Stanovništvo u Plavu ponovo sprečilo početak izgradnje MHE Meteh

Lokalno stanovništvo u Plavu na severu Crne Gore nedavno je onemogućilo početak izgradnje male hidroelektrana (MHE) Meteh na reci Komarači i poručilo investitoru, građevinskoj kompaniji Normal Company biznismena Žarka Burića, da mu je gradjevinska dozvola nezakonito izdata, da se vodi sudski postupak i da on nema pravo, dok traje sudski postupak, da nastavlja radove na ovoj reci.

Ovo je bio samo jedan u nizu protesta protiv izgradnje MHE Meteh, a prilikom poslednjeg, meštani Plava su najavili danonoćno čuvanje ove reke, preneli su lokalni mediji. Predviđeno je da MHE Meteh instalisane snage 4 MW godišnje proizvodi 10,8 GWh električne energije.

Nakon sastanka sa čenicima opštine Plav prošle godine, investitor je izjavio da MHE Meteh ne bi proizvodila električnu energiju u julu i avgustu, kada je vodostaj najniži, kao i da bi vršila obustavu rada po zahtevima građana i kada za to bude bilo potrebe.

Međutim, jedino prihvatljivo rešenje za meštane je odustajanje od projekta, za koji kažu da bi uz drugi projekat MHE na Meteškoj reci ostavio okolna sela bez vode za piće i navodnjavanje.

Građani širom regiona protestuju protiv izgradnje MHE

Protesti protiv izgradnje MHE, od kojih su mnoge u zaštićenim područjima, uzimaju maha širom regiona, a najmasovniji se odigrao 2. septembra u Pirotu u jugoistočnoj Srbiji, nakon čega je JP Srbijavode izuzelo vodno zemljište na reci Visočici u Pirotu sa spiska 18 ponuđenih lokacija za izgradnju MHE.

Igor Vejnović, zadužen za hidroelektrane (HE) u evropskoj nevladinoj organizaciji CEE Bankwatch Network, izjavio je nedavno za Balkan Green Energy News da gradnja HE ima negativan uticaj na prirodnu sredinu u neposrednoj okolini tih objekata i da se to naročito ispoljava u zaštićenim prirodnim dobrima, poput Stare Planine.

„Po mom sudu građani su se pobunili jer su izgubili poverenje da država obezbeđuje zakonitost procesa. Ministarstvo nadležno za životnu sredinu je praktično povuklo saglasnost koju je prethodno donelo za MHE Pakleštica na Staroj Planini. Zvaničnici opštine Knjaževac su bili zapanjeni kakvo uništenje izgradnja MHE Mezdreja donosi Crnovrškoj reci, iako je investitor navodno obezbedio sve potrebne dozvole. Država bi trebalo da ojača kapacitete za inspekcijski nadzor i za planiranje na nivou rečnog sliva u skladu sa Evropskom direktivom o vodama pre nego što se dozvoli dalji razvoj sektora. Jedna od prvih prilika da se uvede neki red je izrada novog Katastra malih hidroelektrana, ali je za sada taj proces veoma netransparentan i odvija se bez učešća javnosti“, rekao je Vejnović.

MHE imaju „negativan uticaj, a ograničen doprinos“

U finalnom izveštaju nakon konsultacija o nacrtima dokumenata u vezi sa Regionalnom strategijom održivih projekata hidroelektrana na zapadnom Balkanu, studije čiju je izradu finansirala EU, navodi se da MHE imaju ozbiljan negativan uticaj na životnu sredinu, dok je njihov doprinos globalnoj proizvodnji i sigurnosti snabdevanja električnom energijom, kao i dostizanju ciljeva korišćenja obnovljivih izvora energije, ograničen.

Negativan uticaj MHE na životnu sredinu se sastoji od mnogobrojnih prekida kontinuiteta vode i kretanja riba, uništavanja ekosistema, kao i potrebe za izgradnjom posebnih pristupnih puteva i priključaka na mrežu.

U skladu s tim, spiskovi potencijalnih održivih projekata hidroelektrana na Zapadnom Balkanu koje bi EU podržala sadrže samo postojeće i planirane velike hidroelektrane, snage preko 10 MW, mada se mnogim i od ovih projekata protive organizacije civilnog društva za zaštitu životne sredine, navodi se u dokumentaciji dostupnoj na internet prezentaciji Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

U finalnom izveštaju, koji navodi podatke sa kraja 2016. godine, stoji da iako MHE predstavljaju skoro 90% ukupnog broja hidroelektrana u regionu šestorke Zapadnog Balkana, one generišu samo oko 3%-5% ukupne proizvodnje iz hidro potencijala i predstavljaju 7% ukupnih kapaciteta HE u regionu.

Ono što se čita između redova je da ostaje nada da će nestati interes privatnog sektora za izgradnju MHE nakon što isteknu državni podsticaji poput fid-in tarifa, koji su i proizveli pravu eksploziju malih hidroelektrana u regionu nakon 2005. godine. S obzirom da se očekuje da se ovi podsticaji postepeno ukinu nakon 2020. godine, verovatno je da će se uporedo s tim smanjiti i interesovanje privatnog sektora za ove projekte, navodi se u finalnom izveštaju.