Srbija većinu sredstava iz zelenih obveznica uložila u saobraćaj, vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama

Srbija je raspodelila sva sredstva što je prikupila od prodaje svog prvog paketa zelenih obveznica, pokazao je završni izveštaj. Na saobraćaj je otišlo 36,7 odsto, a sledeća stavka po udelu je održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama, sa 29,3 procenta.

Vlada Srbije je 2021. plasirala svoju prvu zelenu obveznicu, za milijardu evra, i to sa dotad najnižim troškovima finansiranja za državni dug, koji se naziva i suverenim dugom. Celokupna suma je raspodeljena. Inače, od 990 miliona evra, 31,9 odsto je obračunato u tri godišnja budžeta pre prodaje. Konsultantska firma E Co. je objavila brojke u drugom po redu, završnom izveštaju.

Autori su ugrubo procenili doprinos ovog paketa zelenih obveznica umanjenju emisija, u investicijama u kojima je učestvovao, na 60.000 do 70.000 tona ugljen-dioksida godišnje. To je milion i po tona tokom čitavog perioda, od ukupno tri miliona tona.

U sektoru obnovljivih izvora energije utrošeno samo 0,1 odsto sredstava

Pravni okvir Srbije za zelene obveznice propisuje da prihod od takvih transakcija ide za železnicu i metro, kanalizaciju, upravljanje vodama i otpadnim vodama, zaštitu od poplava, zaštitu biodiverziteta, sprečavanje zagađivanja i kontrolu zagađenosti, upravljanje otpadom, energetsku efikasnost i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Zelena energija čini samo 0,1 odsto investicija. Jedini javni poziv domaćinstvima za subvencije za krovnih solarnih panela omogućio je instaliranje ukupno tri megavata. Korisnika je pet stotina, stoji u dokumentu Serbia Green Bond Report. Druga komponenta je program za solarne termalne kolektore, a potpisano je 89 ugovora.

Fotonaponski sistem od 15 kilovata na jednoj školi koštao je 23.209 evra

U primerima iz troškovnika navedeno je da je za jedan fotonaponski sistem od 15 kilovata odvojeno 23.209 evra. Korisnik je Osnovna škola Isa Bajić u Kuli.

Opština je učestvovala sa 30 odsto, a ostatak je pokriven iz zelenih obveznica. Škola je pritom dobila status prozjumera.

Mere poboljšanja energetske efikasnosti imale su 1,6 odsto udela u zbiru. Subvencije su sprovedene preko pet javnih poziva za privatne objekte i dva za javne zgrade. Tako je obnovljeno 89 javnih zgrada, skoro 119.000 kvadratnih metara. Obuvaćeno je 20.000 domaćinstava.

Zelene obveznice omogućile kupovinu tri železničke kompozicije, obnovu 79,4 kilometra pruge

Sektor saobraćaja je dobio najveći deo sredstava, 36,8 odsto. U dokumentu piše da su izvedena četiri železnička projekta, dva za vodotokove i jedan za vozila.

Kupljena su tri električna voza, a rekonstruisano je 79,4 kilometra pruge. Grantove su dobili vlasnici i vlasnice 395 vozila s manjim negativnim uticajem na okolinu. Od toga su 350 bili putnički automobili i kombiji.

Na održivo upravljanje vodama i otpadnim vodama potrošeno je 29,3 procenta prihoda i to je druga stavka po visini. Srbija je izgradila ili rekonstruisala akumulacije od ukupno 70 miliona kubnih metara, pokazuje izveštaj.

Među korisnicima s velikim udelom bio je i sektor sprečavanja i kontrole zagađenja, uključujući cirkularnu ekonomiju – 21,5 odsto. Između ostalog, omogućeno je čišćenje 22 zagađene lokacije. Njihova zbirna površina je 1,6 kvadratnih kilometara.

Preostalih 10,8 procenata su bili za zaštitu životne sredine i biodiverziteta i održivu poljoprivredu. Vlasti su pokrenule aktivnosti održivog upravljanja šumama na 279.000 hektara kao i zaštitu, obnovu ili održavanje 30.000 hektara zemljišta, piše u dokumentu.

Izveštaj je sastavljen uz pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).