Stanje vazduha u Srbiji nije zadovoljavajuće, primena mera mora da prati enonomski oporavak

Autor: Filip Radović, direktor, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA)

Zimi smo svedoci pojačanog aerozagađenja u regionu, a aplikacije pomažu u praćenju nivoa zagađenja. Međutim, nisu sve aplikacije jednako pouzdane, piše Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (SEPA), u autorskom članku za Balkan Green Energy News. On navodi da stanje vazduha u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, ali i da postoje pozitivni primeri ulaganja u mere koje su primetno poboljšale kvalitet vazduha u određenim gradovima. Srbija teži primeni mera zapadnih zemalja, ali napredak na tom polju će neizostavno pratiti ekonomski oporavak zemlje, piše Radović.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije kvalitet vazduha je najveći ekološki rizik po zdravlje ljudi u Evropi. Preko 90% svetske populacije izloženo je zagađenom vazduhu, a statistike govore da 9 od 10 ljudi udiše zagađen vazduh. Svake godine u svetu prevremeno umre oko 7.000.000 ljudi (od toga 600.000 dece). Zagađenje vazduha nastaje kada se gasovi, čestice prašine i dim ispuštaju u atmosferu, što ga čini štetnim po ljude, infrastrukturu i okolinu. Stanovnici gradskih područja posebno su izloženi ovoj vrsti zagađenja. Suspendovane čestice, azot-dioksid i prizemni ozon su zagađujuće materije u vazduhu, koje su odgovorne za većinu tih slučajeva prevremenih smrti.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije za 2016. godinu, broj prevremeno umrlih u Republici Srbiji iznosi 6.592 slučajeva, dok je za 2015. broj smrtnih ishoda bio nešto manji, odnosno 5.400.

Glavni izvori zagađenja: 1. individualne kotlarnice, 2. saobraćaj, 3. elektrane i industrija

U gradskim područjima najveći zagađivači vazduha su individualne kotlarnice, koje koriste nekvalitetan ogrev, pre svega ugalj, čiji vlasnici zbog velikih finansijskih izdvajanja ne žele da se priključe na daljinsko grejanje ili ne postoji odgovarajuća infrastruktura. Jedan od načina da vazduh bude manje zagađen u urbanim sredinama je da se ugase individualne kotlarnice i da se omoguće povoljniji uslovi za priključenje na daljinsko grejanje.

U gradskim područjima najveći zagađivači vazduha su individualne kotlarnice

Drugi najveći izvor zagađenja u Srbiji je saobraćaj kao mobilni izvor zagađenja, odnosno stara vozila zabranjena u zemljama zapadne Evrope koja dolaze u našu zemlju, kao i loš saobraćajni protok u urbanim celinama. Samo u 2017. godini uvezeno je 131.000 polovnih automobila, od čega je većina na dizel gorivo, pri čemu je 62% starije od 12 godina, što sve zajedno čini prekomerno zagađenje životne sredine.

Treći izvor je termo-energetski sektor (sagorevanje lignita u aktivnosti elektrana) i industrija.

Agencija za zaštitu životne sredine je nadležna za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vazduha i ona to čini preko 33 automatske merne stanice za kvalitet vazduha čiji su podaci povezani kroz informacioni sistem i ažuriraju se na svakih sat vremena.

Podaci iz državne mreže stanica su dostupni na sajtu Agencije i građani i sve zainteresovane institucije mogu da se informišu o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Stanje vazduha nije zadovoljavajuće, ali aplikacije umeju da greše, a trenutne vrednosti ne prikazuju realno stanje

Stanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou. Tokom zime vazduh je najzagađeniji u Valjevu, Beogradu i Nišu, zbog sagorevanja fosilnih goriva, kao i u Užicu i Kosjeriću, gde nepovoljan geografski položaj doprinosi situaciji.

Stanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou

Ovogodišnja situacija u vezi sa kvalitetom vazduha je uobičajena, kao i prethodnih godina, ali je tumačenje informacija često neadekvatno i deluje zbunjujuće na građane.

Povodom informacije objavljene u medijima da je Beograd 31. januara u 8 sati bio najzagađeniji grad na svetu, a koju je objavio sajt AirVisual, jasno smo prikazali da je analizom podataka/parametara uočena sistematska greška u tom terminu, odnosno da je ta informacija potpuno netačna.

Naime, na osnovu preliminarnih rezultata državnog monitoringa u pomenutom vremenskom intervalu, maksimalna zabeležena srednja časovna koncentracija PM10 na stanici Stari grad (81.1 µg/m3) bila je premašena u Nišu (na 1 stanici), a kad je u pitanju PM2.5 na obe niške stanice kao i u Valjevu.

