarodna regata Vode Vojvodine, na kojoj učestvuje 100 brodova. Oni će za deset dana proći maršrutu od 300 kilometara u slivu reke od Novog Sada preko Bezdana do Bačke Palanke.

Dužina toka Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara i plovna je celim tokom. Dunav je najširi na Đerdapskom jezeru, čak do dva kilometra, a najveća dubina je oko 90 metara. To je i najveća rečna dubina u Evropi.

Kampanja proslave Dana Dunava pokrenuta je 2004. godine sa ciljem podizanja svesti o neophodnosti očuvanja jedne od najlepših evropskih reka i o značaju Dunava za život i budućnost preko 80 miliona ljudi koji žive u njegovom slivu.

Međunarodna manifestacija Dani Dunava je prilika da se podseti na značaj reke, što se u većini podunavskih zemalja obeležava prigodnim programima i izlaskom na vodu.

Osim toga, preostaje da se korištenje resursa reke i ekonomski potencijali usklade i usaglase sa održivim upravljanjem vodnim resursima i očuvanjem ekosistema reke, a to je svakako svakodnevni napor.