Srbija spremila izmene Zakona o energetici: Ukida se zabrana gradnje nuklearki

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici uvodi dosta novina među kojima su uređivanje balansnog tržišta i mogućnost da krajnji kupci postanu aktivni kupci i da sklapaju ugovore sa promenljivom cenom. Nuklearna energija se vraća u srpsku energetiku, a uvodi se i sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i pozvalo sve zainteresovane strane da učestvuju u javnoj raspravi, koja će trajati od danas, 21. avgusta, do 10. septembra.

Javna rasprava o Nacrtu zakona biće sprovedena u Beogradu u Privrednoj komori Srbije 2. septembra i u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad 3. septembra. Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu na adresu Ulica Nemanjina 22-26, Beograd ili na imejl adresu energetika@mre.gov.rs.

Osnovni cilj zakona je da se preuzmu odredbe evropskih propisa za koje postoji obaveza prenošenja, čime će se stvoriti uslovi za sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom, navelo je Ministarstvo.

Uvedena goriva iz otpada

Nove energetske delatnosti su agregiranje i proizvodnja nekonvencionalnih goriva i trgovina nekonvencionalnim gorivima. Agregiranje je način, kako piše u Nacrtu, da se omogući učešće krajnjih kupaca i malih preduzeća na tržištu električne energije.

Nekonvencionalna goriva su tečna ili čvrsta goriva proizvedena iz tečnog ili čvrstog neopasnog otpada koji nije pogodan za reciklažu materijala, koja se koriste u energetske svrhe u procesu proizvodnje cementa i kreča, termoelektranama na ugalj, postrojenjima za kogeneraciju ili kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i postrojenjima za sagorevanje u fluidizovanom sloju.

Skladištenje struje je već postojalo kao delatnost, ali se sada uvodi obaveza dobijanja licence.

Krajnji kupci mogu da sklapaju ugovore sa promenljivom cenom

Postupak promene snabdevača za krajnje kupce dosad je bio besplatan, a Nacrt sada ograničava to, pa može da se naplaćuje posle 1. januara 2026.

Krajnji kupci su sada dobili pravo da zaključe ugovor sa promenljivom cenom električne energije sa snabdevačem koji snabdeva više od 200.000 krajnjih kupaca. Takav ugovor odražava promene cena na organizovanom tržištu, u intervalima koji su najmanje jednaki intervalima određivanja cena na organizovanom tržištu odnosno berzi struje.

Kupci iz kategorije domaćinstvo i mali kupci sa očekivanom godišnjom potrošnjom ispod od 100.000 kWh, dobili su pravo na besplatan pristup aplikaciji za poređenje ponuda snabdevača.

Ukida se neto obračun i neto merenje

Nacrtom je predviđeno da se najkasnije do 31. decembra 2026. ukine neto obračun i neto merenje koji su uređeni Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije. Ova dva obračuna koriste prozjumeri (kupci-proizvođači).

Sve veći broj prozjumera povukao je za sobom i brzo uvećanje broja firmi koje se bave instalacijom solarnih panela. Nacrt zakona uvodi sertifikaciju instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije u skladu sa Direktivom o promociji korišćenja obnovljivih izvora energije (RED II) EU i praksama Hrvatske, Slovenije i Italije.

Nacrt definiše aktivnog kupca kao krajnjeg kupca ili grupu krajnjih kupaca koji zajednički deluju, koji koristi ili skladišti električnu energiju proizvedenu u okviru svojih objekata ili koji je samostalno prodaje ili učestvuje u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti, pri čemu ove aktivnosti ne predstavljaju njegovu osnovnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

Uređenje balansnog tržišta

U delu balansne odgovornosti propisano je da je svaki učesnik na tržištu odgovoran za balansna odstupanja koja napravi elektroenergetskom sistemu, te da je balansno odgovorna strana finansijski odgovorna za balansna odstupanja i da je dužna da doprinese balansu elektroenergetskog sistema.

Propisana su osnovna pravila balansnog tržišta električne energije kao i nabavka balansnog kapaciteta.

Prvi put se uvodi i pojam mehanizma za obezbeđenje kapaciteta. Takođe je propisano da od 1. jula 2025. u okviru mehanizma ne mogu biti angažovane elektrane koje emituju više od 550 g CO2 po kWh električne energije i više od 350 kg CO2 godišnje po instalisanoj snazi u kW.

Ukida se zabranja gradnje nuklearki

Nacrtom zakona je predviđeno da danom njegovog stupanja na snagu prestaje da važi Zakon o zabrani nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Da podsetimo, taj Zakon je zabranjivao gradnju nuklearki, a donet je tri godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju u Ukrajini, tadašnjem Sovjetskom Savezu.

Ministarstvo očekuje da će Nacrt omogućiti pripremu i sprovođenje Programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije i obrazovanje Direkcije za razvoj Programa nuklearne energije.