S obzirom da su za računanje pomenutog indeksa na sajtu AirVisual korišćeni podaci – vrednosti sa automatskih stanica iz državne mreže za kvalitet vazduha, a da se na dijagramima vide samo  u terminu 07 utc (8 sati po lokalnom vremenu) ekstremno visoke vrednosti PM10 i PM2.5 koje nisu rezultat merenja (kada se porede tabela i dijagrami), jasno je da su za izračunavanje indeksa korišćene pogrešne vrednosti.

Analizom podataka prikazanih na sajtu AirVisual za ostale stanice iz državne mreže na teritoriji Beograda (videti tabelu), uočava se sistematska greška u tom terminu, odnosno višestruko više vrednosti suspendovanih čestica od izmerenih.

Dijagrami indeksa kvaliteta vazduha, satnih vrednosti za PM10 i PM2.5 za stanicu Stari grad

Ukoliko građani žele da uporede stanje u Srbiji sa drugim zemljama, preporučujem aplikaciju Evropske agencije iza koje stoji kredibiliet te institucije. Takođe, potrebno je istaći da se za izračunavanje pomenutih indeksa koriste preliminarni (nevalidirani) rezultati sa automatskih stanica. Zabeleženi indeksi zagađenja su „tek trenutne vrednosti“ koje ne prikazuju realno stanje kvaliteta vazduha, ni u Srbiji, ni u Pekingu, niti u bilo kom drugom gradu u Srbiji ili svetu, jer se ocena kvaliteta vazduha ne vrši na osnovu trenutnih vrednosti / koncentracija. Problem je i što na tim sajtovima ne možete videti za koji sat su uzete vrednosti uvek, pa dolazi do razlike kada se upoređuje sa podacima sa sajta Agencije.

Ukoliko građani žele da uporede stanje u Srbiji sa drugim zemljama, preporučujem aplikaciju Evropske agencije

Važno je znati da ove informacije ne služe za zvaničnu ocenu stanja kvaliteta vazduha u nekom gradu ili regiji ili u cilju donošenja mera za smanjenje aerozagađenja. Satne koncentracije su veoma promenljive u vremenu i menjaju se iz sata u sat. Zakonom o zaštiti vazduha i podzakonskim aktima koji su u potpunosti usklađeni sa Evropskom direktivom, za ocenu kvaliteta vazduha računaju se srednje dnevne koncentracije vazduha, a ne satne vrednosti.

Srbija teži da primeni mera zapadnih zemalja, ali neophodan je oporavak ekonomije

Srbija u pogledu kvaliteta vazduha deli sudbinu istočnih zemalja, dok su zapadne zemlje svoju najveću industriju izmestile u Kinu a ulagale sredstva u modernizaciju postrojenja i energetsku efikasnost. Kod njih je zakonom propisan koeficijent termonepropustljivosti i u poređenju sa time naši objekti prosto isijavaju tokom zimskih meseci. Sve je to zahtevalo veliki vremenski interval ekononomskog prosperiteta i stabilnosti.

To su mere kojima i Srbija teži, ali će one morati da prate rast BDP-a i oporavak ekonomije. Jedan od primera dobre prakse, kojim je napravljen veliki pomak, je Elektroprivreda Srbije (EPS) i njen projekat odsumporavanja, u koji je uloženo 180 miliona evra. Takođe, izgradnjom nove topionice u Boru, gde je uloženo 200 miliona evra, kvalitet vazduha je značajno poboljšan, pa se Bor već drugu godinu za redom nalazi u prvoj kategoriji. Poboljšanje kvaliteta vazduha zabeleženo je i u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

U cilju smanjenja zagađenja vazduha neophodno sprovesti sistemske mere koje podrazumevaju velika finansijska ulaganja

U cilju smanjenja zagađenja vazduha neophodno sprovesti sistemske mere koje podrazumevaju velika finansijska ulaganja. To pre svega podrazumeva modernizaciju industrije, promenu načina grejanja, ali i povećanje energetske efikasnosti na čemu će u narednom periodu raditi Vlada. Pošumljavanje može da bude jedna od mera za poboljšanje kvaliteta vazduha. Drveće može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha uklanjajući zagađivače iz vazduha, ali samo ukoliko sadimo prave vrste na pravom mestu. U ovoj godini resorno ministarstvo izdvojilo je značajna sredstva za pošumljavanje.

Ono što je još važnije, za gašenje kotlarnica na neekološka goriva obezbeđeno je 500 miliona dinara – to će biti prvi put da se sprovode takve mere. Ministarstvo energetike takođe ima program unapređenja energetske efikasnosti. Određene lokalne samouprave izlaze sa predlozima i merama za smanjenje odnosno prevazilaženje ove boljke savremenog čovečanstva.

Sagledana, neophodna i neizbežna ulaganja u životnu sredinu treba shvatiti kao investiciju, a nikako kao trošak. Dug put je pred nama ali takva ulaganja se višestruko vraćaju kroz zdravlje stanovništva, kvalitet života i nova radna mesta.