Srozalo se poverenje energetske industrije u dostizanje klimatske neutralnosti do 2050.

Poverenje energetske industrije u postizanje globalnih neto nultih ciljeva je na veoma niskom nivou zbog političke nestabilnosti, finansijske neizvesnosti i sporog odobrenja projekata, navodi se u Izveštaju o ugroženosti neto nultih ciljeva, koji je objavio Savet energetske industrije.

Samo 16 odsto anketiranih viših energetskih rukovodilaca veruje da svet može da postigne cilj neto nultih emisija do 2050. godine, što je pad sa 45 odsto prošle godine.

Ciljlevi za dostizanje klimatske neutralnosti poslednjih godina doživljavaju krupne udarce, za koje su zaslužni rusko-ukrajinski rat, energetska kriza, ali i ponovni dolazak na vlast Donalda Trampa u SAD.

Savet za energetsku industriju (Energy Industry COuncil – EIC) je jedno od najvećih svetskih trgovinskih udruženja kompanija koje snabdevaju robama i uslugama energetsku industriju. Ta neprofitna organizacija ima članstvo veće od 950 kompanija.

Za potrebe izveštaja, EIC je razgovarao sa 38 visoko pozicioniranih rukovodioca iz 35 kompanija koje posluju u različim sektorima ove industrije. Kompanije mahom imaju sedište u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Brodli: Energetska industrija se suočava sa stvarnim izazovima u pretvaranju obećanja u projekte

Sve je veća zabrinutost zbog nedostatka jasnih regulatornih okvira, nedovoljnog ulaganja u čiste tehnologije i kašnjenja u donošenju konačnih investicionih odluka, navodi se u izveštaju.

Izvršni direktor EIC-a Stjuart Brodli istakao je da se energetska industrija suočava sa izazovima da obećanje pretvori u projekte. “Poslovni lideri ne vide potrebnu političku sigurnosti ili ulaganja koja su potrebna da bi se dostigla klimatska neutralnost”, naglasio je on.

Poverenje u neto nulte ciljeve za 2030. je još manje. Samo 14 odsto ispitanika veruje da će njihova zemlja ispuniti klimatske ciljeve za 2030, što je pad sa 16 odsto u prošlogodišnjem izveštaju.

Rukovodioci su zabrinuti zbog ranjivosti lanaca snabdevanja

U dokumentu se navodi da su stope implementacije projekata za čistu energiju i dalje veoma niske. Uprkos ambicioznim ciljevima, samo 10 odsto projekata za vetrparkove na moru i devet odsto projekata za vodonik donelo je konačnu investicionu odluku, u poređenju sa 21 odsto u sektoru nafte i gasa.

Menadžeri su, takođe, zabrinuti zbog ranjivosti lanaca snabdevanja, posebno u proizvodnji čistih tehnologija i logistici. Mnoge komponente za projekte obnovljive energije, uključujući vetroturbine i baterijske sisteme za skladištenje energija, potiču iz Kine, što, smatraju, povećava oslanjanje na jedno tržište, pokazuju rezultati istraživanja.

Iako je dominacija Kine smanjila troškove, ona izaziva zabrinutost u pogledu energetske bezbednosti, trgovinske politike i otpornosti lanaca snabdevanja. Sagovornici su, takođe, nespokojni zbog proizvodnih kapaciteta i dostupnosti obučenih radnika, što će posebno doći do izražaja kada više planiranih projekata čiste tehnologije uđe u fazu izgradnje.

Habuš: Ako barijere ne budu otklonjene energetska tranzicija biće poremećena

“Visokopozicionirani rukovodioci ne izražavaju samo frustraciju, oni strastveno upozoravaju na fundamentalne barijere, uključujući političku nestabilnost, slabe investicije i sporo odobravanje projekata. Ako se ove barijere ne otkolone, nema sumnje da će poremetiti energetsku tranziciju“, rekao je autor izveštaja Mahmud Habuš (Mahmoud Habboush).

On je naglasio da je pravi put ka ostvarenju klimatske neutralnosti učiniti energetske projekte komercijalno održivim. Da bi se to desilo, potrebno je podstaknuti potražnju, uključujući i omogućavanje regulatornog okruženja pogodnog za njeno stvaranje. To će otkloniti sumnje banaka, pa će biti više kapitala, dodao je Habuš.

Finansiranje je ključno pitanje

Kako to izgleda u praksi vidi se u sektoru vetroelektrana na moru. Investicije koje se trenutno sprovode u Velikoj Britaniji i Evropi su u velikoj meri rezultat odluka donetih pre jedne decenije, što izaziva ozbiljnu zabrinutost da li će budući ciljevi biti ispunjeni.

EIC zaključuje da je finansiranje ključno pitanje. Investitori su i dalje oprezni u pogledu podrške novim čistim tehnologijama, posebno u sektorima kao što su vodonik, hvatanje i skladištenje ugljenika i mreže, navodi se u izveštaju.