Srbija smanjuje prag za ulazak u crvenu zonu, struja duplo skuplja za potrošnju preko 1.200 kWh

Srbija planira da smanji prag za ulazak domaćinstva u crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati potrošene električne energije, što bi trebalo da znači poskupljenje za one koji troše više od 1.200 kWh. Taj plan je sada potvrđen, ali nije namera da struja poskupi sedam odsto od 1. oktobra, što je u paketu sa pomeranjem pomenute granice, Vlada Srbije obećala Međunarodnom monetarnom fondu.

Smanjenje praga za ulazak u crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati (kWh) značiće duplo skuplju električnu energiju, tačnije svaki kilovat-sat preko 1.200 kWh, za sve koji su dosad bili u plavoj zoni odnosno trošili do 1.600 kWh. Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da samo sedam odsto potrošača troši više od 1.200 kWh.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je paket mera za pomoć građanima od 1. septembra, koji će biti ozvaničen krajem avgusta. Rekao je od kraja avgusta i i septembra počinju problemi i sa cenom ogrevnog drveta, i sa tim što se “nivo ulaska u crveno za jeftinu električnu energiju spušta”.

Samo sedam odsto potrošača ima potrošnju veću od 1.200 kWh

“Gledaćemo da te probleme rešavama zajedno sa vama”, poručio je Vučić u obraćanju na društvenim mrežama.

Ubrzo se oglasila i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović koja je rekla da planirano pomerenje granice crvene zone u potrošnji struje neće imati nikakvih posledica za apsolutno najveći deo potrošača. Cilj pomeranja, kako je dodala za Politiku, je da se destimuliše visoka potrošnja kod svega sedam odsto potrošača koji troše više od 1.200 kWh mesečno.

Pomeranje crvene zone neće uticati na domaćinstva čija je potrošnja u zelenoj ili plavoj zoni, a njih je 93 odsto, navela je ona, i podsetila da je prosečna potrošnja domaćinstava oko 400 kWh mesečno.

Niža i viša tarifa su duplo skuplje u crvenoj u odnosu na plavu zonu

Da podsetimo, cena struje u Srbiji – u višoj i nižoj tarifi razlikuje se po zonama. Zelena je do 350 kWh, plava od 350 do 1.600 kWh, a iznad je crvena.

Jeftinija struja u plavoj zoni za dvotarifna brojila je 3,4 dinara po kWh, a skuplja 13,6 dinara. Jeftinija struja u crvenoj plavoj zoni je 6,8 dinara, a skuplja 27,3 dinara, pokazuje cenovnik EPS-a. Odnos je isti i kod jednotarifnih brojila

Ove cene jasno pokazuju da će svima koji pređu novu granicu za crvenu zonu od 1.200 kWh struja biti duplo skuplja, tačnije ti kilovat-sati koje potroše preko ove granice.

Obećanja data MMF-u

Pomeranje granice za ulazak u crvenu zonu, ali i još dva poskupljenja struje u narednih 15 meseci deo je mera koje su Vlada Srbije i Narodna banka Srbije najavili MMF-u. Planovi su deo Tehničkog memoranduma o razumevanju koji je sastavni deo programske izjave o saradnji sa MMF-om koju su potpisali premijer Đuro Macut, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Kako bi nadležni poboljšali finansijsku poziciju operatora distributivnog sistema Elektrodistribucije Srbije (EDS), u maju 2025. završili su analizu naknada za mrežu koje se plaćaju EDS-u, kao i naknada koje EDS i Elektromreža Srbije (EMS) plaćaju Elektroprivredi Srbije (EPS) za gubitke.

Još jedno poskupljenje struje najkasnije do 1. oktobra 2026.

„Na osnovu nalaza ove analize, planiramo da sprovedemo povećanje regulisane tarife za električnu energiju za domaćinstva od najmanje sedam odsto od 1. oktobra 2025. Osim toga, a ne kao zamenu, razmatramo smanjenje praga za crvenu zonu sa 1.600 kWh/mesečno na 1.200 kWh/mesečno kako bismo podstakli energetsku efikasnost i potencijalno povećali prihode”, obećala je Srbija u Memorandumu.

U dokumentu se dalje navodi da je planirano još jedno poskupljenje struje najkasnije do 1. oktobra 2026, a razlozi su isti kao i za prvo.

Koliki će biti rast i zavisiće od analize finansijskih potreba u državnim preduzećima u energetskom sektoru, ali neće biti niži od inflacije plus jedan procentni, piše u dokumentu.

Naknade koje EDS i EMS plaćaju EPS-u za gubitke takođe će, kako se dodaje, biti prilagođene najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, sa 70 evra na 80 evra po megavat-satu (MWh).